SF ПРИЧЕ
BEOGRADSKA JERES
Pažljivi istraživači starih tekstova, poput arheologa na terenu, prinuđeni su da prevrnu tone i tone jalovine dok ne dođu do nekog artefakta - teksta ili samo podatka - koji delatno upotpunjuje sliku bivših vremena. Među brojnim tekstovima odloženim na stranu jedan je, svojim nazivom, privukao pažnju ovog istraživača: Beogradska jeres. O čemu se radi?
Izgleda da je u davnim vremenima postojala igra miliona i miliona srećnih ljudi. Zvala se Pogađanje, a zasnivala se na tome da se od većeg broja imena nepoznatih pojedinaca i ekipa pogodi na čijoj će strani biti Bog jedine istine i Poznavanja svih stvari.
U tom srećnom tumaranju između brojnih mogućnosti pogađanja naklonosti viših sila pojavila se i prva jeres. Raširilo se verovanje da ne dati svoj glas za pojedinca ili ekipu koji će biti proglašeni za pobednike zaslužuje Božju nagradu, sličnu onoj kada to svi pogode. Posle mnogo dana rasprava i zasedanja svetih institucija verovanje u vrednost nepogađanja je proglašeno za jeres i odbačeno sa indignacijom jer za nepogodak postoje brojne mogućnosti, dok je pogodak samo jedan. Objašnjeno je da je čovekov usud da se pogađanjem pridruži tom velikom Bogu i da izdrži težinu puta do njega, a ne da lagahnom, mnogostruko kraćom prečicom, dođe do cilja.
Dugo se verovalo, kaže se dalje u tekstu, da je ova jeres tada nestala i da narod spremno kazuje svoje veliko Da Bogu jedine istine i Poznavanja svih stvari. Međutim, ponovo su se začuli već zaboravljeni glasovi: navodno Božanska svetlost se može domašiti i tako što će se na Pogađanju reći jedno odlučno i konačno Ne jer ono takođe podrazumeva Suštinu svih stvari, jednaku naporu svetih institucija da sve potpuno obuhvate. Navodno, to veliko Ne sadrži u sebi božansku čistotu koju ni jedno Da ne može da poseduje...
Posle detaljne istrage utvrđeno je da se ova jeres zaista ponovo pojavila i to, kako je zapisano, u Beogradu, po čemu je i dobila ime.
Tu se ovaj jedinstveni tekst završava, dok se u drugim ova jeres ne pominje.
Retki istraživači i znalci tog vremena koji su imali sreće da naiđu na Beogradsku jeres još uvek su u dilemi da li je treba dalje razmatrati i uključivati u tekstove ili je treba smatrati istorijski nedelatnom i, sledstveno tome, nepostojećom. Njihovu neodlučnost snažno podupire opštepoznata činjenica da neposredno posle toga nastaje epoha nazvana Doba sreće ili Era nagrađenih.
Naime, iz tih davnih vremena sačuvani su poduži spiskovi imena, iz godine u godinu sve duži, dok najzad nisu obuhvatili većinu pripadnika Naroda, svaki sa istom napomenom - NGR, što je, kao što je poznato, skraćenica od reči nagrađeni. Mišljenje istoričara je podudarno: svete institucije jedine istine su se potrudile da izađu u susret građanima i da svoje poluge moći koriste tako što će ih nagrađivati ispunjavajući čak i njihove pojedinačne zahteve i želje. Kako nema veće nagrade od ostvarenja onoga što se želi, to je doba moralo biti jedinstveno vreme sveopšteg blagostanja i opšte sreće pa nije neobično da se razne, obično tvrdokorne, jeresi a među njima i Beogradska, više nikako ne pojavljuju pa zato ni ne pominju.
Međutim, ovaj istraživač se usudio da ode korak dalje i da pažljivo ispita da li se tada pojavilo još nešto novo, čega ranije nije bilo, verujući da bi to moglo bliže da razjasni ovaj veliki iskorak ka sreći čitavog jednog Naroda.
Pored raznih, verovatno takođe delatnih novotarija, kao što su isticanje dva-tri ista ili vrlo slična imena na Listi za pogađanje ili umnožavanje mesta na kojima se pogađanje obavlja uz ideal: svaki pojedinac - svoje posebno mesto, tako da se svačija odluka odmah znala i svečano saopštavala, ovaj istraživač je otkrio i nešto zaista posebno i novo. Našao je detaljne planove o sveobuhvatnoj i dugoročnoj akciji svetih institucija koja bi se mogle nazvati Zaštita i preventiva pogađača.
Naime, u celokupnom sistemu tadašnjeg društva, za čitav Narod, sve oblasti i gradove, kao i za svakog pojedinca, planirane su raznovrsne preventivne mere obezbeđenja (čiji je spisak predugačak da bi se ovde navodio), a svete institucije su bile ovlašćene da, razmatrajući ponašanje Naroda, svake oblasti, grada i svakog pogađača, označe one kod kojih se ove mere neće primeniti. Kako drugih spiskova iz tih vremena nema, ovaj istraživač je slobodan da pretpostavi da su to spiskovi NGR - nagrađenih.
Najkraće rečeno - nagrađeni su oni kod kojih nisu aktivirane preventivne mere zaštite i obezbeđenja, odnosno nagrada se sastojala u tome da Narod, oblast, grad ili pogađač tom prilikom ne budu kažnjeni.
Naravno, ovo baca nešto drugačiju svetlost na to doba, i na Beogradsku jeres posebno, pa se mora razmotriti sa dužnom pažnjom koju svako prošlo vreme nesumnjivo zaslužuje, pogotovu ako se ima u vidu da istoričari od tada računaju kontinuitet vlasti, sistema i mera u kojima i danas srećno živimo...
Milivoj Anđelković