Amika.rs Иван Т. Брковић

Nabokov, “Original Laura” – U Mreži Smrti, Leptira i Interneta – II deo Čitao sam reakcije kriticara, pisaca i novinara na objavljivanje Laure. Kako se radi o razmazenoj gospodi, reakcija je mogla da se predvidi: “Kakav roman, ovo su otpaci polumrtvog genija. Striptiz Nabokova.” Ovo mi se dopalo, ali koliko ja znam, Nabokov odavno nije u stanju za tako nesto. A ako je komentator to pripisao Dmitriju trebalo je reci otvoreno: kosti Nabokova na prodaju. Ili sin razgolitio oca za saku dolara. Ocigledno je da to nije nikakav roman u fragmentima, jos manje su fragmenti romana jer roman je ovde samo daleki pretpostavljeni ishod. Meni izgledaju kao beleske za original Laure, ispisane lepim, razgovetnim rukopisom, i svedoce o izvesnom kreativnom procesu koji se dogadja u glavi psca. Prema svemu sudeci Nabokov nije bio nekritican prema svojoj bolesti, i prema stanju kartica, nije bilo nikakve sanse da rukopis ikad bude zavrsen kao ostale njegove knjige, tokom zivota koji mu je jos preostao. Igram se sa mislju,da je hteo da rukopis ostane takav kakav je, enigmatican, u beleskama, i sa idejama koje se mogu dalje razvijati u glavi citaoca. Verovatno da je mislio i svom ugledu, i o buducnosti svog dela i imena. Da li je tim beleskama kupovao dane preostalog zivota, otimao se od smrti pisanjem, kao Seherezada pricom? Dizajnu knjige, odnosno celom paketu trebalo je dodati i dve kutije, za istrgnute kartice sa rukopisom Nabokova i kartice sa tekstom ispod njih. I on je trebalo da bude perforiran, tako da citalac moze i njega da izvadi i da se sa njim igra zmurke kao i Nabokov. Ali najbolje, i pravo resenje za rukopis bilo bi njegovo postavljanje na internet kao e- knjige.Tu bi razmazenost savremenih pisaca morala da kapitulira. Samo jedan primer: Makjuan je svoj 6o rodjendan proslavio pozivajuci 200 zvanica za taj neizbrisivi trenutak u istoriji engleske i svetske literature. Ako jednom dobije Nobela, hoce li ga pratiti agenti kraljice i hoce li i on, kao jedan nedavni dobitnik, poneti sa sobom presretace dalekosmernih i kratkosmernih raketa? Na ekranu rukopis na karticama mogao je da bude predstavljen na nacin blizak njihovoj prirodi. Zapisa, beleski, ideja, umiranja kao samobrisanja. Dying is fun je na kraju neka vrsta podnaslova knjige. Kartice bi se pojavljivale iz zatamnjenog ekrana kao dragulji sa citljivim slovima pisca, stajale bi nekih 2o-3o sekundi i ponovo nestajale u tami, sa pauzom od 5-lo sekudni ili jos vise do pojave nove kartice. Ovaj bi ritam trebalo da bude regularan kao rad srca ostarelog pisca. Ili bi postepeno kartice ostajale krace a interval izmedju njih se produzavao. Od slika ili fotografija: leptiri - koje sam N. izvanredno crta, mreza za leptire, njegove slike u lovu na leptire, detalji leptira, prah sa krila, zivot tren, itd. Zadnji od ekrana-kartica mogli bi da budu zasvodjeni tamnim svodovima podruma sa trezorom ali i nekim detaljima nakita, papira, fotografija, itd. “Beleske za Lauru” tako bi dobile pravi okvir, i Nabokov se ne bi prevrtao u grobu, nego bi pre pristao da bude spaljen sam, nego da Laura, i original i falsifikat, zavrse na lomaci pred srecnim razmazenim literarnim palikucama! Varijante e- knjige" Beleske za OriIginal Laure:" - kartice bi trebale da dolaze svojom ispisanom stranom a da odlaze okrenute svojom praznom stranom, retko precrtanom... Ta putaca, kao ukrstene daske na prozorima napustenih kuca i rusevina, same svojim krstom pod ostrim uglom/andrijin krst, figura hladnog, Ducic/, bolje nego ista drugo svedoce o autenticnosti kartica, mada to precrtavanje moze da se shvati i kao precrtavanje njenog sadrzaja, ili kao krst koji svaki pisac nosi, pre nego sto zavrsi knjigu, umre sa njom i vaskrsne - ako se to dogodi ikada, mnogo teze nego sam Isus. Takodje i pozadina treba da se menja u skladu sa hronologijom kartica - od fotografija u boji do monohromatskih kontura i boje mozda u skladu sa mastilom koje je koristio za pisanje... Znaci neophodno je naglasiti i dokumentarnu vrednost celog poduhvata. Jos uvek verujem, da bi u tom smislu, moglo da se postigne mnogo, mnogo vise nego knjigom debelom, koliko ono bese, 4,5 cm ako se ne varam... Ako nista drugo virtuelni prostor je dubok kao Tihi Okean... Ivan T. Brković Komentari Amika: Dragi moj, ovo ti je odličan esej, koncetrisan i razmahnut na pravi način, u dubinu ne toliko pisanja koliko ideje o pisanju koju autor nosi, suočen sa poker partijom realizacije i njenih mogućnosti, koje - što se više ostvaruju sve više izmiču - dok ne utonu u Veliki ili Tihi San od koga zapamtimo samo realizovan, mali deo... Delo kao velika ili manja santa leda, a Titanik je naravno, autor. Čitalac treba da sve to sagleda jer se najvažnije samo naslućuje u lelujanju leda ispod površine... Nastavi, ako ima još... Ivan: Duda je imala dobru ideju da mreza za leptire odnosi kartice i drzi ih u sebi slozene. Ali kako dolaze?... Kao neki egzoticni leptiri iz albuma samog N. Prvo u svom sja- ju, a onda monohromno, zatim izvucenih osnovnih konture, a na kraju same kartice oponasaju vrlo reducirane pokrete krila.         Amika.rs