А р Е н А
АПОТЕКА ПОЕЗИЈЕ: СТИХОВИМА
ПРОТИВ ЕМОЦИОНАЛНИХ ТЕГОБАУ британској регији Шропшир, у градићу Бишоп Касл, налази се прва светска Апотека поезије, чија је власница песникиња Дебора Алма. Ова несвакидашња књижара отворена је 4. октобра 2019. а њене полице можете претраживати у зависности од свог расположења.
Већина људи која је посетила Апотеку поезије тражила је помоћ у ублажавању напетости и стресова које изазива свремени начин живота.Дебора Алма, и сама песникиња, уређује књиге у својој продавници у складу са расположењем, јер верује да поезија може помоћи у читавом низу емоционалних тегоба: од исцрпљености и стреса, до сломљених срца. Она такође води и радионице за поезију и консултације у којима прича са пацијентима постављајући им питања, а затим им прописује пажљиво одабрану песму.
“Ако и постоји нека вештина у ономе што радим, то је одабир праве песме намењене одређеној особи, након што је мало упознам и разговарам са њом”.
Када дамо некоме песму, она постаје њихова, и читајући је она их може охрабрити, орасположити и још много тога.
У разговору за Sky news Алма каже да је дуго радила са дементним пацијентима и видела како поезија може да промени нечије расположење, али и како људи воле и цене када их неко пажљиво саслуша, толико пажљиво да напише шта кажу и вреднује оно што кажу.
“Песник у хитним ситуацијама” постала је када је купила возило хитне помоћи којим је путовала по земљи издајући другима стихове у њему.Дебора Алма верује да уметничка форма може учинити много: то би могла бити интимна веза са неким ко је прошао кроз проблем пре вас, изашао из њега и процесуирао га на известан начин. То може бити и молитва, проклетство или љубавна песма, привлачност и фасцинација.
Светска здравствена организација недавно је објавила извештај у коме се потврдило да постоји значајан и све већи број доказа о здравственој користи која долази од уметности, а у Апотеци поезије верују да права песма може да направи значајну разлику у доживљају света.БИБЛИОТЕРАПИЈА: КОРИШЋЕЊЕ КЊИГА ЗА ПОМОЋ И ЛЕЧЕЊЕ
Термин библиотерапија измислио је пре око једног века Самјуел Кротерс, унитаристички министар који је написао чланак у Атлантском месечнику описујући како се релевантне књиге могу користити као ефикасан додатак медицинском или психолошком лечењу.
Међутим, идеја о библиотерапији постоји још од давнина. На вратима библиотеке у Теби, у древној Грчкој, писало је “МЕСТО КОЈЕ ЛЕЧИ ДУШУ”, тако да су људи увек инстинктивно препознавали снагу писане речи, не само да би се забавили или информисали, већ и да би пронашли утеху.ШТА ЈЕ БИБЛИОТЕРАПИЈА?
Библиотерапија се најлакше дефинише као олакшавање психолошког раста и излечења читањем. Већина људи у пракси препознаје две различите гране библиотерапије, иако их није лако разграничити.
Развојна библиотерапија се користи углавном у образовним окружењима, како би се помогло деци или одраслима да се баве заједничким животним проблемима. На пример, Грегори и Весаи објашњавају како се може помоћи деци да превазиђу проблем малтретирања кроз библиотерапију.
Клиничка или терапијска библиотерапија је употреба књига у контексту професионалне терапије за лечење дијагностификованог емоционалног поремећаја или побољшање негативног животног утицаја дијагностификованог емоционалног, менталног или физичког поремећаја.
Терапијска библиотерапија се најчешће користи као додатак традиционалнијој медицинској или психолошкој терапији, као у управо пријављеној студији која је успешно користила поетску терапију за смањење анксиозности и ПТСП-а (посттрауматски стресни поремећај) код пацијената који се опорављају од срчаног удара.
Она се може користити и као самостална терапија, као што је то случај у студији 2004. године која је упоредила ефикасност само-примењене библиотерапије са традиционалном краткотрајном (12-20 сесија) психотерапијом за 60 старијих особа са дијагностикованом депресијом, и открили су да су обе подједнако ефикасне у смањењу оцене депресије код клиничара, и одмах након лечења и током праћења од три месеца.
Библиотерапија је више општи концепт него појединачна, строго дефинисана терапијска метода. Као што је горе наведено у завршном примеру, библиотерапија понекад може бити тако једноставна као и “прописивање књига” – односно, реците ученику, клијенту или пацијенту да прочита одређену књигу за коју верујете да ће им помоћи.
Чешће се библиотерапија олакшава интеракцијом са помагачем или водичем, појединачно, као у саветодавној ситуацији, или у групи људи који се баве сличним питањима и заједно читају и одговарају на текст.
Није редак случај да се људи враћају омиљеним књигама за које знају да ће им подићи расположење када им у животу не иде баш онако како су замислили. На тај начин траже писани савет или инспирацију како би себи олакшали суочавање са значајним животним изазовима.
Терапијски текстови могу бити различитих врста: наративна фикција је оригиналан и традиционални жанр који се користи у библиотерапији. Биографије и мемоари могу такође бити од велике користи, поготово ако их је написао неко (односно су писане о некоме) ко се борио или тријумфовао над околностима сличним онима са којима се читаоци суочавају.
Наравно, терапеутски текстови не морају бити комплетне књиге, кратке приче су се показале ефикасним у библиотерапији, посебно код учесника чији распон пажње може бити ограничен старосним или когнитивним оштећењима.
Неколико практичара писало је о коришћењу стрипова, а и наставници и терапеути често користе сликовнице како би се малој деци развили неопходни механизми за суочавање са, за њих у том тренутку, тешким околностима.КАКО БИБЛИОТЕРАПИЈА ФУНКЦИОНИШЕ?
У теоријској литератури о библиотерапији постоји много дискусија о томе да ли њени благотворни ефекти произлазе из стварног читања самог текста или из интеракције или дискусије о тексту који обично прати то читање.
Изгледа да је одговор и једно и друго. Али већина људи се слаже да процес функционише кроз познате терапијске фазе идентификације, катарзе и увида.
У првој фази читалац формира припадност лику или ликовима у тексту, идентификујући њихове проблеме и циљеве.
Катарза настаје док читалац прати ликове кроз текст, доживљавајући са безбедне удаљености, њихове емоције, борбе и наде, док они раде на евентуалном решавању.
Увид је свесно препознавање сличности између ликова или ситуација у тексту и читаочевих особина и околности и накнадна одлука да се идеје или лекције из текста примене у сопствененом животу.
Многи научници додају четврту фазу, универзализацију, у којој текст помаже читаоцима да схвате да нису сами, да многи други деле сличне проблеме и забринутости и да су пронашли начине како да се са њима носе. У том погледу, библиотерапија, чак и ако се спроводи појединачно, нуди важну корист која се чешће повезује са групном терапијом.Стручни чланци о библиотерапији више су склони анегдоти, препричавајући појединачне студије случаја или описујући како одређени програм или практичар користи библиотерапију. Коришћењем експерименталне и квазиексперименталне методе пронађени су значајни докази о ефикасности библиотерапије код особа које пате од депресије, деце са поремећајима интернализације, екстернализације и перфекционизма.
Број студија са овом тематиком постепено расте. Само у овој години објављено је неколико студија о кориштењу библиотерапије код деце избеглица која су претрпела велике трауме, деце са интелектуалним потешкоћама, код жртава сексуалног злостављања, одраслих људи са деменцијом и деце која имају опсесивно-компулсивни поремећај.Izvor: N1info.com/ Psychology Today
Пренето са https://sinhro.rs/biblioterapija-koriscenje-knjiga-za-pomoc-i-lecenje/
