Amika.rs

Елеонора Лутхандер - Стокхолм - Шведска


Поезија као одбрана идентитета
Елеонора Лутхандер:
Капитал,
“Författares Bokmaskin”, Стокхолм, 2008.

Цвијетин Ристановић

Најновија Елеонорина збирка, Ка-
питал,
садржи пјесме савремене
по тематици, садржини, емотив-
но-мисаоним обиљежјима и по језичко-
стилским одликама. Тематски оквир по-
езије у новој књизи Елеоноре Лутхандер
одређен је односом према свијету у коме
пјесникиња живи. Незадовољство због
апсурдног устројства постојећег свијета
она исказује пјесмом, а лајтмотив њене по-
езије јесте питање људске слободе.
У средишту пјесме увијек је сензибил-
но пјесникињино биће, које се узбуђује
разним поводима. Једном је то радостан
сусрет са сабраћом по перу на Мрчајев-
ском пјесничком окупљању (лирски за-
пис Мрчајевски петао). Други пут је то бол
због изгубљене бивше државе Југославије
и због безумног уништавања споменика
културе, као и успомена које су нестале
са старим мостарским мостом на Неретви
(пјесма Дуга у једном правцу). Трећи пут је
то просјај љубави која је, можда, могла и да
се догоди у једном тренутку на покретним
степеницама неког метроа у туђем свије-
ту (пјесма Блуз у метроу), четврти пут је то
излив гњева због трајне неправде која се
чини онима који раде и стварају у односу
на оне који живе од туђег труда (пјесма
Цврчак и мрав) итд.

Пјесме у збирци Капитал разврстане су
у четири циклуса.
У првом под називом Златни бор пре-
овлађују исповијести којима се предочава
да, подгријане чежњом, и мрвице љубави
у отуђеном свијету могу значити велики
капитал:

“Прошла сам цео овај пут/

ради тежине/ твоје руке/

на мом десном рамену” (“Капитал”).

Пјесме из циклуса Радни стаж прожете
су тугом, горчином и иронијом. У поједи-
ним пјесмама из овог циклуса у љубав пре-
ма вољеном бићу спонтано се уткива љу-
бав према Србији, њеним простодушним
људима и сунчаним, златним предјелима.
У туђем свијету пјеснички субјект не може
се прилагодити другачијим условима жи-
вота, па се у њему трајно осјећа странцем.
Зато поетеса дошљаке у Шведску (међу
које и сама спада), пореди са “флашом пе-
нушавог вина са страном етикетом” и пре-
поручује им да тугу за остављеним дале-
ким селима и градовима ублажују пићем,
јер другог начина нема да се заборави оно
што им је некада гријало душу. И град
Стокхолм, у коме пјесникиња сада живи,
ни под празничним ватрометом не нуди
спокој и не ублажава осјећај усамљености
и изгубљености:

“Од ватромета/ затруднело је небо/

разапето црно једро/ између два сна//

У цик зоре/ с ланца се откинула песма/

и тамо далеко/ место мене лаје”
(“Ватромет у Стокхолму”).

Изразито интимистичке пјесме садржи
трећи циклус - Родна година. У њему се нај-
непосредније казује о мушко-женским од-
носима, али без и мало сентименталности
и патетике. То су сажети записи о наслући-
вању и чежњивом ишчекивању љубави, о
њеном остваривању или неостваривању, о
њеном наглом гашењу због ситних неспо-
разума, о пребирању по пепелу успомена
кад љубав мине и о пјесникињином пов-
лачењу у “храм живота” након што се сам
живот схвати као спасоносни ленгер.

Четврти дио књиге Мрчајевски петао
представља сугестиван лирски запис о
ауторкином учешћу на Мрчајевским пјес-
ничким сусретима
. Пјесникиња је рођена
у Крушевцу, а одрасла и школовала се у
Београду, али је дуже вријеме одсуствова-
ла из домовине. За вријеме одсуствовања
у Елеонориној души се штошта промије-
нило. При поновном сусрету са љепотама
отаџбине, она открива да пред свјежином
мрчајевског пејсажа блиједе слике Делфа
и Акропоља, Каријатида и Партенона и да
се у свијест много снажније урезују слике
пластова сијена, тек узораних њива, пре-
родилих кукурузишта, поспане Мораве и
мрчајевског пијетла, кога Елеонора у овој
пјесми придружује пјесницима, пошто он,
заједно са њима, пјева својеврсну оду животу.

Пјесме у овој збирци су, у већини, дате
као фрагменти, скице, снимци доживљаја,
понекад само као језгровити записи о
муњевитим просјајима који извиру из тај-
них одаја пјесникове свијести. Склоност
ка кондензованим поетским формама Еле-
онора Лутхандер је већ исказала објављи-
вањем тројезичне збирке хаику поезије
Икебана (збирка је објављена на шведском,
српском и енглеском језику) и у том прав-
цу ће се, изгледа, она и даље развијати.
И кад Елеонорина поезија говори о оно-
ме што је прошло, она у суштини позива
на заборав онога што у тој прошлости није
било добро. У сутрашњем, долазећем дану
су вриједности за које се живи.

Зато као мото овој збирци стоје ријечи мудрог Ду-
шана Радовића:

“Ко је имао среће да се јут-
рос пробуди у Београду може сматрати да
је данас довољно постигао у животу. Сва-
ко даље инсистирање на још нечему, било
би нескромно”.

Елеонора Лутхандер се најпотпуније
исказује у својој поезији, боље речено,
у своме језику, јер поезија и није ништа
друго до савршена употреба језика. Иако
у њеној поезији нема претјеране симболи-
ке и метафорике, она надахнуто и снажно
брани угрожени идентитет од све агресив-
нијег савременог свијета.
Поезија Елеоноре Лутхандер је својевр-
сни рецепт за преживљавање и кад се
човјеку сви видици затворе. Тај рецепт је
исписан искусним женским рукописом.

ЧЕСМОВАЧА

Алхемичари!

Не треба нама злато

направите обичну

голу воду

не тешку

већ слатку


Кресните кремен

о камен

али да буде вода

дуго смо на њу

чекали


Спојте већ једном

О и 2Н

да у пустињи

кад ожеднимо

букне оаза

Елеонора Лутхандер


ПОТЕРНИЦА

Његову смрт cy чекали

као врућ бурек

и сутрашње новине


Био је змија отровница

на дрвету поезије


Зашиљеном оловком

пробошће му срце

две девојке


Oплакаћe га она

чија је уста

песком затрпао


Био је дирљиво

непотребан

као бубамарине тачкице

Елеонора Лутхандер


Amika.rs