НАСЕЉАВАЊЕ ВИЗАНТИЈЕ
Zašto Vizantija
• Vizantija je postojala jedanaest vekova i bila most između antike i modernog sveta. Sačuvala je obe ujedinjujuće snage Rimske imperije: rimski zakon i državno uređenje, kao i nasleđenu antičku literaturu i helensku kulturu i njima dodala novu, još snažniju silu poretka – hrišćanstvo… Pri gradnji katedrala u državi Karla Velikog, kao i katedrale u Ahenu, koristili su se vizantijski motivi, planovi osnove i konstrukcione tehnike, ali nazvani karolinškom umetnošću… (Filip Šerard i redakcija Time-Life izdanja, 1966, US)
• Vizantija je sačuvala kulturna blaga Antike i time ispunila jednu svetsko-istorijsku misiju. Sačuvala je rimsko pravo, grčko pesništvo, filozofiju i nauku i predala ih u nasleđe evropskim narodima kad su ovi sazreli za njihovo primanje. (Georgije Ostrogorski, SKZ, Beograd, 1959).
• Vizantijski kulturni i duhovni uticaji, stvarani jedanaest vekova, razvijaju se do danas. Vizantija je duhovno stanje svesti koje postepeno naseljava Veliku Mrežu, odupirući se nomadima komercijale i varvarima duhovnosti.
РИМСКА ИМПЕРИЈА ЈЕ ПРВО ИЗГУБИЛА МОРАЛ, А ОНДА И ЦАРСТВО
“Какав год био разлог тому, његова предавања о Бизанту била су међу најпопуларнијима на катедри за повијест. Погледао је на свој сат: било је вријеме да смота своје предавање и покаже према сљедећему.
“Римско је Царство било најзачуднији политички потхват у људској повијести, па је питање које мучи толике мислиоце, дакако, зашто је пропало”, нагласио је то на високо професионални начин и украсио дозом ироније. “Сви знате тужну причу. Свјетло цивилизације треперило је и потамњело. Барбари на вратима. Уништена највећа нада човјечанства, је ли тако?”
Чуо се мрмор одобравања.
“Глупост!” изненада је узвикнуо, и зачуо се хихот, а потом мук. “Опростите ми на барбаризму.”
Погледао је уоколо по дворани, подигавши обрве у луку, што му је дало изазовни израз.
“Римљани, назовимо их тако, изгубили су своје право на утирање моралног пута прије него што су изгубили право на царство. Римљани су били ти који су се осветили због жестоког сукоба који су у почетку имали с Готима тако што су им одузели дјецу, држали их као таоце, натјерали их да марширају кроз десетке градова и затим их поклали, једно по једно. Полако и болно. Толико о пукој прорачунатој крвожедности, која се не може успоредити ни са чим што су Готи икад направили. Западно Римско Царство било је поприште ропства и крвавих забава.
Насупрот тому, источно Римско Царство било је пуно доброћудније, те је преживјело такозвану пропаст Римског Царства. Бизантом су га називали само западњаци - Бизантинци су себе увијек препознавали као право Римско Царство, па су сачували ученост и људске вредноте какве и данас његујемо. Запад није подлегао непријатељима извана, него трулежи изнутра - то је права истина. Цивилизација, дакле, није треперила и потамњела. Она се само премјестила 42 источно.”
Станка.
“Можете сада доћи и узети своје радове. И уживајте у викенду, онолико колико сматрате паметним. Сјетите се само Петронија: Умјереност у свему. Укључујући и умјереност.” “
Роберт Лaдлaм: „Прометејева превара”
Vizantiju nisu srušili Turci...
Arhimandrit Tihon Ševkunov je pre pola decenije snimio – danas se već može reći – kultni film: Propast imperije – vizantijska lekcija. (Bez ikakve dileme: na ovaj način se sveštenstvo RPC (ili jedan njegov deo) obratilo državi. I upozorilo odakle dolazi najveća pretnja). Istorijska paralela sa Konstantinopoljem je sasvim na mestu. Vizantiju nisu srušili Turci.
Njen pad je rezultat višedecenijskog unutrašnjeg slabljenja, uzrokovanog duhovnom entropijom, koju ubrzava proces „zapadnjačenja“ elite. Poslednji ekser u sanduk vizantijske državnosti zakovao je Mehmed Drugi 1453. godine, ali je taj sanduk napravljen mnogo ranije: još 1204. godine u Veneciji. Pokušaj povratka na stare staze slave posle 1261. kada je od krstaša oslobođen Carigrad, bio je nemoguć iako je nekoliko vladara u narednih vek i po postiglo respektabilne rezultate u podizanju države.
Vizantija je bila iznutra ekonomski i vojno isrpljena, njeno zbunjeno društvo nije shvatalo šta se dešava, dok su je spolja strpljivo geostrateški opkoljavali sa svih strana. Kao izvršioci zapadnog plana rasturanja Vizantije, javili su se – Turci. Zapad nije ni morao ništa drugo da radi do da sabotira pokušaje odbrane Konstantinopolja i uspešno kupuje vreme, obećavajući pomoć koju nikada neće poslati. Otomansko carstvo postaće ozbiljna pretnja zapadnoj civilizaciji tek kasnije, kada je Sulejman Veličanstveni uspeo u dugom pohodu da stigne do zidina Beča. I ostaće to tek neko vreme, oko sto pedeset godina. Posle, ponovo odgurnuta na Balkan, Otomanska imperija biće koristan saveznik u zaustavljanju ruskih prodora ka Mediteranu.
Iz teksta DUŠAN PROROKOVIĆ: PRAVOSLAVLJE I ISLAM ILI SUSRET CIVILIZACIJA U EVROAZIJSKOM KRUGU
Intervjui kultura: Radivoj Radić Novi sjaj Vizantije - "Jedna od neprolaznih poruka, preostala od vizantijske civilizacije, odnosi se na duboko humanistički princip koji nas uverava u ogromnu snagu znanja"
Једна од најзначајнијих карактеристика византијске културе и хришћанске духовности је непрекинута веза са античком културом. Наиме, хришћанско богословље и духовност тога доба изражавани су античким философским категоријама.
За разлику од Запада, који античке списе упознаје тек у XII веку посредством Арапа, Византинци су познавали, и у својим школама изучавали, Платона и Аристотела, што је културу хришћанског Истока свакако чинило културно и духовно другачијом од Западне.
Византинци су користили и ослањали се на античке списе логике, медицине или физике, али не и када је религија била у питању (посебно су монашки кругови били обазриви када су антички списи били у питању). Вера и доктрина те вере произилазили су из учења о хришћанском откривењу.
С друге стране, слободне вештине (septem artes liberales) Trivium (граматика, реторика, дијалектика) и Quadrivium (музика, аритметика, астрономија и геометрија) биле су образовни стандард средњег века, играјући посебно значајну улогу приликом асимилације паганске традиције и хришћанства од стране теолога и црквених отаца, поставши главно оруђе које је служило да алегоризује и морализује о хришћанским вредностима.
Бранка Вранешевић
СРЕЋНА НОВА ВИЗАНТИЈСКА ГОДИНА!* * *
Mogao je, i morao, da izabere: gde dalje? Vreme prepuštanja pred TV ili DVD plejerom je prošlo, kompjuter traži aktivnost, svaki njegov elektronski čip je po jedan mali žigolo koji te zove, nagovara i ubedjuje da klikneš baš na njega i tu ostaviš svoju znatiželju, ostvariš ambiciju ili potrošiš vreme sporta i razonode. U tome se mora učestvovati: POSETITE OTVORENU KNJIGU DA ONA NE POSETI VAS!
Sila gravitacije koja je jabukom gađala Njutna dečja je priča u odnosu na gravitaciju naših života, na ono naše BIVŠE VREME, pomislio je Nenad. Zamaskirana sadašnjost, eto šta! Lažna prošlost koja ne prolazi, zaleđeno sećanje čiji nas hladno-plavičasti odblesci zaslepljuju. Bivše vreme se dodiruje sa večnošću i vraća nam se očvrslo i konačno, kao bumerang koji je promašio cilj i pogađa u povratku.
Prošlost je velika, mnogoglava Hobotnica Vremena/Teksta, OKTOPODUS VULGARIS toplih voda, koja guta sve: ljude i događaje, decenije i države i neprekidno nas dodiruje svojim kracima.
(Pitanja - podsetnik za dalju razradu:
Gde je taj mnogotraženi Miša?
Posetio ga Oktopodus!
Kako je nestala Juga?
Srdačno je zagrlio OKTOPOD VULGARIS!
Šta to bi sa vizantijskim nasleđem?
Čijim nasleđem?
Pa onim čija se kultura i civilizacija prodaje na komad.
Ne razumem. Navedi primer?
Koliko košta, na primer, VIZANTIJSKO PLAVA?
Vizantijsko plava??? Nikad čuo! Šta ti je sad pa to?)
…
Da, pomislio je Nenad. Vreme je prošlo, prošla su sva vremena. Trenutak je da se napusti toplo more. Oktopodus je otpuzao u nove podvige a iz nas bi mogla da se iznedri ARGONAUTA ARGO, uspuže na kamen i svojim kracima NASELI VIZANTIJU…Познати подаци о Византији Аргонаута Арго:
Време - Свевреме прошлости, садашњости и будућности...
Клима - Континентална, отопљавање одмакло...
Траже (тражи) се:
Остали учесници каравана
Прегледна мапа европског дела Византије из неког релевантног века
Идеје, предлози, правци кретања....
Удружење будућих насељеника Византије, познатије као Удружење Без Адресе, скраћено УДБА, због разноврсних активности и поверљивих разговора у њему, пресељено је на непознату адресу.
Ако га нађете, јавите нам имејлом, да га боље сакријемо.
Ако хоћете да им се прикључите, и непоколебљиви сте у тој намери, јавићемо вам где је.
Ако сте пролазни посетилац, биће нам драго да свратите, погледате и - одете...
БОЉЕ ДА ВИ ПОСЕТИТЕ УДБУ, НЕГО УДБА ВАС!
И, шта би даље?
Раде је негде набавио мапу приобаља Дунава, што је нешто али недовољно. Или је, ипак, сасвим, сасвим...??? Јер ту мапу као сенка прати једна идеја, кажипрст случаја или судбине...
А онда су догађаји почели да се нижу, као добро спаковане карте у партији покера...
Луњајући по прилазима Амикарсу Раде је у кафићу «Код Капије» упознао несвакидашњег долазника који је, чини се, пропутовао половину света...
Ако желите да посетите Удружење будућих насељеника Византије, познатије као Удружење Без Адресе, скраћено УДБА, потражите га у Амикарсу или се јавите имејлом, припремићемо све за вашу посету.