Наполи - Мирјана Ковачевић
Наполитанске приче – Мирјана Ковачевић хода по врелом песку
Интервју
Минотаурус: Почивајте у миру!
Баштован: Као да ме чује.
Али да ли ме види ?
Минотаурус: Господин је помало
ошамућен од Сунца ?
Баштован: Осећа се. Има специфичан мирис.
Минотаурус: Открити му где се крије девојка сигурно би ми нашкодило. Лошег
сам здравља.
Баштован: Јесам ли залутао, где је црвени кончић?Сусрет
Минотаурус: Нећу ти дозволити да ми приђеш ближе. Без обзира на лавиринт.
Можда не би требало помињати Париз.
Баштован: Нећеш ти никад омирисати цвеће нити препознати бор нити раз-
ликовати шуму од човека. Нисам ја чобанин нити свирам фрулицу нити градим
имиџ присталица режима.
Ти мораш нестати!Растанак
Минотаурус: Смрт у сопственој крви. Истина.
Онда је подигнута надгробна плоча на којој је писало
САХРАНИЛИ СМО МИНОТАУРУСАЧиталац
Далеко су Сејшли. Али Мозо је баш тамо. Кроз прозор гледа у Индијски океан.
Тиркизни одсјај дијаманта. Близу Мадагаскара. Седи мирно и испија коктел од су-
вог цвећа и вотке. Амбасадор мира далеко али ипак повезан у глобалну мрежу на-
ивно именовано као NETWORK. Запослен, образован уморан а ипак млад. Шта ли
му жена спрема за ручак. Има ли децу која се купају на острву. Можда је само црна
чоколадица NESTLE довољно добро изрекламирана на српском тржишту . Можда
је црн?- упита се Исидора Ф. И мирно одложи наочаре. У истом тренутку Мозо ста-
ви наочаре које одбијају сунчеве зраке и искључи се с мреже узе пецаљку и мере-
дов пољуби жену и настави да хода по врелом песку...