ЋИРИЛИЦА
У СВЕТУ РАЧУНАРА
– НЕСЛУЋЕНЕ МОГУЋНОСТИ ПРИМЕНЕ
Поштовани пријатељи Ћирилице, драги гости,
Велика ми је част да говорим у овоме дому, у Француској 7, одакле је
увек српска слободарска мисао могла да нађе свој пут и отисне се у јавност
широм србских земаља. У прошлости су речи изречене овде морале путовати
некада краће а некада дуже, док не стигну онима којима су намењене.
Разлози за то су били од политичке до технолошке природе. По потреби
су речи и апели са трибина у Француској 7 преношени и Србима омиљеним,
кафанским стилом, од уста до уста.
Данас, у савременом свету са модерним технологијама, оно што кажемо
овде, у дому СРПСКОГ Удружења књижевника, биће готово истог трена доступно
широм планете, свима који желе да чују сакривену или прећутану истину
о дешавањима у нашој земљи. Као никада пре, уз врло мали напор, до тачне
информације се може доћи великом брзином, путем савремене, информатичке
технологије. За то је потребно само мало добре воље и позитивне енергије.
Добре воље и позитивне енергије има напретек у Удружењу Ћирилица – Београд,
испред кога сам дошао да говорим о теми Ћирилица у свету рачунара.
Да не буде забуне, ја радим на Економском факултету у Нишу, где и живим,
али сам члан Ћирилице – Београд, с тим да ми у Нишу имамо своје повереништво.
Нека се зна да,` и поред најтеже ситуације за српску Ћирилицу, овде,
у нашем главном граду, постоје људи окупљени у свом удружењу, који се
још нису предали у борби за наше хиљадугодишње писмо, у борби за очување
нашег духовног, културног и људског идентитета. Зато са поносом истичемо:
Ћирилица – Београд, јер без престоног града та борба не би имала снагу
какву сада има.
Чињеница је да у нашем удружењу нема људи од струке, лингвиста, професора
српског језика… Али, племенито ангажовање у Ћирилици нисмо ни очекивали
од следбеника лажне елите, која је и даље српско-хрватски оријентисана,
са непрестаним осећањем ниже вредности, инфериорности и подилажења страним,
а понајвише хрватским културним утицајима, којима за продор у српску
културу а затим и српски дух, на првом кораку смета ћирилица. Зато је
и треба прогласити за превазиђено, ретроградно, ограничено, националистичко,
подбуњивачко, шизматичко, недостојно савремених, европских токова...
Тако и одмах разумемо да је то српско писмо.
Удружење Ћирилица је настало и са жељом да што пре обустави рад, надајући
се да ће нестати разлози нашег оснивања. Другим речима, очекивали смо
да ће надлежни почети да се држе слова Устава и закона, и да ће Ћирилицу
вратити на место које јој припада.
Али, нажалост, борба за наше свето писмо као да тек почиње. Драго ми
је и да СРПСКО Удружење књижевника, кроз Језичку трибину, даје пун допринос
тој борби, и мислим да заслужују признање Чувара Ћирилице које наше
удружење додељује онима који се истакну у тој борби.
Ми се овде још једном морамо сетити нашег члана из Чачка, великог борца
и Чувара Ћирилице Аце Ђенадића, који је спреман и у затвор да иде због
одбране свог, Уставом загарантованог, права на српско писмо.
Такви су наши борци за Ћирилицу, који су дигли свој глас и пробудили
многе који нису ни били свесни колико је запостављено и сузбијено српско
писмо, као симбол наше духовности и наших вековних корена. Многи су
тек тада постали свесни да је све што мирише на српско, па било то и
званично писмо, незаштићено и небрањено, и остављено на вољу свима и
свакоме. Свака част Аци Ђенадићу и другим нашим борцима за истину и
правду.
Зато Удружење Ћирилица из Београда не жели наше писмо само на нивоу
фолклора, лепог писања, песама и кафанске меланхолије . Ми хоћемо и
то, али пре свега хоћемо Ћирилицу живу, на сваком кораку и у сваком
јавном натпису, на улици и у школи, у мобилном телефону и рачунару,
јер док буде Ћирилице биће и Срба. Ћирилица може и мора да се нађе свуда.
Уверен сам да, осим главних, она има и цео низ споредних предности у
односу на латинично, нама туђе писмо.
Ми смо сви у прошлости имали проблема са „системом“ због склоности да
мислимо својом главом, због независних ставова и независног мишљења!
Једино такви људи и могу да бране ћирилицу! Сетимо се сви да смо као
такви непожељни не само у овом систему, него да је таква ситуација свуда
у данашњем свету, у којем председници држава постају људи који не разликују
Македонију од Црне Горе …
„Лакше је!“
Припремајући се за ово предавање, пре неколико дана,
приметио сам један латинични плакат и запитао студента који се ту задесио
а члан је руководства дотичне организације: „Зашто је плакат одштампан
на латиници?“ Одговорио је – лакше је на латиници!
Овај одговор одмах намеће бар два питања.
Ако је лакше – да ли тако треба? Лако је продати очевину, лако је продати
дедовину! Лако је продати и државу, генерале, профитабилна предузећа…
Али, зашто је лакше? Шта је довело до тога да тако буде лакше? Одговори
леже управо у овом мом предавању!
Неслућене могућности примене
За Србе у 21. веку ћирилица на рачунарима, и уопште
у животу, јер рачунара има свугде око нас, чак и у веш машинама, мобилним
телефонима… – има заиста неслућену могућност примене! Међутим, та могућност
се трагично мало користи. Зашто је то тако? Ко треба да буде лидер у
коришћењу ћирилице и описмењавању и образовању народа? Да ли политичари
на власти, министри просвете, систем-администратори користе ћирилицу?
Како се потписује наш председник?
Није проблем „у техници“, него у српским главама
Постао је обичај да се техника окривљује за недела која
није починила, нити је у стању да их почини без посредства људских руку.
Каже се, додуше, да се она истргла из наших руку и да је потребно да
се ми њој прилагођавамо. Али, овај хуманистички вапај почиње да звучи
као оправдање за недела људи, лоших стручњака и још горих послодаваца,
неспретних управљача машина и брзоплетих економиста, препредених управљача
штампарија, телевизијских мрежа и новинских кућа...
Ако је човек смислио и направио оруђа којима није дорастао, онда би
требало да за то криви себе.
Машине саме по себи нису ни ружне ни зле, оне само раде онако како смо
их ми програмирали.
Машина није крива за неред који влада међу људима и у самом човеку,
она се претвара у „страшило“ онда када је човек престрашен и када су
односи који владају у друштву застрашујући.
Тако смо ми Срби окривили технику да је
она главна препрека у коришћењу нашег писма ћирилице. То уопште није
тачно.
Техника, штавише, омогућава корисницима да остану верни својој традицији,
уклања разлике у начинима употребе рачунара и омогућава нам да пишемо
својим писмом, ћирилицом. Техника ће писати оним писмом које јој човек
додели. О писму техничког средства одлучује човек, а не техника.
Ћирилична тастатура, која је нестандардна и која није
била у продаји до тада, наручена је специјално за српске основне школе.
Питање је зашто је латиница изнад ћирилице и зашто су слова исте величине???
Рачунари за основне школе имају оперативни систем на енглеском језику!
Зашто???
Не знам да ли су Срби склони теоријама завере или су то, као најновију
моду, прихватили од других народа, нарочито Американаца...
Не бих желео да верујем у применљивост теорије завере на нас, али ипак
не могу да се отмем утиску да све што је имало неке везе са придевом
српски није баш добро пролазило. Сви су у томе видели неку опасност.
Међутим, чињенице говоре да су баш Срби најгоре пострадали бранећи оно
што је њихово. Такав је случај и са ћирилицом, српским писмом кога се
сви одрекоше, чак и браћа Црногорци, иако у време када је писан „Горски
вјенац“ није било никаквог „црногорског језика“ Одрекоше се ћирилице
и сами Срби из Србије.
Познато је како су Срби прошли у сад већ протеклом веку, али некако
као да је то наше страдање појачано технолошком револуцијом званом рачунар.
Ма колико се наши умни људи трудили да покажу да нас велики Бил Гејтс
није заборавио јер је предвидео драгоцену могућност да пишемо својим
писмом – СРПСКОМ ЋИРИЛИЦОМ, нису успели свој род да убеде да је то збиља
могуће!
Због тога је моја маленкост одлучила да крене у ново, рачунарско просвећивање
Срба, подухват сличан великом делу Вука Караџића.
Рачунари, дакле, не морају да се користе на енглеском,
него на свим језицима и писмима, па и на српском. Опет је одлука на
човеку.
Донедавно, Народна канцеларија Председника Републике
није била у могућности да прими пошту на ћирилици (марта 2009. године),
иако техничке могућности које се помињу у поруци одавно постоје.
Наравно, осим електронске поште, као једног од првих начина комуникације
на међумрежи (интернету), постоје и други садржаји на разним језицима
и писмима, па и на српском језику и српској ћирилици.
Ускоро ћемо добити и прве међумрежне странице са адресама
на ћирилици! Зашто РДНИС није доследан у првој међумрежној адреси на
ћирилици (рнидс.срб/cir/) већ у ћириличној адреси има и латиницу, иако
ова адреса може лако да се примењује и на следећи начин (рнидс.срб/ћир/),
питање је за надлежне и запослене у тој организацији! Поново „остаци“
прошлости („cir“ у „ћир“).
Све што важи за рачунаре, важи и за мобилне телефоне.
И они могу да пишу било којим писмом, па и српском ћирилицом. Mобилни
телефони подржавају разна писма, па и српску ћирилицу.
На пример:
Екран телефона са 5 различитих писама: грчко, ћирилично,
јеврејско, арапско, латинско.
Поруке на српској ћирилици.
Телефон са кинеским писмом.
Нова и стара ћирилична писаћа машина.
– Рачунарска каса у „Фамилији“ са ћириличним натписом.
– Грамофонске плоче пре Другог светског рата су биле
на ћирилици.
– Аутомати за освежавајућа пића такође имају ћирилицу.
– Натписи на аеродрому, здравственим установама, дечјим
играоницама, такође на ћирилици.
– Железница Републике Српске и Бугарске на ћирилици,
а српска на латиници.
– После нашег упозорења – билборди на ћирилици.
– Имена спортиста на дресовима, Србија и Русија на ћирилици.
– Натписи на дечјој одећи у складу са вољом родитеља.–
Натписи на индустријским производима у продавницама, на ћирилици.
– Српски уџбеник француског језика на ћирилици.
ЕЛЕКТРОНИЧАР ЗВОНКО ИЛИЋ,
АДМИНИСТРАТОР ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ,
АКТИВИСТА УДРУЖЕЊА ЋИРИЛИЦА
* * *
Искорењивање ћирилице је почело још од саме
њене појаве. Римска патријаршија је своју
мисионарску делатност почела са
ставом да се Библија и хришћанска вера могу
проповедати само на
јеврејском, грчком и латинском језику и
њиховим одговарајућим писмима, а
да су сва остала писма - ђаволска дела. Како је
римско свештенство ком
народу у западној Европи и свету пренело
хришћанску веру, тако му је „у
пакету" наметало и латинско писмо. Тако су
нестали етрурско писмо,
британски огам, британске руне, скандинавске
руне, германске руне,
мађарске руне, глагољица, ћирилица, готица,
илочко писмо на Филипинима,
писмо са Ускршњих острва, сликовна писма
разних народа Латинске Америке,
итд. Аустријски двор је Србе присиљавао да
напусте ћирилицу и прихвате
латиницу, да би их одвојио од православне
Русије и да би олакшао њихов
прелазак на унију. Искорењена је ћирилица код
Пољака, Чеха, Словенаца,
Хрвата, Дубровчана. Румуни у Аустро-Угарском
царству су 1860. године
подмићени од стране двора да напусте ћирилицу
и пређу на латиницу, и за
узврат им је омогућено да имају самосталну
православну цркву.
Карађорђевићи су занемаривали ћирилицу и
форсирали латиницу да би
показали своје „југословенство". Комунисти у
Југославији су прешли на
латиницу да би показали да су „раскрстили са
великосрпском буржоазијом".
Године 1954. донели су Новосадски „договор"
који је имао за циљ
искорењивање ћирилице и њено замењивање
хрватском латиницом. После
распада Југославије нове власти у Србији
настављају искорењивање
ћирилице да би показале „дистанцу од Русије"
и обезбедиле „пропусницу за
Европу".
Данас, док је ћирилица на издисају, темељне
националне институције - САНУ, Матица српска, Вукова
задужбина, Народна библиотека
Србије, катедре за српски језик на
универзитетима и комплетан школски
систем удварају се режиму искорењивањем
ћирилице, а младе генерације
српског народа су спремне да се туку за туђе у
уверењу да бране своје.
Могу ли чланови удружења „Ћирилица" да
зауставе изумирање ћирилице?
Погледајте наше саопштење за јавност у прилогу
(Јавност_3_9_2011.pdf)...
Звонко Илић, дипл. инж. ел
Уредник међумрежних страница Удружења
Ћирилица
http://album.cirilica-beograd.rs/
http://www.cirilica-beograd.rs/
http://ћирилица.bestfromserbia.com/
http://www.facebook.com/pages/Cirilica/176207155739886
http://www.facebook.com/cirilica