КРАЉЕВИНА СРБИЈА и ЈУГОСЛАВИЈА
ТРИНАЕСТ СРПСКИХ ДИНАСТИЈА
Властимировићи
Војислављевићи
Вукановићи
Немањићи (1166 – 1371)
Котроманићи
Мрњавчевићи
Балшићи
Лазаревићи
Бранковићи
Црнојевићи
Карађорђевићи
Обреновићи
ПетровићиСписак српских владара пре досељења на Балкан
Дерван, српски кнез у Полабљу – Бела Србија (око 631—636)
Дерван или Дрван је био кнез Беле Србије или Северне Србије у првој половини 7. века. Као кнез Срба уз реку Елбу (Лабу) Дрван се у франачким писаним изворима спомиње у догађајима везаним за 631/32. годину и то је за сада најстарије поуздано име неког владара српских племена, а можда и најстарији поуздани запис о Србима уопште.[2] Српска племена се у тадашњим историографским документима појављују као „Урби“, „Сурби“, "Sorbi", "Zirbi", "Zeruiani", и предузимала су војне упаде у граничне области Саксоније и Тирингије.
По раније насталим замислима Дрван је српска племена водио и према Јужној Европи.[9] Замисао да је Дрван предводио Србе на југ нема потврду у писаним историјским изворима. Према писању цара Константина VII Порфирогенита: „Пошто су два брата наследила од оца власт над [Белом] Србијом, један од њих, узевши половину народа, пребегне Ираклију”, тј. према јужној Европи. Ако је Порфирогенитов опис истинит онда је за доношење тако важне одлуке о сеоби Срба у јужну Европу морала бити сазвана скупштина српских племена. Скупштина је одржана вероватно око 631. године, а кнез Дрван је изгледа био онај брат кога Порфирогенит спомиње као вођу Срба који су остали у Северној (Белој) Србији.[2]
У "Фредегаровој хроници“ ("Псеудофредегарова хроника") пише да се Дерван, „кнез Срба, који су словенског порекла“ ("...Deruanus dux gentis Urbiorum, qui ex genere Sclavinorum erant..."[3]) после Самове победе над франачком краљевином 631/632. године и њиховим краљем Дагобертом одвојио од Франака и прикључио великом савезу словенских племена којим је владао Само (око 623-658). Одлука о прикључивању Самовом племенском савезу је била пресудна. У Самовом племенском савезу Словена, Дрванови Срби добили су од (631/32) поуздану заштиту од Франака и других непријатеља.[2]
Заједно са словенским владаром Самом, Дрван је водио ратове који су разбили франачку врховну власт на Сали и учврстили политичку независност Срба у тој области, а то ће трајати и следећих век и по, када ће бити утврђена граница према Словенима, тј. Србима ("Limes Sorabicus")[10]. Године 641. тириншки војвода Радулф склопио је договор са својим источним суседима о истим правима и казнама за све. Из ових догађаја потичу прве познате политичке акције српских племена.Селимир - вероватно брат кнеза Дрвана, (од око 631)[2] и савременик цара Ираклија 610-641
Познат и као Непознати архонт или Српски архонт,[2] је тако означен у ранијој српској историографији јер његово име није записао Константин VII Порфирогенит. Ипак, Тибор Живковић је приметио да том првом српском владару на Балкану одговара опис легендарног краља Селимира из Летописа попа Дукљанина.[3] Због те очигледне подударности са описом родоначелника прве српске династије на Балкану није неоправдано условно употребити за њега легендарно име Селимир. Поред легендарног имена можда је могуће претпоставити да је владао од око 631. до око 652.[4]Списак владара са подручја Србије
Вишеслав, кнез (око 780 до око 814)
Кнез Вишеслав или Војислав највероватније је владао Србима од око 780. до око 814. године. Први је познати српски владар на Балкану чије име је поуздано забележено у историјским изворима.
Припадао је владарској породици (Властимировићи) или Лужичко-балканској династији која је Србе довела на Балкан око 631. Његово име је забележено у спису „О Управљању Царством“ византијског цара Константина VII Порфирогенита у грецизираном облику (грч.Βοισέσθλαβος), а већина историчара ово преводи као Вишеслав, али има и оних који мисле да га треба превести као Војислав.[5]
„... пошто је умро онај архонт Србин који је пребегао цару Ираклију, по наследству завлада његов син a потом унук и тако редом архонти из његовог рода. После извесног броја година роди се од њих Вишеслав (Βοισέσθλαβος) и од њега Радослав (Ροδόσθλαβος) и од њега Просигој (Προσηγόης) и од њега Властимир (Βλαστίμηρος)...”
(Извод из списа „О Управљању Царством“ Константина Порфирогенита.)
Раније су историчари (почевши од Павла Шафарика) мислили да је владао у другој половини VIII века. Данас је јасно да је замисливо да је Вишеслав владао било када од средине VIII века или у првој половини IX века.[б][6][7][6][8] Није потпуно јасно ни коју је титулу тај владар имао. Константин VII Порфирогенит је поред имена за прве српске владаре записао да су имали звање архонта. Данас се обично се претпоставља да су имали звање кнеза, али неки Вишеслава замишљају као великог жупана.[в]Радослав Вишеславић, кнез (око 814 до око 820),[4] син Вишеслава
Просигој, кнез (око 820 до око 836)[3], син Радославов
Властимир, кнез (око 836 до око 851)[3], син Просигојев
Мутимир, кнез (од око 851. до 891), син Властимиров
Прибислав Мутимировић, кнез (891—892), син Мутимиров
Петар Гојниковић, кнез (892—917), син Мутимировог брата Гојника
Павле Брановић, кнез (917—920), унук Мутимиров, од сина Брана
Захарија Прибислављевић, велики жупан (920—924), син Прибиславов
Србија под Бугарском (924–927)
Часлав Клонимировић, кнез (927—950/960)
Тихомир, велики жупан (950/960—969)[5]
Србија под Византијом (око 950/960- око 998, око 1018— око 1084) и Самуиловим царством (око 998 — око 1018)
Константин Диоген, стратег Србије и Сирмијума (1018 — 1029)[6]
Вукан, жупан (око 1083-1112),
Урош I Вукановић, велики жупан (1112—1146), синовац Вуканов
Урош II Примислав, велики жупан (1146—1155)
Деса, жупан (1155—1162), велики жупан (1162—1165)
(?) Урош II Примислав, велики жупан (1156–1162)
(?) Белош Вукановић, велики жупан (1162)
Тихомир Завидовић, велики жупан (1165—1166)Стефан Немања, велики жупан (1165/66-1196)
Стефан Првовенчани , велики жупан (1196—1202) и (1204—1217), краљ (1217—1227)
Вукан Немањић, велики жупан (1202—1204)
Стефан Радослав, краљ (1227—1233/34)
Стефан Владислав, краљ (1233/34—1241/42)
Стефан Урош I, краљ (1241/42—1276)
Стефан Драгутин, краљ Србије (1276—1282), краљ Срема (1284—1316)
Стефан Владислав II, краљ Срема (1316. и 1321-1325), син Драгутинов
Стефан Урош II Милутин, краљ Србије (1282—1321)
Стефан Урош III Дечански, краљ Србије (1321—1331)
Стефан Душан, краљ Србије (1331—1345), цар (1345—1355)
Стефан Урош V, цар (1355—1371)
Симеон Синиша Немањић, цар Епира и Тесалије (1359—1371)
Јован Урош, цар Епира (1371—1372), син цара Симеона (Синише)
Вукашин Мрњавчевић, краљ (1365—1371)
Марко Краљевић, краљ (1371—1395)
Лазар Хребељановић, кнез (1371—1389)
Вук Бранковић, господар Косова (1371—1398)
Милица Хребељановић (делимично владала између смрти Лазара Хребељановића и пунолетства Стефана Лазаревића 1389-1393)
Стефан Лазаревић, кнез (1389—1402), деспот (1402—1427)
Ђурађ Бранковић, деспот Србије (1427—1456)
Лазар Бранковић, деспот Србије (1456—1458)
Стефан Бранковић, деспот Србије (1458)
Стефан Томашевић, краљевић Босне и деспот Србије (1458—1459)Србија под Османским царством (1459–1804)
Вук Бранковић, деспот Србије (1471—1485)
Ђорђе Бранковић, деспот Србије (1486—1496)
Јован Бранковић, деспот Србије (1496—1502)
Иваниш Бериславић, деспот Србије (1504—1514)
Стеван Бериславић, деспот Србије (1520—1535)
Јован Ненад, самозвани српски цар (1526—1527)
Радослав Челник, владар Сремског војводства (1527—1530), врховни војсковођа цара Јована Ненада
Радич Божић, деспот Србије (1527—1528)
Павле Бакић, деспот Србије (1537)
Стефан Штиљановић, деспот Србије (1537—1540)
Јован Монастерлија, подвојвода Срба у Аустрији (1691—1706)Списак владара након Првог српског устанка
Карађорђе Петровић , вожд (1804—1813)
Милош Обреновић, кнез Србије (1815—1839) и (1858—1860)
Милан Обреновић, кнез Србије (1839)
Михаило Обреновић, кнез Србије (1839—1842)
Александар Карађорђевић, кнез Србије (1842—1858)
Стеван Шупљикац, војвода Српске Војводине (1848)
Јосиф Рајачић, управитељ Српске Војводине (1848—1849)
Михаило Обреновић, кнез Србије (1860—1868)
намесници (1868—1872)
Миливоје Петровић Блазнавац
Јован Ристић
Јован Гавриловић
Милан Обреновић, кнез Србије (1872—1882), краљ (1882—1889)
намесници (1889—1893)
Јован Ристић
Коста Протић
Јован Белимарковић
Александар Обреновић, краљ Србије (1893—1903)
Петар I Карађорђевић, краљ Србије (1903—1918)
15. јун 1903 — 16. август1921.
У последњим годинама владавине, уместо краља Петра као регент владао је Александар I.
Александар Карађорђевић 16. август 1921. — 9. октобар 1934.
Прогласио се за краља Југославије 1929, пре тога био краљ Срба, Хрвата и Словенаца
Петар II Карађорђевићи 9. октобар 1934 — 29. новембар 1945.
Кнез Павле владао као намесник 1934 - 1941,
краљ у егзилу од 17. априла 1941.
