А р Е н А
ИСТИНА - ДРАГА СЕСТРИЦА НЕМОЋИ...
Шта је Истина? Да ли Истина постоји? Како се Она може сазнати?
Песник и певач Ксенофан, сто година пре Сократа и пет стотина година пре Христа, написао је да истину о боговима и свим стварима нико није сазнао и неће је сазнати, а „ако ико икада неким случајем саопшти истину ни сам то неће знати јер све је само исткана мрежа нагађања“.
Истина је једна од могућности, тврдио је Конфучије. Истините речи нису лепе, лепе рећи нису истините, говорио је Лао Це. А Галеус је изричит: Истина је кћи времена.
Међу људима је најмудрији онај који схвати да не зна никакву истину, говорио је Сократ. Аристотел мисли да је истина сагласност неке тврдње са стварношћу. Тома Аквински је написао: Истина је првенствено у уму, а тек на другом месту у стварима, уколико се оне изједначују с умом као својим исходиштем ... Истина ствари се састоји у упоређивању са божијим умом.
Кант у свом главном делу које има 884 странице истини посвећује само једну реченицу: Истина је коресподенција сазнања и његовог објекта. Хегел истину посматра као део шире целине у којој истина и њена супротност повремено замењују места тако да лажно је моменат истинитог.
Ниче пише да сви живе у смртоносном загрљају рационалне дедукције и апсурдног логоцентризма и пориче могућност истине. У сваком човеку постоји мноштво интерпретативних центара који су, као средњовековни феуди некада, у борби један са другим, пише Ниче. Наша свест је одраз тих односа, а не њихов господар, па нема истине у рационалистичком смислу. Оно што називамо истином, само су корисне фикције према којима се у животу управљамо. Нагон за њом је нагон за вером у истину јер наше доба нема истину. Она је врста заблуде коју човек непрекидно производи јер му је потребна егзистенцијална сигурност. Истина је привид, тврди Ниче, само једна појава. Нема друге, платоновске истине, скривене иза појаве. Тражење истинитог снажи, оправдава и доприноси тријумфу лажног.
Маркс и Фројд су сматрали да знање, па тиме и истина, имају идеолошки карактер док Хибермас сматра да је знање вођено интересима и да се наше поимање стварности и истине, непрекидно прилагођава практичним интересима.
Енциклопедијски речник филозофије дефинише истину као „адекватан одраз стварности од стране субјекта, њена репродукција онаквом каква она јесте независно од свести.“
Под истином подразумевам корисност, пише амерички филозоф Вилијам Џемс, или оно што прихвата и заговара друштво, или већина, или моја интересна група, или телевизија. У приручнику за рад УНПРОФОРа пише: Важна је форма под којом се представља истина – њена адаптација. Добро упакована, очишћена, упрошћена, заводљива, разумљива; сажаљива према једнима, огорчена према другима, задивљена према спасиоцима. Истинито је оно што је решење проблема.
„Само је глупост једнострана, а истину је могуће окренути којом год хоћеш страном!“ – каже Мефистофелес у роману Валерија Брјусова и као да говори о овом нашем времену.
Истина је трик, каже једна од личности у прози Милорада Павића, а Жак Лакан је приближава човеку када каже да је истина привид јер је увек под неким велом тако да и она сама постаје вео. Истина се крије иза заборава и непрестано производи замке. А ко покуша да домаши истину, тај само бира замку у коју ће се уплести.
Тако истина постаје лепо пројектована архитектура лажних слојева. Између истине и лепоте успоставља се вештачка међузависност: лепота постаје уочљивија и важнија и често замењује истину. Тада естетика лажног наступа уместо етике, лепота вештачкох облика замењује суштину.
Трагање за истином завршава се замењивањем једне обмане другом: истина постаје оно што смо спремни или што морамо да прихватимо јер је лажно најчешће аутентичније или моћније од истинитог. Њени земаљски поседници, власници “истине”, догматичари су, тирани или обесни моћници који другима могу да наметну своју “истину”: истинито је оно што смо ми одабрали као решење проблема. Супротност истини није Лаж већ Привид, потврђује Гадамер.Жак Лакан је током 1970. године читав семинар посветио студентском револту из 1968. године под индикативним насловом Немоћ истине. Истина има више лица, каже Лакан, а њени лавиринтски ходници нам препречавају приступ до реалности. Истина и њена заводљивост стоје између нас и реалности и зато је истина тек драга сестрица немоћи. Уместо ње, око нас и у нама, шири се моћ лажи.
Скрипте са Лаканових семинара постоје у различитим верзијама и не зна се које су праве па је тако његово учење добило и конкретну потврду: у играријама истине и лажи ништа није апсолутно истинито али ни потпуно лажно. Само тражење истине већ је пристајање на неку, неком потребну, лаж. Рорти иде корак даље и пише да би култура требало да истиче игру и метафору уместо истине.
Иво Андрић пише да је праву истину немогуће тачно утврдити и непромењену пренети даље, до других људи и нових нараштаја.
И што год читам или слушам, наставља Андрић, ја упоредо са читањем и слушањем бројим у себи: колико износи скретање од истинске истине до овога што ми се казује... Али негде дубоко у мени збрајају се и слажу све те разлике и сва та одступања, као сума дуговања коју овај живот и ми сви са њим имамо према пуној истини...Та истина је земаљска, несавршена, али наша истина, записује Андрић. А наша људска храброст и величина и мудрост (је) у том да је исправљамо и приближавамо истини, али и у томе да живимо са њом овако непотпуном, и људски несавршеном, док то морамо и не можемо друкчије.
Стари идеал је био поседовати истину и сигурност, а истину осигурати логичким доказима, пише филозоф Карл Попер. Данас ми морамо да учимо на нашим грешкама, да би научили како да их избегнемо. Заташкавање грешака је највећи интелектуални грех... Знање је трагање за истином. Могуће је да су многе од наших теорија стварно истините. Али ми то никада не можемо сигурно знати...
Сетите се почетка овог текста, шта је Ксенофан написао пре 2.500 година: да је све само исткана мрежа нагађања“.
Заиста, шта смо радили све ове миленијуме?
ИСКАЗИ О ИСТИНИ који нису обухваћени претходним текстом
За генерала истина је способност да се идеје бичем догнају до победе
За певача танга то је сазнање кад ваља попустити – Стивен Добинс, амерички песникДруго Ничеово начело у „Рођењу трагедије“ – Уметност је највиша моћ, велича свет као заблуду, проглашава светом обману, од воље за варањем чини врховни идеал.... Истина је нешто болно, неподношљиво. Трагање за истином одувек је била само лаж. Зато уметност: да бисмо одсутну истину поднели, да не бисмо страдали од ње – каже у Вољи за моћ. Истину не можемо поднети, она заслепљује и убија, и зато мора увек остати под велом. Уметност нам показује немогућност истине, немогућност да допремо до себе као нетакнуте целине. Уметност инвентивно измишља обмане које лажно подижу до више афирмативне моћи и омогућава вољи за варањем да се афирмише у моћи лажног.
„Не постоји само једна моћ лажног него читав низ – који Делез упоређује са приповедањем у времену. Шта хоће истинољубиви човек? Он би да суди живот, да вреднује у име највише вредности коју је сам измислио, у име добра и виших вредности. Али од живота нема више вредности, њему није потребно оправдање. Његова невиност је невиност постојања, с оне стране добра и зла... У фигурама моћи лажи појављује се политичар, свештеник, моралиста, научник и истинољубиви човек – све су то надљуди, носиоци воље за моћ.
У низу моћи лажног једино је уметник способан да мења. Он својом вољом за моћ лажног – ствара. Како нема истине, нема модела, уметник је тај који ствара истину, ствара ново. Он пристаје на привид и тежи метаморфози. Уметник тако постаје једини творац истине, у коју је уписана воља за моћ лажног...“ – Јовица Аћим
Постоји и истина Другог„Прогнан из сваке истине“ – МЈ Вишњић
Пуна истина је збир знања и искуства и не може је знати само један човек, партија, религија...
Истина коју нико не оспорава временом кржља и суши се – Џон Мил
Не смемо давати превелику важност својим уверењима, поготову ако су општеприхваћена и преовлађујућа – Џон Мил. Када су Сократ и Христ осуђени, тадашње јавно мњење је било убеђено да поступа добро.
Живимо у локалним истинама и самозадовољству. (Ако испуштена чаша не пада, то значи да ви падате)
Човек пре увиди своју погрешку, него што сазна истину – Карл Попер
Лаж је пуна емоција, жеље, наде – истина је стерилна и безосећајна
Тражење истине је интелектуална забава
Истина је филозофска категорија коју одређује контекст у коме се појављује, односно ситуација
Пословице: Ко гуди истину, добија гудалом по прстима.
Истину реци, па гледај те утеци – наша и чешка пословицаНеистина то престаје да буде када сви схвате да се истина не очекује.
Раније сам схватао ученост, филозофију и науку као „тражење истине“... Сада увиђам да је то „тражење истине“ забава као и све друге, замена истинског живота... То је пристојно име за најомиљеније средство којим интелектуалци утуцавају време, као куглање или планинарење. „Тражити истину“ је много лакше него научити вештину интегралног живљења.... Једина истина која може бити од неког интереса за нас јесте човечанска истина, а она се мора тражити свим бићем, а не само једним специјализованим делом савременог човека. Та нечовечанска истина непотребна је људском животу. Такве истине су и опасне јер одвлаче пажњу са праве истине. Човеку потребна истина се открива животом – потпуним животом и искуством... Олдос Хаксли – Контрапункт живота
Истине постоје за дух, чињенице постоје само у односу на живот – Освалд Шпенглер
Истине су интерпретације чињеница, а нове интерпретације су напор да се покрену промене и дође до нове истине.
Идеологије стварају системе нових чињеница.
Верујем у трагање за истином, али такво које дозвољава могућност грешке и исправке – Чарлс Сандерс Пирс
Трагање за истином, посебно у природним наукама, спада међу најбоље и највеће ствари које је живот створио. Трагамо за бољим светом методом исправљања грешака... Ми напредујемо према истини... Али морамо правити јасну разлику између истине и извесности – Карл Попер
У овом свету без вредности, све што је вредно мора бити створено од човека. Чак и сама истина је нешто што човек мора да створи. – Предраг Чичовачки
Појам истине је изгубљена „овца“ савременог интелектуалног стада. Цео 20. век је сушта критика и срамоћење истине, почев од Ничеа и Маркса. Појам истине замењује појам се појмом власти, користи, воље, жеље, инстинкта, класног приступа, политичког интереса. Код Фукоа, Лиотара најчешћа тема јесте истина као оруђе власти... Истина је место где се може опстати изван власти и супротстављен власти. Истина нас чини слободним... – Михаил Епштејн
Истина је могућност моје мисли да досегне туђи ум, да прекорачи своје сопствене границе. То је могућност признавања своје грешке и да је други у праву... Можда нам није дато да је упознамо, али нам је дато да знамо да је не познајемо... У пресеку моје и туђе свести ствара се чвориште истине... Трагам за противљењем и и ангажовање растуће мере свесности.... Најближе истини је оно расуђивање које је алтернативно у односу на општеприхваћено, оно које ствара и алтернативу у односу на себе, тј. настаје на граници двају неслагања. - Михаил Епштејн
Истина је борба против таме и зла света. Истина је духовна... она је буђење духа у човеку, суделовање у духу. – Николај Берђајев
Истина је победа духа над бездуховним светом ствари - Николај Берђајев
Истина – није Апсолут, то је сам живот у вечном кретању – Михаил Булгаков
Потребно нам је откривање истине која није нетрпељива и има снагу откровења - Иван Т. Брковић, романсијер и песник
На делу је скептицизам према рационалистичкој традицији просвећености... Место истине заузимају симулације које могу уопште да не личе на свој прволик - Франсоа Лиотар
ПЕТ ПОТЕШКОЋА У ПИСАЊУ ИСТИНЕ
“Онај ко данас намерава да се супротстави лажи и незнању и да пише истину, мора да превазиђе најмање пет тешкоћа.
Мора да има ХРАБРОСТ да пише истину, иако се она свуда потискује, ПАМЕТ да је препозна, иако се она свуда прикрива, УМЕЋЕ да је учини употребљивом као оружје, ПРОМИШЉЕНОСТ да изабере оне у чијим рукама истина постаје делотворна, ЛУКАВСТВО да је међу њима прошири.
За оне који пишу под фашистичким режимом ове тешкоће су велике, али оне постоје и за све оне који су прогнани и избегли, па чак и за оне који пишу у земљама с грађанским слободама”.
БЕРТОЛД БРЕХТ
Миливој Анђелковић