Amika.rsА р Е н А
ЕНГЛЕСКИ ТЕРМИН BLOG У НАШЕМ ЈЕЗИКУ
ЕДИ - скраћено од ЕЛЕКТРОНСКИ ДНЕВНИК, Е-ДНЕВНИК
Прва on-line полемика о англо-српском
На интернет-порталу ProzaOnLine.com 4. децембра је завршена седмодневна полемика под насловом «Тражимо нашу реч за blog» - електронски дневник на Интернету. Двадесетак саговорника са овог портала за еx-yu књижевност и неколико других форума, разматрало је уводне аргументе и предлоге Миливоја Анђелковића и Марка Глишића, са поднасловом «за креативнији е-свет».
Констатовано је да је «blog» у српском и сродним језицима рогобатни и имитаторски «варваризам», реч-клон чије масовно прихватање отвара низ нових питања о англо-српском језику и значи регресију језика, креативности и стваралаштва.
Закључено је да је «blog» општи стручни, електронско – комерцијални термин и да се из много разлога не може употребљавати за е-дневнике, блокове текстова, фотографија и сличног на Интернету. Предложене су две могућности: да се користи једна од предложених наших речи: БЛОК, КУТАК, ШКРИЊА, СТРАНА, ОДАЈА, ДНЕВНИК или термин NO BLOG и друга да се «blog» «посрби» додавањем суфикса «-ић» и «-ица»: БЛОГИЋ И БЛОГИЦА.
«Волите ли сами да бирате име или да вас комерцијала електронике подведе под свој стручан назив, по систему великих бројева? Колико сте личност, а колико марионета и успутни потрошач у игри светске комерцијале? Одаберите!» - написано је при крају интернет-полемике. «Уместо речи која звечи, изаберите ону која значи!»
Они који изаберу једну од наведених или неку нову реч за назив е-дневника, моћи ће да користе «Каталог назива и адреса е-дневника» за који се ТРАЖИ сталан простор на неком нашем јавном сајту или порталу.
Целокупна полемика се налази на адресама http://prozaonline.com / otvoriti rubriku “info”, odnosno na adresi http://prozaonline.com/?p=1367 и на http://www.amika.rs / у рубрици «No BloG».
Миливој Анђелковић
!!! Први пут код нас !!! ... и шире ...
Тражимо нашу реч за енглески термин "blog"!!!
Milivoj Anđelković (Amika) i Marko Glišić
TRAŽIMO NAŠU REČ ZA «BLOG»!!!
Ovo NIJE napad na ljude – «blogere» i njihove radove.Jedini cilj ovih tekstova je da se argumentovanom polemikom dođe do BOLJEG TERMINA koji bi zamenio rogobatnu reč «blog». Oba teksta su orijentisana na argumente, eventualna objašnjenja biće deo polemike.
IDevet argumenata za kreativniji e-svet
1. Reč «blog» je nastala od dve reči - Web Log, koje su preko Weblog skraćene na Blog. Po drugima, skraćene su tri reči - Biography load quickly. U oba slučaja učinjen je kreativan napor više pojedinaca i u nekoliko navrata da se dođe do reči koja odgovara duhu i smislu engleskog jezika.
2. Mi smo tu reč masovno prihvatili bez pokušaja da nađemo svoju. Nismo pratili Zapad u kreativnom naporu traženja i stvaranja, poneli smo se kao pomodni imitatori. Na našim «blogovima» ima i veoma kvalitetnih, ozbiljnih radova, tako da se ne može reći da smo nekreativni i neinventivni. Međutim, iznad svih tih radova stoji rogobatna i imitatorska reč – blog.
3. Prihvaćeni termin u srpskom i srodnim jezicima je reč - klon koja asocira ceo registar reči sa negativnom energijom i problematičnim značenjem kao što su smog, šlog, talog, brlog, glog, zlog...
4. Masovno prihvatanje takve reči
- može da izazove psihološke posledice;
- otvara novi krug pitanja o imitatorskom stvaranju anglo-srpskog, odnosno drugih srodnih jezika;
- znači regresiju jezika, kreativnosti, stvaralaštva, književnosti...5. Posebnu težinu termin «blog» u srpskom i srodnim jezicima može da dobije kroz kulturološku analizu koja bi ga neminovno povezala sa stavovima Jovana Cvijića, Ive Andrića i drugih o inferiornim pojavama u ponašanju naših naroda.
6. Kreativnost i pozitivnu energiju za izmenu takvog stanja najpre mogu i moraju da pokažu ljudi od pera kojima su računar (kompjuter) i mreža Interneta svakodnevna oruđa, savremena sredstva komunikacije i predstavljanja stvaralaštva – znači mi, na ovoj i sličnim e-adresama i forumima.
7. Kako bi mogli da zamenimo engleski termin «blog»? Da ga prevedemo kao «e-dnevnik» ili slično? Da pratimo englesko-američki kreativni put i nađemo novu reč – skraćenicu naših reči? Mogućnosti su brojne: moj dnevnik – MOD; elektronske beleške – EB, internet dnevnik – ID, moj internet dnevnik – MID, veza prijatelja – VEP (već postoji termin, ali se retko pominje), moj prostor – MOP...
8. Iz dosadašnjih razgovora najbolja predložena reč je BLOK, E-BLOK, MOJ BLOK...
- po rečniku BLOK znači (1) grupu kuća ili ulica i (2) mapu sa praznim listovima za crtanje;
- u izdavaštvu i novinarstvu u upotrebi je termin «blok tekstova», pa su sadašnji «blogovi» - blokovi kolumni, dnevničkih zapisa, poezije, ilustrovanih tekstova i slično;
- termin BLOK je pogodan i iz psiholoških razloga jer je promena mala;
- BLOK ima slična značenja u francuskom, engleskom... pa se može reći da je u pitanju internacionalni termin;
- reč BLOK je odomaćena u mnogim strukama kod nas.9. Kada ova polemika da rezultate i izdvoji jedan termin kao bolji od drugih za zamenu reči «blog», ProzaOnLine i drugi forumi koji to žele najboljim i najaktivnijim učesnicima polemike dodeliće MEDALJE PRVIH BLOKERA (odnosno usvojenog termina) sa pravom da je istaknu na svom «blogu» i drugim e-adresama. Svi “blogeri” koji prihvate novi termin postaće članovi AKADEMIJE BLOKERA sa medaljom na bloku (ili koji termin bude...) i jedinom obavezom da šire i popularišu novi termin i kreativnost u razvoju jezika i stvaralaštva.
M. A. A.
II
Vrtoglavi tehnološli razvoj koji nas svakodnevno iznenadi ponekim extra modernim novorođenčetom primorao nas je da novodošlim prinovama poželimo dobrodošlicu oslovljavajući ih onako kako ih je kultura iz koje proističu krstila. I tu sila Boga ne moli. Nismo stigli ni gard da sastavimo a strane reči (anglicizmi, uglavnom) se raskomotiše kod nas i infiltriraše u naš govor i našu pisanu reč (radio, radar, taksi, atom). Među pridošlim tuđicama ima finih, ali i neuglađenih gostiju. Fine goste nauka naziva pozajmljenicama. Pozajmljenice imaju ,,staža” u našem jeziku, odomaćile su se i prilagodile našoj morfologiji. Stručno ih nazivamo domaćim rečima stranog porekla. I od koristi su. Ove druge, rogobatne su i neuglađene, naučno ih nazivamo varvarizmima. Nepoželjne su i štetne po biće našeg jezika. Sputavaju ga u igri i razvoju, zatvaraju mu i ograničavaju igralište. Ali ih ima. I biće ih uvek.
Kako engleski jezik danas ima ulogu Medeje i proždire svoje kolege-jezike komadić po komadić, tako se i mi drznusmo da mu taj obed koliko-toliko ometemo. Te proglasismo juriš na jedan od Medejinih zuba, koji se, uzgred (nikako: by the way) rečeno, stručno zove BLOG. Izvan figurativnog govora to bi se interpretiralo ovako: ,,Nekritički smo usvojili globalni trend prihvatanja reči koje dolaze iz engleskog jezika”. Jedna od tih reči upravo je reč BLOG. Oblički ova reč ne remeti imenički sistem našeg jezika. Ali s aspekta semantike i etimologije smeštamo je u ozloglašenu grupu varvarizama. Namesto da smo preuzeli model po kojem je nastala ova reč, mi smo preuzeli gotov proizvod, proizvod koji je potpuno neprimeren našem jeziku.
Naš odnos prema reči BLOG može biti dvojak.
Možemo joj se zahvaliti rečima: ,,Ne bismo Vas više zadržavali!”, i namesto nje uveli kakvu drugu reč npr. BLOK (reč koja se, za razliku od BLOGA, odomaćila u našem jeziku i semantički proširila do nivoa polisemije). Ili, pak, možemo uvesti neku domaću reč namesto ove reči (po čemu bismo bili jedinstveni u svetu): KUTAK, ĆOŠAK, STRANA, LIST i sl. Taj će izbor biti na Vama, BLOGERIMA, budućim KUTKARIMA, ĆOŠKARIMA. Priznajem da ova rečenica zvuči smešno, ali ipak otkriva jedan od načina kojim se razigrava i bogati jezik.
Drugi vid borbe protiv varvarizama vezan je za morfološko uobličavanje ovih reči u ruho adekvatno našem jezičko-gramatičkom stilu. Tako bismo ih uobličavali po modelu po kojem su već uobličene neke strane reči, a koje danas osećamo kao apsolutno domaće, npr. kafić, diskać. Ovaj model preuzima stranu reč i sufiksacijom je pripitomljava i udešava onako - ,,po naški”. Nalazimo da je zanimljiv predlog da na englesku reč BLOG dodamo naše hipokoristične sufikse –IĆ i –ICA. Dakle, BLOGIĆ i BLOGICA (muški i ženski rod). Tako bismo bili jedini jezik na svetu koji ima dve varijante za ovaj termin, a da pritom opšte-prihvaćenu reč ne menja.Za svoj cilj ovaj poduhvat ima podizanje jezičke svesti kod ljudi. Svesni smo da su strane reči itekako potrebne našem jeziku i da se savremeni život bez njih ne može zamisliti, jer obitavanje u modernim društvenim i tehnološkim tokovima nalaže preuzimanje i usvajanje tuđih reči i izraza. Ali ne smemo dozvoliti da ta jezička potpomaganja budu nekritična i neuka i, u krajnjem smislu, pogubna po naš maternji jezik.
Naš apel je da ne preuzimamo tuđe reči ako već imamo svoju, ili ako već možemo kreirati svoju! Želimo da dođemo do naše reči koja će zameniti englesku reč BLOG! Mi smo, ne bismo li Vas zaintrigirali i naveli na debatu, izneli neke predloge i sugerisali neke od načina borbe protiv jezičke kolonijalizacije. Sada je sve na Vama.
M. G.
Pozivamo sve saradnike i čitaoce ProzaOnLine i drugih sajtova, foruma... a posebno «blogere» da učestvuju u polemici.
PREDLOŽITE SVOJU REČ!
Српски или англо-српски?
Стране речи у нашем језику - Српски на Google.com - инфоматичка револуција - stari linkovi, ono YU treba zameniti sa rs