Иван Т. Брковић - Чикаго - САД
Zimska poslanica iz Glenvija, Čikago.
Zima je ovde i esencijalno i egzisistencijalno godisnje doba.Traje obicno pola godine,sa sneznim mecavama, hladnim vetrovima i ekstremno niskim temperaturama.Hladni articki talasi se bez brana spuste na jug,i preko noci prodru cak do Floride,obarajuci temperaturu u Majamiju za lo do l5 stepeni.Sta ostaje nama?
Mi je zivimo u svim nasim mizerijama koje nam namece.Od ujutru, od ciscenja auta od leda i snega do veceri kada stavljamo staru cebad ispod vrata i prozora da nekako sacuvamo ono malo toplote,za koju fantaziram da je ostala od proslog leta.Meni je stalno hladno,valjda sa godinama i ove zime se pomazem koliko mogu razlicitim vrstama zestokih pica,prekomorskog i ovomorskog porekla.Pomaze trenutno ali je ista stvar kaoi sa grejanjem.
Malo jezero je davno prekrio led koji se topi po povrsini i ledi u toku istog dana. Mene podseca na skracenu geolosku istoriju zemlje. Inace na ovom malom parcetu dvorista,sa bazenom,sada naravno zaledjenim (ne znam zasto ostavljaju vodu u njemu preko zime),teniskim igralistem uz ciju se ogradu skuplja spolja i iznutra suvo hrastovo lisce, kao obrani badnjak,sa mladicom vrbe koju su posadili jesenas umesto one stare koju je oborila letnja oluja pre dve godine,maloj terasi sa osusenom velikom saksijom belih hrizantema cvetovi jos stoje boje rdje,sada je neka vrsta moje eksperimentalne avlije velicine kontinenta. Sve sto na tom prostoru opazim, sto mi privuce paznju pokusavam da povezem, uopstim, kategorisem kao da sam proputovao pola zemlje i kao da je putovanje trajalo godinama.
Mislim da nisam lazno skroman. Kroz malo sada vidim ono sto je malo vece kao sto sam nekad kroz veliko gledao u nesto " vece" . Kao da se durbin ovde pretvorio u mikroskop,koji na neki nepoznat nacin,uvelicavajuci jedva vidljive prizore, malim dogadjajima i mojim saznanjima pruza vise radosti i dodaje neko cudno osecanje utemeljenosti, ovde u stranom svetu, koje nisam imao tamo gde sam proveo ceo zivot.
U jednom intervju povodom NN Klezio kaze da je njegova jedina stvarna domovina francuski jezik.Mora da mi se to svidelo jer i ja se nekako sve vise osecam na taj nacin. U Cikagu zima a u Beograd jos nije stiglo prolece! Kazu da ce tamo, biti toplije sledece nedelje.
Amika - Prevarili su se. Bilo je – i još je – hladnije, sa rekordima u prelomima ruku i nogu…