Иван Т. Брковић
Необична последња књига Набокова - «Оригинал Лаура», роман у фрагментима
Pre nekoliko dana kada sama hteo da napisem ovu poruku, mecava je bila na vrhuncu, i ja sam vest o poslednjioj knjizi Nabokova, ako je zaista i poslednja, hteo da predstavim kao glas vapijuceg iz zavejanog Glenvjua, snegom pokrivenog srednjeg Zapada i zatrpane Amerike, kao da je potreban sav ovaj kijamet da bi se jos vise dramatizovala situacija ovog citaoca pred «Originalom Laure”, romanom u fragmentima, koji je čamio vise od trideset godina u sefu neke svajcarske banke pre nego sto je dosao i do mene, valjda nosen, pozuren februarskom, sneznom olujom.
http://4.bp.blogspot.com/_-OqVzvbASyU/SwX2A7N1j7I/AAAAAAAAANU/yUXiT1fG9bo/s1600/DSCN1008.JPG
Dimitrij Nabokov, jedini sin, u predgovoru opisuje, kao neki moderni Telemah, pokriven jos uvek dubokom očevom senkom, koliko mu je trebalo vremena da se odluči da objavi knjigu. Jer pisac je ostavio zavet da se rukopis spali ako ne bude zavrsen. Posle dugog premisljanja, Dimitrij -Telemah na kraju se ipak odlucio da obelodani, makar i u fragmentima, poslednju avanturu i istovremeno poslednje poglavlje Odiseje Nabokova.
I kako je to izvedeno! Ne uklapa se mozda sasvim u tvoju definiciju vizuelnog romana ali kako se radi o dizajnu knjige, znaci nekoj vrsti naknadne intervencije, supstancijalnoj za dozivljaj citaoca, bez obzira da li Dimitrij ili neko drugi njen autor, rezultat izgleda kao logicno resenje za kartice ispisane Nabokovljevom rukom, koje su kao blistavi fragmenti duha toliko vremena provele medju svim ovozemaljskim blagom trezora sa sedam brava.
Jer kada su izasle na svetlost dana, senka od dugog boravka u tami ostala je da ih prati i na stranicama knjige.Jedan kriticar je pazljivo izbrojao da se rukopis sastoji od l38 indeksnih kartica ispisanih samo na jednoj strani. Manje od loooo reci.
http://www.complete-review.com/image/laura.jpg
http://mhpbooks.com/mobylives/wp-content/uploads/2009/12/nabbycards.jpg
Knjiga je faksimil Nabokovljevom rukom ispisanih kartica u gornjem delu svake
stranice sa odstampanim tekstom ispod njih.Na karticama je vidljiva jos uvek ruka
pisca a ispod njih ravni, ravnodusni, reklo bi se bezdusni redovi stampanog teksta.http://g-ecx.images-amazon.com/images/G/01/randoEMS/Nabokov-open-1_lg.jpg
http://2.bp.blogspot.com/_jxLOcnd6EIk/S0cgrfBHF3I/AAAAAAAAAzM/SSYjO0xiPlY/s320/nabokov_laura_2.jpg
Faksimili kartica su perforirani, da mogu, kao sto se kaze u uvodu za knjigu, da se izvade i rearanziraju, kao sto je to nekada cinio i sam autor dok ih je pisao. U krajnjem slucaju - kako ja zamisljam - povremeno mešao kao karte, pa onda presekao, izvukao donju karticu i stavio je na sto kao kod tablića. Onda je podelio karte zamisljenim licnostima, krenute nagore, ao kod americkog pokera. Liči malo na Pavica.Ali izgleda da neke poslove mogu ali i treba da obave Telemasi a ne sami Ulisi.
Poledjina svakog lista je prazna, siva sa belinom neispunjene kartice, od kojih retke nose na sebi putaču, veliko slovo X. Tako je svaka druga strana bez teksta.
http://g-ecx.images-amazon.com/images/G/01/randoEMS/Nabokov-Inside-spread_lg.jpg
Isti kriticar dodaje:Nikada nisam video knjigu sa toliko praznih stranica.Ta druga
strana su njihove neispisane stranice, strahovi i tegobe ostarlog genija, oznake klepsidre koja je zadnji put okrenuta. Svako moze da ih ispuni prema svojoj zelji.http://imgs.sfgate.com/c/pictures/2009/12/02/rv-nabokov_1_0500912597.jpg
http://graphics8.nytimes.com/images/2009/11/15/books/gates-ready/articleInline.jpg
Prema iskustvu sa mojom decom kada su bili manji, Nabokov bi bio ilustrovan u roku od sat-dva, i onda glatko zaradio svoju punu vizuelnost.
Na kraju jos nesto. Mozes da zamislis tu knjigu sa sivim omotom na kome je ime autora i dela na pola zasenceno, sa debelim sivim stranicama u kojima bi se posle vadjenja peforiranih kartica sa rukopisom autora, otvorila strasna siva rupa dimenzija l3.5 cm dugacka, 9,6 cm siroka i duboka 3,5 cm u gornjoj polovini knjige, kao volumen iskopanog rukopisa, isti onaj koji je ostao u podrumu neimenovane pohlepne svajcarske banke, kao prazan iskopan grob, ne samo rukopisa, nego i samog pisca, konkretnog romana “Originala Laure”, ali i rukopisa svih drugih romana, razlicitih dimenzija, koji citalac, koji je jednom upoznao rupu Odiseja koju je iskopao Telemah, vise nikada ne moze da zaboravi. Citajuci svaki novi roman on zamislja, gotovo pod nekom vrstom prinude, rupu njegovog rukopisa...
Izgleda da je onaj glas iz oluje bio glas necega drugog... Mozda “Projekta Nabokov”?
http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Posle-Lolite-skandalozna-Laura.lt.html
http://image.guardian.co.uk/sys-images/Books/Pix/pictures/2008/04/22/eda460.jpg Nabokov i Vera 1965.
http://lh6.ggpht.com/ctamigi/SBz0JAPFWHI/AAAAAAAACqA/CCRQNi3H8UY/Nabokov.jpg
Vladimir Vladimirovič Nabokov (rus. Владимир Владимирович Набоков, Petrograd, 22. travnja 1899. - Montreux, 2. srpnja 1977.) bio je rusko-američki književnik
Vladimir Nabokov, romanopisac, pjesnik, prevoditelj književni publicist i lepidopterolog (stručnjak za leptire) bio je kozmopolitski ruski emigrant koji je izvrsnim poznavanjem nekoliko jezika, erudicijom i kontroverznom prozom postao jednim od najpoznatijih i najcjenjenijih književnika 20. stoljeća. Sam Nabokov za sebe je rekao: "Ja sam američki pisac rođen u Rusiji i školovan u Engleskoj, gdje sam studirao francusku književnost prije nego što sam petnaest godina proveo u Njemačkoj."
U njegov literarni rad ubrajaju se stotine poema, deseci novela, drama, prijevoda s ruskoga i s engleskog, književnih kritika i eseja. Pod utjecajem klasične ruske i moderne europske književnosti piše romane u kojima uz obilje fantazije i humora suprotstavlja tradicionalni i moderni sustav vrednota. Zbog seciranja spolnog života svojih junaka svrstan je i među pornografske pisce.
Od dvadeset njegovih romana remek-djela su "Dar", napisan na ruskom i objavljen 1938., te "Lolita" 1955. i "Blijeda vatra" 1962. na engleskom. Objavio je i jednu od najboljih autobiografija na engleskom jeziku "Speak, Memory". Osim toga, napisao je mnogo stručnih članaka o leptirima.
No, svjetsku slavu stekao je tek 1955., objavivši roman "Lolita". Popularnosti romana s temom o opsjednutosti sredovječnog muškarca 12-godišnjom djevojčicom, pridonio je i film u režiji slavnog redatelja Stanleyja Kubricka, s Jamesom Masonom, Shelley Winters i Sue Lyon. Novu verziju, kao svojevrstan uvod u 100. godišnjicu autorova rođenja, ostvario je 1997. Adrian Lyne, s Jeremyjem Ironsom, Melanie Griffith i debitanticom Dominique Swain. Popularnost glavnog lika bila je takva da je pojam Lolite, djevojčice na pragu sazrijevanja u ženu, postao dio svakidašnjeg govora.