Прва, друга и још неке годишњице AMIKA.rs ... - ЦИЉ ЈЕ ПУТ
AMIKA.rs самоуверено се винуо на електронско небо 27. октобра 2008. године, нестабилан првих дана, разглобљен у простору/времену и дорађиван следећих недеља. До краја прве године, по мом субјективном осећању у односу на сајт, прошло је неколико година.
Сајт умножава време и тиме што се непрекидно допуњује, мења, ту и тамо унапређује и израста, заваравајући ме помишљу да сам урадио много више него што заиста јесам.
Основна замисао је остварена: створити креативно електронско окружење за моје и сродне текстове пријатеља, сарадника и непознатих а стваралачки блиских аутора. Оно што се може назвати «метафизиком електронског додира».
Колико томе доприноси – сада то примећујем – облик сајта AMIKA.rs налик на број/слово "Пи" (које у разради даје чувено «златно средиште» слике и простора), или једноставније - облик магнетне потковице? Не знам, али све мање верујем да су такве појаве случајност. Већ је записано: «Догађај је случајност, структура је нужност» - цитат из једног од мојих текстова у "Тринаестом сазвежђу", немојте ме терати да га сада тражим...
Бављење сајтом довело ме је до идеје и реализације "НАСЕЉАВАЊА ВИЗАНТИЈЕ - визуелно-електронског романa на 1002 екрана", као и ВизЕлИнКи Калибра 9... што у преводу на српско-hrpski значи Визуелно-електронске интерактивне приче на 9 екрана. На Мрежи, роман је изгурао 35, 36 или више наставака (преко 500 екрана) а ВизЕлИнКе Калибра 9 још увек размишљају да ли да се укључе у роман или да задрже своју прозну сувереност «ориђинала».
Интерактивност – та најзначајнија новина електронике, није само «линковање», коментарисање, укључивање својих ауторских текстова у веће целине – она доноси велику дилему свеопштем племену читалаца коме сви припадамо:
- да ли као читаоци желимо да будемо АНГАЖОВАНИ или ОЧАРАНИ («хипнотисани», записао је Кортасар).
Јединственог одговора чини се да нема – ангажовање нашег креативног потенцијала за стварање и његово укључивање у било какву самосталну, коментаторску, коауторску и другу целину, као и његово објављивање на сајту, подоста зависи од наше претходне очараности.
Е, па, драги моји, будите ОЧАРАНИ у неопходној мери. С обзиром на ту чињеницу унапред се захваљујем за све похвале и критике, ситне примедбе и велике усклике одушевљења који ће уследити, а на које нећу стићи свима да одговорим.
Није лако почети, а још је теже издржати. Али ми, ОЧАРАНИ да не би били превише АНГАЖОВАНИ, следимо зен-варијанту претходне констатације – ЦИЉ ЈЕ ПУТ.
AMIKA.rs - Миливој Анђелковић, с.р.
... и КОМЕНТАРИ
Милан Балинда: Miko, cestitam ti prvu godisnjicu web-sajta AMIKA.rs. Zaista fin posao. Jos mnogo leta!
Раде, овдашњи: Само 17 наставака ВизЕлИнке? А нагњавио си нас као да пишеш Мајстора и Маргариту... И престани да ме редигујеш, ја сам аутентичан само у грешкама.
Златана 5ровић: Дивно, госп`он Амик! Како то добро клизи - ВизЕлИнка! Ево, и мој драги потврђује и пита: Када ћемо на пут, даље, даље...?
Анонимни: Манифест, Manifesto... А римује се баш згодно, са nedopečeno testo!
Eleonora Luthander: Duboko p(osvecena) i vodjena prijateljskom rukom, postepeno ulazim u Vas svet, kao Alisa u zemlju cuda. Hvala za ovaj put!
Iskreno Vasa, Eleonora LuthanderStevan Sarcevic: Moram reci da sam pomalo zatecen, narocito virtuelnim romanom (Osvajanje Vizantije?) O.K. ja sam pocetnik u ovim stvarima, ali ideja mi deluje odlicno ( za mene jos nevidjeno). Ono sto sam procitao (ne bas mnogo) deluje mi kao opsti haos, i pretpostavljam da ce pre ili kasnije neko to srediti... ili nece?...
Kako se ukljucuje u tu pricu? Deluje mi prilicno intrigantno.
Ostatak sajta mi deluje veoma dobro. Moj racunar je malo slabiji i moram da pohvalim brzinu ucitavanja, jer kod nekih sajtova npr. Art-Anima potrebno je gotovo citav minut da se pojavi!
Sve mi deluje (sa izuzetkom najinteresantnijeg, odnosno Vaseg virtuelnog romana) kao jedan solidan fantasy casopis.Ivan T. Brkovic: Tvoj sajt lepo izgleda,raznovrstan je,zanimljiv i provokativan.Ovo se pre svega odno-
si na roman sa tako mnogo slika da izgleda kao neki cudan fotoalbum.Jer se slike zavlace
jedna ispod druge, mesaju se kao karte u dzinovskom spilu i svaka nova izgleda kao dzoker.
Ali one su po sebi,po tvom izboru i po odnosu sa tekstom cudan svet.Dolaze kao iz
snova, nekada kao arhetipovi kamuflirani u ilustraciju a nekada realni ali u nadrealnom
ambijentu.Cela solunska epizoda je zanimljiva duhovita u dijalogu teksta i slika, teksta u
sebi,slika medju sobom,i njihovog zajednickog razgovora na ekranu.Divan i po! Knjiga ce
biti zanimljiva,neobicna,ako nista drugo po trazenju prostora izmedju teksta i fotografija.
Meni se uvek nekako cinilo da je prvo bila slika,a i ako je bila rec,bila je naslikana.
Vec sam cini mi se napisao,sto si stariji to si radikalniji,bar u pisanju.A ko zna
jednom,budes prodavao kao Sartr Novi Brem u Knez Mihajlovoj. Sve najbolje...Aleksandar Pirožkov: Sto se tice Vaseg romana Naseljavanje Vizantije, pogledao sam na mrezi 37, 38 i 39 nastavak. Obzirom da sam to gledao na poslu, nisam stigao pazljivo sve da procitam i pregledam, ali moj prvi utisak je fascinantan. Drago mi je da ste uspeli da povezete muziku, sliku i rec u jednu neraskidivu celinu. Pogledacu sve pazljivo za vikend.
Nada Petrović: Samo da znaš.... MNOOOOGO mi se dopada način na koji se igraš formom i sve prerasta u delo koje je van okvira poznatih (i priznatih) u prozi... da si živ i zdrav na mnogaja leta...