Amika.rs

Драган Милосављевић, Танјуг - НАЈРОБИ - РИМ - ЖЕНЕВА ...


Утеривање дијалога
Драган Милосављевић

Од када се од стране коалиције СНС – СПС кренуло са убрзаним прихватањем сваколиких срамних уцена које долазе из Брисела, оно што нам се намеће у њиховој текућој кампањи „унутрашњег дијалога о Косову” подсећа на цинично упозорење америчке полиције потенцијалним жртвама сексуалног насиља: „Ако баш не можете да избегнете силовање, покушајте да учествујете“, гласи тај савет.
Инструментализација ове „добронамерности“, кроз притисак на одрицање од Косова, заправо је претварање стокхолмског синдрома, патолошке привржености силеџији, у некакав проевропски “патриотски реализам”, прописан целој Србији.
Нешто као „јединство супротности“, рекле би троцкистичке комуњаре које су се после пресвлачења у лажне демократе или лажнне патриоте као нелиберални капиталисти успешно, корак по корак после октобарске „ револуције „ укрцали у најновију ву етапу пропасти Србије и даље на Титовом путу .
Њихови садашњи маневри своде се на пуну имплементацију свих одредби Бриселског споразума, супротних Резолуцији 1244 која брани сувереност Србије и још увек важећем Уставу са преамбулом о Косову као делу српске терторије. А сад би ваљало, у одлучујућој фази те постепене капитулације, на све ставити печат изнуђене опште сагласности српске јавности.
Очито није тек тако Клинтонова у Београду, у другом мандату, предочила неодлучном Тадићу да ће и због његове недовољне кооперативности са атлантистима , „проблеме на Косову најбоље разрештити они који су их и створили“.И заиста, они то, од 2012, раде етапно и вешто, као коалиционе „беле лале“ То насиље над међународнм правом и логиком, испоставља се као нови успешан експеримент ломљења кичме а застрашивања свих непослушнх у свету .
Ова дипломатска ујудурма, упорно скриваног пуног садржаја и правих намера власти и њеног ментора, обезбеђује Америци алиби за све свињарије почињене још од пада Берлинског зида и улива лажну наду Шпанији да Иберијско полустрво није Балкан.
Али, на истој „стази леминга“ су и сателити Брисела из лажне опозиције. Они показују да у Србији и Курта и Мурта, уз нешто НВО асистенције и припомоћ невладине владе са одобреним „специјалним потребама и правима“, могу јашити истовремено, на истом коњу.
Добровољна подложност српске политичке и дела интелектуалне елите понижењима без отпора, како оних из власти, тако и њихових „опонената“, а у садејству са квази посвађаним медијима таблоидног задаха, тек је врх леденог брега општег тренда симулације демократије, присутане на целом атлантистичком делу глобуса.
Зато се не треба исувише чудити књижевнику који се вајка „а шта би са Косовом и да нам га врате”. Јер ради се о успеху глобалне стратегије овладавања државама без испаљеног метка, а корумпирањем умова оних који треба да је штите.
И зато, ако савест неких од набеђених „цветова нације“ пада на испиту патротизма, тешко да ће један од родоначелника стратегије поништавања суверености, Шпанац Хавијер Солана, бивши генсек НАТО, прихватити оцену да је, стављањем Србији омче око врата отимањем Косова, у ствари, отворио пут безбројним могућим сецесијама и потенцијалним ратовима, који се одвајкада крчкају у европском вулкану.А сада тресу Каталонију..
И тако ће бити, редом, све док немачка Европа, која је и сама „продужена рука“ америчког глобалног пројекта, једнога дана и сама не постане изненађена жртва тог незајажљвог глобалног хегемонизма картела интересних група, окупљених у САД и у лондонском Ситију. Оних, за које је кршење обећања и потписаних гаранција само питање процене тајминга за повратак разбојника на место злочина, како би покупио све што је још преостало. Тако тврди и један оспоравани српски историчар.
Очито да је, после суспензије међународног права, почев од растурања СФРЈ и некажњеног бомбардовања Србије, сазрела неолиберално – неоколонијална иделогија најновијих хегемона, врло слична нацизму и његвој гебелсовској пропаганди. И то се, наравно, опет понајпре опробава баш на Србији.
Истовремено поручују из Брсела, где се брже боље упутила преседница владе да добије допунске инструкције о убрзаној динамици „ дијалога о Косову“ , да постоје такви народи и државе , очито другог реда, који су предодређени да буду “поваљени” и инструментализовани за потребе глобалиста.
Стога ваља схватити да је, у плановима НАТО, у погледу изложености слободној а некажњаваној и некажњивој деструкцији, заправо читава Србија „посебан случај“, а не само Косово. Јер, оно је тек почетак парања државе Србије као прогоњене балканске дивљачи, без икаквог ловостаја и ограничења за напаснике.
Та Србија се све више уводи у улогу жртве силовања без казне за злочинце. Да није тако, не би на њој шиљио ону ствар свако из комшулука бившег „братсва и јединства“, а не само наредбодавац НАТО фаланге новог фашизма.
Поука „дијалога“, а у ствари монолога (то јест диктата са елементима страног мешања), о „препуштању судбини“ се подразумева. „Уступак“ ће бити мање болан ако сарађујете, што је, опет, „лековит“ наговештај бирачком телу да без трзавица устоличи стратегију прихватања „коначног“, у Бриселу већ уприличеног, статуса Косова и Метохије као „државе“.
Тврде, у тој клими силовања Србије, одабрани домаћи политичари, академици, писци и глумци, појашњавајући смисао кампање сада већ и формалне институционализације зацртаног ваља се прлагодити реалности , поручују дакле , вучићевој логици монолога у дијалогиу. И зато преко ноћи заборављено је у Београду, који се попут петла на крову одједном окренуо од ЕУ на југ ка Азији, одсад и Немци и Турци, да су колико до јуче про режимска штампа и водећи елктронски медји водили урнебесну пљувачку кампању против драгог нам госта.
Кога су најрадије крстилу са „султан Ердоган „.и на кога су својевремно „жути“ чак послали отпораше који сада као мету и задатак имају Орбана . Очито лекција о перманетном опуштању и попуштању, подлегању и приземном сплеткарењу, као једној допуштеној политици Срба, добро је научена.

Драган Милосављевић

 


Amika.rs