А Р Е Н А
СРПСКИ ЈЕЗИК У СВЕТУ РАЧУНАРА
- Српски и англосрпски – енглеске речи у рачунарству, на Интернету и у свакодневном говору –
Америчко дијалектичко друштво од 1990. године бира реч која је обележила протеклу годину и деценију, као неку врсту “временске капсуле” која чува најважније из прошлости. За реч протекле деценије изабрана је GOOGLE - претраживач Интернет. Реч године је ТWЕЕТ – цвркут, а реч BLOG је одбачена уз констатацију да је “исувише ружна”.
Ту, једну од најружнијих речи енглеског језика, ми смо прихватили као своју са оправдањем да је “користи цео свет” – што није тачно. Приближно половина других држава пронашла је свој термин за «BLOG» или га прилагодила свом језику тако да Французи користе три термина, Шпанци два, Словенци га називају «сплетник», док многе источно-азијске државе имају посебне речи које немају ничег заједничког са изворним термином.
Зашто не кажемо “електронски дневник”, е-дневник, еди? Да ли је ЦВРКУТУ ближи “BLOG ” или ЕДи?
Засути смо плевом енглеских речи – од назива фирми, електронске и помодне естрадне терминологије до свакодневног говора на улици, у штампи и на телевизији. Шатровачки говор, којим су се разметале претходне генерације, препуштен је групама из којих је проистекао; нови, «шифровани» језик којим се учествује у великој трци за престиж у «друштву спектакла» постао је англо-српски.
Још од времена Турака нисмо имали тако силовито и хаотично уплитање страних речи у језик свакодневице. У ужем центру Београда набројано је 150 фирми на енглеском језику а професионални новинари на телевизији питају „Шта је ваш филинг о бекграунду овог феномена?“ и „Преферирате ли ову опцију као ди-деј актуелног естаблишмента?“ Спортски коментатор објашњава „Он је изразити фајтер и плеј-мејкер и у плеј-офу дао је дабл-трипл“ (примери преузети из текста Ђоке Стојичића е-адреси www.svevlad.org.rs/srbistika/stojicic_tudjice.html ). Са развојем електронике, ширењем интернет-мреже и рачунара, бројни енглески стручни термини пренети су међу кориснике а одатле и у свакодневни језик шаљући тако помодну поруку – ево, и ја користим компјутер, «даунлоудујем», «апдејтујем» и «ресетујем», можеш ме наћи на «Феисбуку» и на мом «блогу»
Државе ЕУ су превеле информатичке термине на своје језике и извршиле стандардизацију информатичке терминологије. Код нас то није учињено. Вукова задужбина је 1989. објавила апел Савета Европе о потреби очувања европске језичке разноликости у окружењу информатичких технологија и, осим превођења основног Windows програма, мало шта је учињено. Наши преводи или бар «посрбљени» термини – тамо где је то могуће – не само да нису ушли у ширу употребу већ су стручни енглески изрази постали накарадни део говорног језика корисника Интернета.
У нашој информатичкој култури безмало све доприносе су дали странци. Деведесетих година прошлог века, увођењем Уникода у Микрософтове програме, Бил Гејтс је дао непроцењив допринос омогућивши употребу српског језика и ћирилице на компјутерима. Почетком овог века Гугл је извршио неку врсту „српске информатичке револуције“ и направио одлучујујуће промене тиме што је створио српски Гугл, први потпуно прилагођен велики интернет-систем који прихвата српски језик и ћирилицу (више на е-адреси www.rastko.org.yu/rastko/delo/11938 ) као што налажу културни стандарди, традиција и наши закони о језику и писму, они исти закони које ми, углавном, не поштујемо.
Несумњиво је да су у питању тржишни и стратешки разлози у односу на цео регион, као и посебан стручни изазов за једну од водећих светских фирми. То није ништа ново, они су одувек потпомагали или ометали наш развој. Нашег доприноса, безмало, и нема. Стиче се утисак да вредно радимо да тај развој отежамо или неутралишемо.
Један од ретких покушаја да се на такво стање укаже била је седмодневна полемика двадесетак саговорника на електронским страницама “ProzaOnLine” о речи «блог». Констатовано је да је то рогобатни и имитаторски «варваризам», реч-клон чије масовно прихватање покреће питања о англо-српском језику и значи регресију језика, креативности и стваралаштва. Културолошка анализа ово би повезала са ставовима Јована Цвијића и Иве Андрића о инфериорним појавама у понашању наших народа.
«Изаберете српску реч – закључено је - или допустите да вас комерцијала електронике подведе под свој стручан назив, по систему великих бројева? Уместо речи која звечи, изаберите ону која значи!»
Свесни смо да су стране речи потребне нашем језику и да се савремени живот без њих не може замислити, али не смемо дозволити да та језичка потпомагања буду некритична и неука и, у крајњем смислу, колонизаторска и погубна по наш матерњи језик.
Брзим прегледом штампе и електронских медија набројано је преко сто енглеских речи које имају одговарајуће или сличне замене у српском језику. Иностране компаније на конкурсима за пријем често употребљавају енглеске називе радних места мада постоје одговарајући термини у нашем језику (што је супротно «Закону о службеној употреби језика и писама», члан 3, тачка 5), јер за тај прекршај нису одређене казне. Сервисери и комерцијала електронике немају законску обавезу да за своје производе и услуге обезбеде српске називе.
Језичка трибина Удружења књижевника Србије систематски ће радити на стварању документационе базе материјала са ове трибине и портала за стално унапређивање рачунарске терминологије на српском језику и њену популаризацију, као и на издавању српског речника рачунарских термина.
Позивамо на сарадњу стручњаке филолошких, техничких и сродних факултета и институција, Вукову задужбину, посланике Скупштине Србије, уреднике и лекторе медија, сервисере и комерцијале електронских производа и услуга као и све остале да се рогобатни «варваризми» у српском језику систематски замењују српским речима увек када је то могуће и да се заустави регресија језика и креативних могућности нашег народа.
мр Миливој Анђелковић, књижевник
ДИСКУСИЈА НА http://pulse.sm-art.info/najlepsa-i-najruznija-rec-u-anglo-srpskom/
Политика - Магазин о енглецизмима у српском
U sredu, 9. marta 2011.Francuska 7 u 19 sati
mr Milivoj Anđelković, književnik:
Srpski jezik u svetu računara – srpski ili anglo-srpski – engleske reči na Mreži, u računarstvu i svakodnevnom životu
urednik i učesnik: Mile Medić
Pozivamo vas na aktivno učešće u radu Jezičke tribine UKS.
Jezička tribina UKS – više na http://www.uksrbije.org.rs/
http://www.amika.rs
http://vizant.blogspot.comZa kreativniji E-svetВолите ли сами да бирате име или да вас комерцијала електронике подведе под свој стручан назив, по систему великих бројева?
Колико сте личност, а колико марионета и успутни потрошач у игри светске комерцијале?
Одаберите!
Уместо речи која звечи, изаберите ону која значи!
ДНЕВНИК
Е-ДНЕВНИК
ЕДи
БЛОК
КУТАК
ШКРИЊА
СТРАНА
ОДАЈА
NO BLOG
БЛОГИЋ
БЛОГИЦА...