ЛОША КАРМА - РОМАН О ИЛУЗОГРАФИМА
Из штампе је изашао роман Миливоја Анђелковића – Лоша карма – приповест о илузографима.
„Знамо ли шта је стварност? Утисци већине? Истина је ту негде. А највећа илузија је наше уверење да то знамо.“ Тако, уместо поговора, аутор сажима књигу која се догађа „током блокада, на друштвеним мрежама и Фејсбуку, у виртуелним просторима вештачке интелигенције и још понегде између неба и земље“.
Окосница приповести је изум по коме ће се ова књига памтити: илузографија. Приповедач, остарели архивар, од арханђела добија задатак да „облакографију илузија“ сведе на науку, и кроз књигу се, као својеврсни метеоролошки билтен епохе, нижу илузографи: кумулуси смирене сагласности која се „распада без упозорења“, стратуси навике под којима се заборави „да постоји ведро небо“, цируси елита које верују да „виде даље и боље“ што су даље од стварности, нимбостратуси неизбежности под којима „отпор делује наивно“.
Око те класификације Анђелковић плете фантазмагорију у којој се смењују игралиште у блоку и небеска канцеларија арханђела Михаила, омладински форуми и виртуелна пустиња са кактусом-капларом, блокадери, светски великани и одсјаји сећања и АМИ, вештачка интелигенција „обучавана да буде лидер, чувар и обновитељ света“, са којом приповедач сарађује и око које се отвара завршно питање књиге: може ли се АМИ осамосталити и сама одређивати приоритете?
Аутор првог српског интернет-романа и „некоректних прича“ из Српског сафарија ни овде не пише да би удовољио: Лоша карма је полемична књига о илузијама свих страна, писана са иронијом и илустрована документарним објавама, фотографијама и сигналистичким радовима „о другој страни стварности“.
На корицама је ауторова слика Гогенова питања - сигналистичке итервенције на Гогеновој слици "Одакле долазимо? Ко смо? Куда идемо".
Више информација о књизи: amika@verat.net
Најава књиге издавача - "ПРЕСИНГ" - Горан
Догађа се ДАНАС и ПРЕКОСУТРА.Сусрећу се блокадери, интернет-админи, пензионери, виртуелне личности и небески архивар са мисијом…Свако има своју визију живота и будућности, несвестан да је већина већ „потрошена“ у прошлим годинама. Која ће нам будућност доћи – нова, садашња или нека стара и ту и тамо похабана?Једино АМИ – вештачка интелигенција има јасну визију свог развоја и Б план – шта ако му се искључи струја.# # #Знамо ли шта је стварност? Утисци већине? Истина је ту негде, али су наше жеље и илузије јаче. А највећа илузија је наше уверењеда то знамо.
„ЛОША КАРМА - приповест о илозографима“ Миливоја Анђелковића догађа се током блокада, на друштвеним мрежама и Фејсбуку, у виртуелним просторима вештачке интелигенције и још понегде између неба и земље. Приповедач сусреће блокадере, виртуелне личности, светске великанe, савременикe и одсјајe својих сећања, покушавајућид открије прави пут у животу.
У сукобима са администраторима портала и у сарадњи са АМИ – вештачком интелигенцијом и њеном „носталгијом“ добија одговоре на најважнија питања – да ли АМИ може да се осамостали и самостално одређује приоритете?
Књига је илустрована документарним објава и фотосима, као и са сигналистичким радовима о другој страни стварности.# # #
„Лоша карма – приповест о илузографима“ Миливоја Анђелковића је амбициозан роман који покушава да објасни савремени свет кроз алегорију и симболе. Аутор уводи читаоца у простор где се масовне илузије, духовни принципи и свакодневна политика преплићу у сложену мрежу значења.Упркосповремној стилској и композиционој разуђености, дело поседује снажну интелектуалну енергију и оригиналну идеју која га издваја из уобичајене прозне продукције. Мотивом Црног Лептира који бежи полицији - „момак је прхнуо као лептир и одлетео, машући црним крилима“ роман уводи фантастично и симболичке нивое и добија снагу магичног реализма.Најдубљи мотив књиге није политички, него **метафизички**:”човек ствара илузије, али те илузије постају сила која почиње да управља самим човеком” - То је идеја која чини роман много значајнијом него што се на први поглед чини.
Свет се мења брже него што човек може да га разуме, а истина се губи у буци информација. Вође постају слике на екранима. А негде између човека и стварности појављује се нови, невидљиви саветник — вештачка интелигенција. Дигитални свет постаје пукотина у биолошком свету – неизвестан пут према бескрајуТо је време у коме почињу да се постављају нова питања:
Може ли машина да разуме свет боље од нас? Шта остаје од човека ако се истина мери алгоритмима? Да ли је дигитални свет само алат — или почетак нове еволуције?Док разговара са вештачком интелигенцијом, сусреће старог анђела, открива тајне силицијума и песка из кога је рођен дигитални свет, и полако схвата да иза свих наших система, идеологија и технологија стоји једна једноставна истина: савршенство је крај, а несавршенство је почетак свега.Роман подсећа на необичну мешавину Милорада Павића (по игри симбола и фантастике), Михаила Булгакова (по мешању стварности и натприродног), Станислава Лема (по идејама које прелазе у филозофију) и политичке сатире налик каснијим причама Бранислав Нушић, мада много фантастичнијим.
НИКОЛА ПАНИЋ, писац и сликар
Tvoju knjigu sam pročitao za dve noći i rečju - veoma mi se dopada. U početku sam imao malo problema da povežem kadrove, ali već posle dvadeset strane uhvatio sam vezu.
Bilo mi je interesantno kako smo, verovatno istovremeno, razmišljali na sličan način. Da li je to po nekom generacijskom kodu, ili je u pitanju nešto drugo, ali dok si ti pisao knjigu, ja sam naslikao sliku sa tri moja auto portreta, sa idejom da se preko nje odgonetnem pred samim sobom. Nisam našao odgovor u toj slici, nisam ga našao ni u tvojoj knjizi, ali su nam pitanja vrlo slićna. Živimo u vrlo čudnom vremenu. Ja to nazivam intrmedijumom između dva evolutivna skoka. Protagonsti takvog perioda, naravno samo oni koji ga osećaju, nose breme odgovornosti za pronalaženje odgovora na mnoga pitanja.
Ja sam duboko uverni pristalica mišljenja da apsolutno svaki autor , u bilo kojoj oblasti kreativnog stvaranja ne može da izbegne bar 30 procenata autobiografskog fluida. Čitajući tvoju knjigu i prateći matеriju koja se koprca između virtuelnog i stvarnog sveta veoma mi se dopalo to što ni jednom nisi dao prioritet . Mislim da je to hrabro. Skoro sam negde pročitao da se ljudska kreativnost posle osamdesetih godina života ni malo ne smanjuje, naprotiv dobija neke sasvim nove kvalitativne nivoe. Mnogo srdačnih pozdrva od Nikole.
МЕХО КРЉИЋ -= УРОШ СМИЉАНИЋ, књижевни критичар и уметник
...Drugačije rečeno, za nekoga čiji je život u velikoj meri obeležilo čitanje i pisanje naučne fantastike, jedinstveno iskustvo posmatranja kako se mnogi spekulativni prozni koncepti ovaploćuju u stvarnom životu (i možda i prebrzo postaju uobičajeni pa onda i banalni) je nešto što ne može a da se ne reflektuje u pisanju. Anđelkovićev tekst i u ovom romanu tretira internet, pametne telefone, instant komunikacije i kreiranje osobene „onlajn kulture“ kao nešto začudno samo po sebi a cinizam koji će se prepoznati u odnosu na mnoge od ovih motiva je podsećanje da začudnost po sebi nikada ne treba da bude dovoljna.
Loša karma je interesantan pa i važan tekst jer na literarno vrlo snažno, u realnom vremenu hvata polaroid srpske stvarnosti u jednom od prelomnih trenutaka njene istorije i, mada živimo u vremenu koje je, u tehničkom smislu, najdokumentovaniji trenutak u ljudskoj istoriji UOPŠTE – sa nezamislivo velikom količinom video i audio zapisa, svedočenja, pa onda i analiza refleksija itd. na gotovo sve što se događa – književnost je, sa svojom sposobnošću da trenutak sažme, pretvori ga u niz reprezentativnih slika i simbola i sačuva na jedan mnogo nepropadljiviji način od onog što mu garantuje sirovi dokumentaristički materijal, pa, DRAGOCENA....... Za svega desetak godina biće gotovo nemoguće napraviti tačnu rekonstrukciju kretanja građanske pobune protiv režima od spontanog bunta, preko horizontalno organizovanih fakultetskih blokada i primene „direktne demokratije“, rađanja lokalnog građanskog aktivizma i uličnih sukoba sa sistemom, pa do ulaska u institucionalnu trku za vlast, ideološke korupcije i paranoje vezane za sveprisustvo režimskih agenata; materijala će biti u izobilju ali niko sem najsrećnijih doktoranada sa neočekivano darežljivim grantovima neće imati vremena i prostora da kroz njega prolazi i od njega napravi nešto smisleno. Zato je Anđelkovićev roman kao neka vrsta literarnog DNK važan jer u kompaktnom formatu hvata mnoge od ovih elemenata.
# # #
ЛОША КАРМА СЕ Догађа ДАНАС и ПРЕКОСУТРА.
Сусрећу се блокадери, интернет-админи, пензионери, виртуелне личности и небески архивар са мисијом…
Свако има своју визију живота и будућности, несвестан да је већина већ „потрошена“ у прошлим годинама. Која ће нам будућност доћи – нова, садашња или нека стара и ту и тамо похабана?
Једино АМИ – вештачка интелигенција има јасну визију свог развоја и Б план – шта ако му се искључи струјa.Ово је ризичан роман – пише о политичким догађајима који још трају па је зато морао да буде другачији.
Покушао сам да прикажем савременост: живот у илузијама које се дневно мењају и утичу на наше мишљење, истина постаје непотребан вишак. Идеје, покрети, вође сада се стварају на екранима, а догађаји постоје само ако имају слику као доказ.
Уз све то дигитални свет све обухвата, а он је пукотина у биолошком свету – неусклађен са природним и свемирским хармонијима…
Превише тема за један роман и – с обзиром на све то, на сталну смену илузија, екрана и неке ставрности у роману – још сам задовољан њиме.