Amika.rs

 

НАСЕЉАВАЊЕ ВИЗАНТИЈЕ


У загрљају Хоботнице Vulgaris - од Византије до Муракамије!

ХОБОТНИЦА ВУЛГАРИС, «главна споредна личност» из Насељавања Византије огласила се и четврти пут! Тиме је непобитно утврђено – ОНА ПОСТОЈИ, а њен срдачан загљај обухвата ЧИТАВ СВЕТ – од Новог Византа до Јапана!

Њен први, још неразвијени облик, евидентиран је у науци, доста давно. Од тада је много ојачала и раширила своје пипке по свету. То сам прво наслутио, а затим и осетио на својој кожи, фебруара 2005. године.

Ево текста који то доказује, са једног претенциозног сајта. Њега је, још тада, Хоботница обухватила својим пипцима, али је мени требало пуне четири године да то најзад схватим...

Amika, februar 2005.

ROMAN – HOBOTNICA VULGARIS

Danas sam – nećeš verovati – jurio prvo hidre, pa onda hobotnice! Ne u moru, nažalost, već kroz enciklopediju. Pa sam se setio tebe.

Radim na tome na delove poslednjeg romana i nove, interaktivne delove postavim u formi hiperromana na Mreži. To je roman koji, zahvaljujući Mreži, može da se grana u svim pravcima, prepliće, uključuje čitaoce kao autore… I treba mi životinja (može i biljka!) koja bi mogla da bude neka vrsta simbola: hobotnica koja ima krake, grabi sve u sebe…

Ali, enciklopedija kaže: vidi pod oktopod. Video sam, to je to, ali zašto ne hobotnica? Nenaučno ime, prepostavljam, medjutim mnogo bolje zvuči. Znaš li nešto o tome? Ima li hobotnica sa nekim »zgodnim« latinskim imenom, ja sve nalećem na neke vulgaris…

Tsnena
Lokacija: Požarevac

Sa velikim zadovoljstvom pokušaću da pomognem. Evo, kako ti kažeš 'zgodnih' latinskih imena i nekih njihovih karakteristika, možda ti pomognu da se odlučiš za neko od njih:

ARGONAUTA ARGO / oktopod argonaut;
HAPALOCHLAENA MACULOSA / australijska hobotnica, čije pljuvačne žlezde luče otrov;
OZAENA MOSCHATA, ime joj potiče od mirisa mošusa koji odaje
OCTOPUS DOFLEINI, najveća hobotnica koja može da bude teška preko 60kg;
ELDONELLA PYGMAEA, dužine samo nekoliko cm, a živi na dubini od preko 5400m
(ako smem, glasala bih za ovo ime nekako je lepo može čak i da se peva: Eldoneeeelaaaaaaaa piiigmeaaaaaa)
AMPHOTRETUS PELAGICUS, u vodama Kariba;
CIRROTHAUMA MURAY, severnoatlantska hobotnica;
OPISTHOTEUTHIS EXTENSA, ima spljošteno telo

S. T.

Amika

Mogu ti reći da je u oštroj konkurenciji ubedljivo pobedila ARGONAUTA ARGO. Za sada se izvrsno uklapa, kao da je već bila ličnost nekog novotalasnog romana. Ko joj dade to zgodno ime, zna li se? Očigledno je bio jak u poznavanju antike.

Убрзо после тог сазнања власник поменутог сајта ставио ме је «НА ЛЕД» – аутомат мреже је добио налог да АМИКУ и његове улазне шифре за сајт третира као SPAM. Приступ ми је био онемогућен – не само туђим већ и мојим, ауторским текстовима!

Мислио сам да је та бахатост један од полтронских гестова власника сајта. Нудио се невладиним спонзорима па му је аутор «Осмеха Византије» и прича објављених на сајту дебело засметао. Подилазио сам себи, наравно...

Сада знам – то је била једна од ПРВИХ ОБЈАВА постојања ХОБОТНИЦЕ ВУЛГАРИС на нашим просторима. Њени пипци су већ палацали на тој мрежи и како није успела да ме зграби и преради по својим потребама, она ме је одгурнула.

Да ХОБОТНИЦА ВУЛГАРИС заиста постоји, поновио сам у уводном тексту «Насељавања Византије» написаном 2007, а објављеног октобра 2008, на овом, тада постављеном сајту АМИКА.рс где она, наравно нема приступ. Ево тог текста – да га не јурите по сајту:

Sila gravitacije koja je jabukom gađala Njutna dečja je priča u odnosu na gravitaciju naših života, na ono naše BIVŠE VREME, pomislio je Nenad. Zamaskirana sadašnjost, eto šta! Lažna prošlost koja ne prolazi, zaleđeno sećanje čiji nas hladno-plavičasti odblesci zaslepljuju. Bivše vreme se dodiruje sa večnošću i vraća nam se očvrslo i konačno, kao bumerang koji je promašio cilj i pogađa u povratku.

Prošlost je velika, mnogoglava Hobotnica Vremena/Teksta, OKTOPODUS VULGARIS toplih voda, koja guta sve: ljude i događaje, decenije i države i neprekidno nas dodiruje svojim kracima.

(Pitanja - podsetnik za dalju razradu:
Gde je taj mnogotraženi Miša?
Posetio ga OKTOPODUS!
Kako je nestala Juga?
Srdačno je zagrlio OKTOPOD VULGARIS!

...Da, pomislio je Nenad. Vreme je prošlo, prošla su sva vremena. Trenutak je da se napusti toplo more. Oktopodus je otpuzao u nove podvige a iz nas bi mogla da se iznedri ARGONAUTA ARGO, uspuže na kamen i svojim kracima NASELI VIZANTIJU…

Недавно, маја 2009. године сазнајем да су се огромни пипци ХОБОТНИЦЕ ВУЛГАРИС још 2004. године појавили чак у далеком Јапану! Непосредни сведок је Тецуја Такахаши који у роману Харуки Муракамија «Кад падне ноћ» прича:

«- ... Само суђење као институција, у мојим очима, изгледа као једно специфично, чудновато створење.
- Чудновато створење?
- Ево, на пример, као хоботница. Нека џиновска хоботница која живи на дну мора. Има жестоку животну снагу, вијуга безбројним дугачким пипцима... и поприма разне облике. Некад облик државе, некад правосуђа... Сечеш их, пипци поново израстају...Оно што сам тад осетио био је најдубљи страх. А потом нешто налик на очајање... Од њега не можеш побећи... Једног човека, ма какав он био, шчепа џиновско створење налик на хоботницу и увуче у таму...»

Овде сам прекуцао само делове у којима се помиње ХОБОТНИЦА. Мураками, иначе, пише о два света које дели само танак зид или невидљива граница...

Време је да НАСЕЉАВАЊЕ ВИЗАНТИЈЕ заузме правац и простор, да се више не своди на необавезне излете ван АМИКА.рс-а, као до сада... Али...али...Шта рећи? АЛИ.

Нећу ни покушати да стигнем Муракамија. Ја, ипак, нисам Јапанац... Само сам мало искосио очи; зашто да не, можда ће ми помоћи... Видећу све из новог угла, а понешто и са оне, ДРУГЕ, стране...

Да ХООБОТНИЦЕ нису ни мало наивна бића показује следеће, објављено крајем 2009:

Октоподус снимљен камером у водама испред Индонезије користи две кокосове љуске да се сакрије и за заштиту, као неку врсту приручног алата, пише National Geographic... Ево тог снимка на

http://news.ninemsn.com.au/national/983859/octopuses-using-coconut-shells-as-tools

Какве ли су тек наше, балканске?

Миливој Анђелковић

Претходни текст

Наставак текста

Случајни текст – за оне који верују у случајност коју смо, како то најчешће бива, пажљиво припремили за вас.



Amika.rs