SF ПРИЧЕ
ТРИДЕСЕТИ ДАН КОШАВЕ - прича М. А. у антологији
ISTINITE LAŽI - Priče o urbanim legendama
Grupa autora, Goran Skrobonja, Izdavač: Paladin
Broj strana: 400, Pismo: Latinica, Format: 20 cmAutori priča su: Zoran Ćirić, Goran Skrobonja, Ilija Bakić, Oto Oltvanji, Marko Pišev, Jovan Ristić, Dejan Ognjanović, Vladimir i Miroslav Lazović, Ivan Nešić, Petar Petrović, Zoran Pešič Sigma, Darko Tuševljaković, Milivoj Anđelković, Dejan Mujanović, Adrijan Sarajlija, Spomenka Stefanović Pululu, Aleksandar Žiljak, Ivana Milaković, Vesna Ilić, Nikola Petrović i Marijan Cvetanović.
Radmilo Andjelković: "Trideseti dan košave" je duvao onako kako Mika zna da duva, uživao sam što i dalje može i dalje ume da napiše... A, onda me je košava odnela, negde oko 24. odeljka čime se pokazalo da ipak ne duva trideset dana. Ne znam zašto je to tako ispalo. Možda je takav današnji mejnstrim.
Ristić Jovan: Scallope, mene je košava oduvala i pre 24. dana - i to kažem za ostvarenje čoveka koji me je u "Belom šumu" oduševio sa "Kirom velikim". Za razliku od te priče, ovoj nisam mogao da uhvatim smisao, pa čak ni da pohvatam radnju (to se naročito odnosi na drugu polovinu "Tridesetog dana košave"), jer mi to pisac, ma koliko "lepljivo" da piše, nije dozvolio, jer se služi vrlo zatvorenim sistemom simbolike. Usput, jesi li možda shvatio otkud u onakvoj postavci - TV ekipa?
Slažem se s tobom, ali to niko i ne spori. Štaviše - ljudski je napisati slabiju priču. Ljudski je da ti kvalitet varira, čak i u okviru jedne jedine priče ili romana. "Kir veliki" je meni bila vrhunska priča. "Trideseti dan košave" mi je manjkava, ali i u njoj se itekako može videti kvalitetno pisanje. Pojedine epizode su mi se, štaviše, veoma dopale. Prva polovina priče je strahovito obećavala. Ali to i dalje nije celina. O tome, čini mi se, govorimo i Scallop i ja.
Ristić - Milivoj Anđelković, TRIDESETI DAN KOŠAVE - Autor briljantne priče "Poslednja pobede Kira Velikog" (jedan od vrhunaca zbirke "Beli šum") ovde se pozabavio urbanom legendom o trajanju košave. Sad, "Trideseti dan košave" je čudnovata zverka. Dovoljno primamljivo izgleda da se s njome družite, pa i da kažete "ova je stvarno rasna". Sa druge strane, ona govori vrlo enigmatičnim jezikom koji, bar meni, nije dopustio da se probijem do smisla priče, pa čak ni da razumem poslednju trećinu radnje. Imao sam, recimo, debeli problem Svejedno, "Trideseti dan košave" - koju god unutrašnju logiku da ima - napisan je osobenim, moćnim stilom iza kojeg stoji dugogodišnje spisateljsko iskustvo.
Milivoj Anđelković iz TRIDESETI DAN KOŠAVE umesto odgovora:
Jednom kad počne, košava traje najmanje tri dana. Ako uđe u četvrti, raznosi hladnoću sve do sedmog. Moža da potraje i dvadeset jedan. Ali, ako ikad upoznate pravog specijalistu za košavu, saznaćete da postoji i trideseti dan. I upitaćete se: šta se dešava u onih devet dana između...Goran Skrobonja: Za mene je, recimo, Milivojeva priča u Istinitim lažima daleko intrigantnija, doduše i zahtevnija, od inače izvrsne, ali žanrovski jasno omeđene priče iz Belog šuma. Možda je reč samo o pitanju ukusa, ali kada sam prvi put čitao "Trideseti dan Košave" osetio sam iskrenu autorsku zavist prema gospodinu Anđelkoviću, kako zbog izbora same urbane legende kojom će se u priči baviti, tako i zbog načina na koji joj je pristupio. Za ljubitelje žanra će ova priča biti možda pomalo nekomunikativna i heremtična, ali za sve koji ne očekuju tvrdi SF ili horor njeno čitanje biće gotovo ushićujuće iskustvo.
Ristić - Nego, ja sam u prikazu Milivojeve price uspeo da progutam deo recenice. Puna recenica glasi: "Imao sam, recimo, debeli problem da shvatim pojavu one TV ekipe."
Skrobonja - Ja nisam. Kad prihvatiš ONAKVU atmosferu, i Marsovci mogu da ti izgledaju sasvim logično ako se pojave.
Lutjena - Slažem se sa T-Jorom, Anđelkovićeva priča je napisana ozbiljnijim književnim stilom nego što je to uobičajeno za žanrovsko stvaralaštvo, samo mi je kraj malo nerazumljiv, ali mi se priča generalno dopada.
XY - U Amikinoj priči imaš fugu tako što se kroz jedan subjekt kreće nekoliko 3-5 tokova radnje (ta priča zapravo nije dovršena).
Nije to ništa novo u književnosti, samo se izraz fuga retko koristi. Ja ovde vidim trend, koji se uklapa u svetske tokove, jakako. Čak i ovaj novi filmski hit Avatar ima u osnovi složenu (ne podeljenu) ličnost, dva slivena subjekta.
Imaš kod Zelaznija "vremensku fugu" (Stvorenja svetlosti i tame, borba između Čeličnog generala i Seta), tu je i potekla ova ideja. Dešavanje koje u anticipaciji prethodi svom uzroku. I Skalop je u Oku za drugi svet ubacio jednu ilustraciju sličnu ovoj.
Ključno delo za razumevanje ove priče o fugi i codi, iz literature, svakako je Borhesova priča Tlon, u kojoj je, posle malkice gnjavatorskog uvoda, lepo i eksplicitno opisan jezik u kojem nema prošlog i budućeg vremena, što je posledica načina života u kojem je sve svedeno u sadašnji trenutak, a o posledicama takvog stava Borhes i govori (da ne spojlujem).
Radmilo: Citat: Goran Skrobonja 21.11.2009. 09:00:47
Za mene je, recimo, Milivojeva priča u Istinitim lažima daleko intrigantnija, doduše i zahtevnija, od inače izvrsne, ali žanrovski jasno omeđene priče iz Belog šuma. Možda je reč samo o pitanju ukusa, ali kada sam prvi put čitao "Trideseti dan Košave" osetio sam iskrenu autorsku zavist prema gospodinu Anđelkoviću, kako zbog izbora same urbane legende kojom će se u priči baviti, tako i zbog načina na koji joj je pristupio. Za ljubitelje žanra će ova priča biti možda pomalo nekomunikativna i heremtična, ali za sve koji ne očekuju tvrdi SF ili horor njeno čitanje biće gotovo ushićujuće iskustvo.Zanimljivo. Meni se priča o Kiru izuzetno dopala. Od mene ima najvišu ocenu. Ali, ona se završava, to po mom mišljenju, tamo u kafiću gde je dat pravi odgovor nasilju korporativne televizije. Posle toga ide onaj esejistički deo, koji bi bolje legao kao DODATAK priči, malo izdvojen iz nje. Iza toga ide još jedan kraj, koji može ali ne mora da postoji. Svejedno, to nije razlog da smanjujem ocenu (utisak) koji je ostavio. A o Tridestetom danu košave sam već napisao šta mislim...
Asja dopao mi se "trideseti dan kosave". posteno i znalacki odradjena prica. milivoj andjelkovic, divno i sofisticirano pise. prica nije nametljiva, daje se citaocu u nagovestaju, ubedljivo docarava atmosferu i paznju cini poslusnom. ne bi valjalo da se na kraju pokazala kao sasvim jasna, jer to bi je ucinilo nezgrapnom kao balerinu u martinkama. ovako, ona moze imati vise znacenja jer daje tu slobodu da je hiljadu cudi razume na hiljadu nacina.
Meho Krljic Pa, moj uvid u našu žanrovsku scenu je prilično skučen pa me ne treba preterano hitro citirati kad je reč o ovim temama, ali, čisto za moj ukus, iako mi se nekoliko priča iz obe zbirke dopalo, ja primećujem znatnu razliku u literarnom kvalitetu, dakle u lepoti, značenju i "težini" jezika između Ćirića na jednoj i ostalih na drugoj strani. Ili Milivoja Anđelkovića na jednoj i ostalih na drugoj strani. Anđelković je recimo dobar primer srećnog spoja žanrovskih interesovanja i klasičnog (ili klasičarskog) literarnog umeća kakvih će, nadam se, biti više ako se Skrobonja bude više orijentisao ka dobrim piscima bez obzira na žanrovsku pripadnost.
Branislava Joković - Prica -Trideseti dan kosave je toliko mocna, misticna, knjizevno besprekorna i zahteva ozbiljnu citalacku koncentraciju kako bi se sve to sto poseduje -ukacilo-. A sama legenda me jako zanima i jedva cekam da cujem nesto vise o njoj- koliko u vasoj prici ima legendarnog, ako izuzmemo knjizevnu nadgradnju- koje se sve legende tu kriju.