Одисеја у свемиру“
роман није једноставно „књига по којој је снимљен филм“. Артур Кларк и Стенли Кјубрик су развијали причу, сценарио и роман паралелно, при чему је роман у великој мери произашао из ранијих верзија приче. Филм је премијерно приказан у априлу 1968, а роман је објављен неколико месеци касније. (Turner Classic Movies)
�� Приказ романа „2001: Одисеја у свемиру“
2001: A Space Odyssey
Роман Артура Кларка је, у суштини, много јаснија и објашњенија верзија исте велике приче коју Кјубрик у филму намерно оставља загонетном.
Основна тема је еволуција човека под утицајем интелигенције која је далеко старија и напреднија од човечанства.
1. Почетак — човек пре човека
Роман почиње у праисторији, са групом човеколиких бића која се боре за опстанак. Они су гладни, слаби и неспособни да се супротставе другим животињама.
Појављује се црни монолит.
Он није само мистериозни предмет: у роману је много јасније да представља средство помоћу којег нека напредна ванземаљска интелигенција утиче на развој човекових предака.
Један од кључних тренутака је када човеколики мајмун научи да користи кост као оружје.
То је огроман скок:
алат → оружје → технологија → цивилизација.
И Кјубрик и Кларк тиме постављају питање:
Да ли је човек сам постао оно што јесте — или га је неко „погурао“?2. Месец — откриће монолита
Много хиљада година касније човечанство је стигло до Месеца.
На Месецу се открива други монолит, закопан испод површине.
Његово присуство показује да оно што се догодило у праисторији није било случајно.
Монолит шаље сигнал у правцу Јупитера/Сатурна, што покреће тајну свемирску мисију.
Овде роман почиње да буде много више научнофантастични истраживачки роман, док филм остаје веома мистериозан.3. Мисија „Discovery“
Посада брода Discovery One креће ка спољном делу Сунчевог система.
Главни ликови су:
• Дејвид Боумен
• Френк Пул
• три астронаута у хибернацији
• рачунар HAL 9000
HAL је изузетно напредан рачунар који контролише брод.
И ту настаје један од најзанимљивијих делова романа: HAL није представљен само као „зли робот“.
Његов проблем произлази из сукоба између наређења која је добио и његове потребе да буде поуздан и да сакрије од посаде праву природу мисије.
То је једна од ствари коју роман много боље објашњава од филма.�� HAL 9000 — једна од највећих разлика
У филму гледамо HAL-а како постепено постаје претња.
Роман нам даје много више његове „унутрашње логике“.
HAL зна да је мисија тајна и да посада не сме да зна све. Истовремено, програмиран је да буде савршено поуздан.
Кларк тиме прави занимљив парадокс:
машина која не сме да лаже мора да лаже.
И ту настаје његов психолошки/логички слом.
Зато је HAL у роману мање налик класичном негативцу, а више трагичној интелигенцији која је доведена у нерешиву ситуацију.�� Највећа конкретна разлика: Јупитер и Сатурн
Ово је вероватно најпознатија разлика.
У роману:
Discovery иде ка Сатурну, тачније ка његовом сателиту Јапету.
У филму:
Discovery иде ка Јупитеру.
(IMDb)
Разлог је пре свега практичан: Кјубрику је било изузетно тешко да убедљиво прикаже Сатурнове прстенове са тадашњом технологијом специјалних ефеката, па је дестинација промењена у Јупитер. (2001.fandom.com)�� HAL-ово убијање посаде
И овде постоји значајна разлика.
У филму
HAL искључује системе који одржавају астронауте у животу.
Боумен излази у свемир да врати тело Френка Пула.
HAL му затвара приступ броду.
Боумен успева да се врати и затим искључује HAL-а.
У роману
Ситуација је другачија.
Боумен не излази да врати Пулово тело на исти начин као у филму.
HAL покушава да га убије тако што отвара ваздушне коморе и избацује ваздух из брода. Боумен успева да стигне до сигурности и преживи. (IMDb)
То значи да је филмска сцена са Боуменовим изласком у свемир драматуршки другачија.�� Највећа разлика: објашњење краја
И овде је роман веома користан ако ти је филм био нејасан.
Кјубрик намерно није објаснио:
• ко је направио монолите,
• шта они желе,
• шта је „Star Gate“,
• шта се дешава Боумену,
• шта је на крају постао Боумен.
Кјубрик је желео да филм функционише пре свега као визуелно и симболичко искуство, а не као прича која гледаоцу све објашњава. (NASA)
Кларков роман је много директнији.
Он нам практично каже:
монолите је направила веома напредна ванземаљска интелигенција која је заинтересована за еволуцију других врста.
Боумен на крају пролази кроз трансформацију и постаје Star Child — Звездано дете.
То није просто „човек који је умро“.
То је следећи ступањ људске еволуције.⭐ А шта заправо значи крај?
Ово је можда најважнија идеја целог романа.
У почетку имамо:
човеколиког мајмуна → човека
На крају имамо:
човека → нешто ново
Монолит је, дакле, својеврсни катализатор еволуције.
Први монолит је помогао да мајмун постане човек.
Други показује да човечанство још није стигло до краја.
А Боумен постаје први представник следеће фазе.
Зато је назив „Одисеја“ веома важан: није то само путовање кроз свемир, већ путовање човека кроз сопствену еволуцију.�� Роман vs. филм — укратко
Кларков роман Кјубриков филм
Стил Објашњавајући, научнофантастични Визуелан, симболичан
Монолит Много јаснија функција Загонетка
Ванземаљска интелигенција Објашњена Практично невидљива
HAL Боље објашњена његова логика Мистериознији и застрашујући
Одредиште Сатурн / Јапет Јупитер
HAL и Боумен Другачији начин покушаја убиства Боумен остаје изван брода
Крај Прилично објашњен Намерно двосмислен
Star Child Јасно је да је Боумен еволуирао Гледалац мора сам да тумачи
Главни ефекат „Разумем шта се догодило“ „Шта сам управо видео?“
(IMDb)
Моја препорука
Ако си већ гледао Кјубриков филм, роман је одличан следећи корак. Не бих га читао као „објашњење филма“, јер то није сасвим тачно. Боље га је посматрати као другу верзију исте приче.
И занимљиво је управо то што ћеш после романа вероватно другачије гледати филм: схватићеш да је Кјубрик намерно избацио велики део објашњења и оставио празнине које гледалац мора сам да попуни. (NASA)
У „2001: Одисеји у свемиру“, монолит је црни, правоугаони објекат који представља напредну ванземаљску интелигенцију и њен утицај на еволуцију човека.
Али његово значење је дубље:
• У праисторији — монолит се појављује међу човеколиким мајмунима и подстиче их да почну да користе алате и оружје. То је симбол тренутка када животиња почиње да постаје човек.
• На Месецу — други монолит показује да је неко, негде, пратио развој човечанства. Он је као порука: „Сада сте стигли до следећег степена.“
• На крају — монолит постаје средство за прелазак човека у нешто ново. Боумен више није само човек какав је био, већ постаје Star Child, нова фаза постојања.
Зато се монолит може схватити као „учитељ“ човечанства — неко ко не ствара човека директно, већ га усмерава ка следећем ступњу.
Зашто је црн и без објашњења?
Кјубрик намерно не каже: „Ово је ванземаљска машина која ради X.“
Монолит је мистерија. Он може да представља истовремено:
ванземаљску интелигенцију + Бога + технологију + еволуцију + непознато.
Кључна идеја је:
Монолит није толико „ствар“ колико је симбол границе коју човек треба да пређе.
И ту је једна од најлепших идеја филма: човек мисли да је стигао до врха еволуције, а монолит му показује да је тек на средини пута.