Иван Т. Брковић - Чикаго - САД
ЕПИТАФИ ЗА ПЕСМАРИЦЕ
П-ЦИПесници су били
Буре весници
Затворени у песници
Ко дукати у чесници.
ПИТАЊЕ ИМЕНАУжежи кћерко кандило…
Јован Грчић Миленко.Зар Јован није довољан
Грчићу од бола трчићу?Зар потребан је без греха
Миленко и миљ стаменко
На крају као утеха?Ил’ да замени Дамјана
Смиљем мирисе тамјана?ПРЕВОД
Нема ту трт мрт…
А није Лаза Костић
Оба језика и Шекспира изазвао.
Кад га је овако препевао
Већ да ускрати муку
Главном јунаку:
…јер дошла је смрт!
За Хамлета
Као и за остале
Из hamleta*
Лепог села
На врху трагичног недела.
___________
*Енглески – мало село, засеокИЗМАКНУТИ ПОДАЦИ
Крушке ранке
Шљиве караманке.
Црвоточине у космосу.
Очепљене каце расточене ракије.
Каверне опет отворене за разгледање.
Драинчева рака стара тринаест милијарди година.
Пуна црне материје изотропна бандитска.
Једва довољна за 13-грамску филигранску душу песника.
ЗАЛУТАЛИ КРАЈПУТАШПрво сам се препао.
Онда сам умро храбро.
Али ниједно осећање није трајно.Када пођете на гробље
Испуштајте успут цвеће
Да обележите пут до куће.Јер шта ако је помиловање
Само одложено нехатом
Гробљанских службеника?
АНАТЕМА1
Никада се Ви
Господине Дучићу
Вратити нећете
У бајну Југославију!2
Непријатеље Дучића
Звали су некада
Пријатељима народа.3
Да ли се сада
Пријатељи песника
Исто могу звати
Без грижње савести.4
Ако су непријатељи слободе
Били једном пријатељи народа
Могу ли пријатељи слободе
Да буду још вељи
У некој будућој земљи
Народни непријатељи?
ДУЧИЋКИСахрањен је путнички
Као што је живео фактички
Песнички љубавнички
Краљевски прерушен
У позив посланички.
ПЛОДБио је плод
Који је преживео
И прво и последње дрво.Пустом крошњом
Ветар сад завија
У мртвој природи док ужива.
ДВА РОДНА ЛИСТА СА ПУТЕВИМАПо сопственој жељи
После смрти
Доведене у питање
Одласком у Америку
Трећи пут је тек
Сахрањен заносно
У родном Требињу.
Надомак Подгливља
У ком је рођен
По први пут
На Царском друму
За Билећу
Мостар
И ко зна куд
МЕСТА ИЗМАКЛА НА ПУТУРастко Петровић на реци Замбези.
Дучић Јован у Палати Боргези.Растко у Вашингтону на улици
Од сунчанице.
Дучић у Гарију у крилу Мичигена
Од шпанске грознице.
РЕТРОЛУК: ДУЧИЋ НА МИЛВИУ
-компилација-“ Дучић на белом коњу
Прелази мост Милвио
Кличу људи на форуму…”
А у катакомбама мртвило.“Ал потом гле сцена друга
Дучић Максценије се у
Дучић Константина мења…”
У к-бама без одушевљења.“А онда опет нова слика
На Милвиу Дучић у Бјуику
Контеса га грли Анђелика…”
На форуму и у катакомбама
“Рома сва пева кличе:
DukaVivatVivaDuchich
“У овом знаку побеђујеш!”
НЕПОКОШЕНИМА НА ПРКОСИМАНије знао кад је певао
О Марији Бурсаћ стаса мала
Палој у јуришу на бункере
Пред непријатељима идеала.
Да задњи метак истог рафала
Још неиспаљен од ратног поста
Као споменик за њих обоје
Чека га испод Бранковог моста.DRINA KORPU*
Ееј слатки боле одоздоле…
____________
*На турском језику: На Дрини ћуприја
НОВА СВЕТИЊАЛитература је мање од живота…
Само до песниковог ћивота.
А стих се онда лудо развија
Клија клија ускрсла бештија.Све док се песма летине дивља
Као свици давни јеванђеља
Закопани кришом у пустињу
Не претвори у нову светињу.
БАЛАДА О УЗНОШЕЊУ БЕОГРАДСКИХ КАФАНАПреселио се Липов Лад
На место у кафански Хад.
Другарски му чувао престо
Задњи жути лист Дувана.Сад сањају оба исто
Три Шешира и Два Јелена
Ал’ оклева Скадарлијка
И келнерица нам Јелена.Fran/se Фра Брне Цвет Шангаја
Имена су култно новија
За кулинарске вештине
Из неоградских снова.А Блед Бриони и Москва
Малена чекају на ред
Да се узнесу без брана
Имена кажњена са других страна.Ал нека не мисли нико
Да чека их живот рајски
Кафанама тог домета
Остали су нижи спратови Адски.ЕПИТАФ ДУГ ТРИ ВЕКА
Човек из 20. века
Рођен је насилно
У последњем устанку
Деветнаестог века.А након љубави страва
Снова и обрнућа
Биће сахрањен
Изнова к’о први пут:У трећем миленију
У копији достигнућа
Која га спремна чека
Од Средњег века.Иван Т. Брковић