Elektronsk@ knjižEvnost i intEr@ktivnost
Интерактивност, та највећа одлика Интернета, отвара могућности за нове или бар другачије књижевне форме, прилагођене медију Интернета. Читалац може да буде и коментатор, критичар, па и коаутор појединих делова текста.
Ту могућност књижевна критика већином није прихватала, и поред новостечених искустава филма и практично коауторског рада редитеља. И ево сада, после петнаест година постојања електронске интерактивне књижевности на Мрежи, после „С@вршеног злочина“ из 1999, „Осмеха Виз@нтије“ из 2003, „Вашара WWW прича“ из 2005 године, као и каснијих књига овог и других аутора, објављених на Мрежи и у класичном издању, „Летопис Матице српске“ у априлском броју из ове, 2014. године, доноси, као уводни текст, ИНТЕРАКТИВНУ ПРИЧУ универзитетског професора и медијски веома добро постављеног и прихваћеног приповедача и критичара – Михајла Пантића.
Прича се зове „Збуњуел и Премазантес” и на њеном крају аутор пише:
“На позив Предрага Вујовића да учествујем у књижевном експрименту
који би тематизовао однос Уједињене Европе и Србије написао сам ову причу до
тачке обележене звездицом (*), а потом је довршио користећи се идејама мојих
Твитер сарадника. Наводим их редом којим су се јављали: Наим Лео Бешири,
Данко Рунић, Јелена Јовановић, Жаклина Живковић, Мирјана Мимица, Стефан
Јосимов и Јелена Марковић. Хвала вам, било ми је задовољство да се заједно
играмо.”Део до звездице обухвата 4,5 стране, а интерактивни део 7 страна. Тај други део садржи доста општих места и новијих говорних егзибиција које сви знамо, па није нарочито успео, тако да је аутор осетио потребу да се од њега огради јер пише на крају … “да се заједно играмо.” Међутим, шта ће од тог материјала ући у причу а шта неће зависило је једино од њега и од његових способности да тај материјал изредигује и књижевно уобличи.
Оно што је највредније и важно то је да је интерактивност, после петнаест година постојања, и у класичној књижевној периодици призната као једна од књижевних могућности, мада је њена презентација могла да буде много убедљивија.
Elektronska književnost i interaktivnost
“… opšte mesto (je) postalo shvatanje da mašina ubija duh, ali je pronicljivija ta istina da mašina ubija materiju i kroz negaciju donosi oslobođenje duha”
Nikolaj BERĐAJEV, 1914. godine
»Od svojih čitalaca pravim saučesnike očekujući u zamenu njihovu mentalnu slobodu, njihovu intelektualnu slobodu pred onim što baš tada čitaju. To je… molba za izjavu unutrašnje nezavisnosti svakog pojedinca umesto stanja hipnoze u koje je klasična književnost skoro uvek htela da stavi čitaoca«.
Hulio KORTASAR, 1965. godine
"...magični trougao interakcije: Autor - Tekst - Čitaoc."
Ala Tatarenko, tumačeći "Hazarski rečnik" 2013. godine
„Samo veliki pisci mogu da vide reakcije na svoja dela. Mora da sam blagosloven!“
Markiz de Sad u filmu „Pero” (Quills, 2000. godina - Po završetku francuske revolucije, Markiz de Sad uspeva da izbegne pogubljenje, ali biva poslat u ludnicu. Sveštenik koji vodi ludnicu, dozvoljava mu da piše šta god hoće, kao i da pravi pozorišne komade u kojima glume drugi pacijenti…)