Др Александра Лутхандер - Стокхолм - Шведска / Београд - Србија
Др Александра Лутхандер
“ВОЈЦЕК” И ДРУШТВЕНО АНГАЖОВАНИ ИНГМАР БЕРГМАН
После Бергманове смрти, шведска новинарака и књижевница, Марија-Пија Боецијус објавила је раније направљен интервју са Бергманом у коме је говорио о својој младалачкој занесености Хитлером : ”Када су се отворила врата концентрационих логора, нисам прво хтео да поверујем шта су моје очи виделе. Веровао сам да је то савезничка пропаганда. Када је истина изшла на видело, био сам ужасно шокиран. На један бруталан начин одузета је моја невиност. ´Људско биће је провалија´, како је то то Георг Бихнер формулисао у `Војцеку".
Ингмар Бергман се пуно бавио овом Бихнеровом драмом, као и ликом самог трагичног јунака те драме, Војцеком, који му је послужио и као прототип главног лика у филму "Змијско јаје" из 1977. године. Бергман је "Војцека" поставио на велику сцену стокхолмског Краљевског позоришта “Драматен” још 1969. године. Исте године, у књизи: “Режија: Ингмар Бергман - Дневник из Драматена", Хенрик Шјегрен наводи да је ова драма била у "литерарном багажу" Бергмана још од студентских дана.
“У Бихнеровом `Војцеку` у Бергмановој режији из 1969. године позорница Велике сцене "Драматена” претворена је у арену. Публика је седела на сцени, док су галерије биле затворене. Сва места су била ненумерисана и коштала су пет круна. Гардероба није била обавезна и даване су по две преставе за вече. Главна замисао је била једноставна: све је требало да личи на биоскопску представу, те да буде недраматично, непретенциозно", написао је Хенрик Шјогрен у својој књизи о Бергмановим порзоришним представама. Улогу Војцека у овој драми Бергман је поверио тада младом глумцу Томију Бергрену.
Указујући експлицитно на ову Бергманову режију позоришне предстве ”Војцек", Маргарета Соренсон се противи уобичајеном схватњу да су Бергманове режије превише традиционалне. “Бергман је у позоришту био у исто време иноватор, експриментатор и класицист”, написала је Маргарета Соренсон у шведском листу “Експресен”.
У "Војцеку" се ради о дехуманизованим ефектима како лекара, тако и војске, а и жена, на живот једног младог човека, као и експериментима на људским бићима. Ова представа је сматрана је трагедијом радничке класе. То је епохална позоришна представа, трагична прича о пониженом човеку, пуна критике друштва, са елементима црног хумора. Доктор и капетан искориштавају Војцека до те мере да га доводе до стања у коме он прелази све границе.
Позоришна представа "Војцек", представља заправо фрагменте драме немачког драмског писца Георга Бихнера. Главни јунак драме је Војцек, ментално заостали, подређен војник, који је мучен великим осећањем кривице. Он је незаштићен у односу на своју околину, где је људскост напуштена и свуда владају конвенције и безосећајност. Он је шиканиран, искориштаван, преварен и штетан за самог себе. Он убија своју жену, а затим и себи одузима живот. Сличном темом бавио се и Аки Каурисмаки у филму "Девојка са шибицама".
Представа је грађена од краћих епизода, а дијалог је прожет лирском стилизацијом. Форма и садржина ове представе оставће велики траг на европско позориште и имаће велики утицај на литературу раног 20. века. Постављање "Војцека" на сцену 1913. године је донело одлучујуће импулсе за експресионизам. Драма "Војцек" се чак и у историји медицине сматра вредним медицинским документом. Георг Бихнер је створио једну својеврсну представу лекара, улогу без личног имена - "доктора".
”Докторов главни циљ је да постави једну научно доказану дијагнозу, а ти научни докази се у основи своде на безочне експерименте над људским бићем, чији живот нема исту вредност као докторов, зато јер припада нижој, радничкој класи. Доктора, само лечење, заправо не занима. Што теже симптоме пацијент показује, што је Војцеку лошије, то доктору испитавање постаје све интереснатније. А када се се код Војцека покаже нови синмптом, лекар је веома узбуђен и задовољан”, пише Нилс Хансон у "Лекарским новинама" Универзитета у Лунду и преноси тај део из Бихнерове драме, који се не разликује пуно од данашњег стања здравства у високоразвијеним, капиталистичким земљама:
"Војцек:
- Господине докторе, ја се тресем!
Доктор:
- Добро је, Војцек, добро је! (Доктор трља руке.)."
Докторова незаинтересованост да излечи или умањи патње свог пацијента повезује се са недостатком емпатије. Као у Бергмановом филму "Крици и шапутања”, доктор је заправо најнегативнија личност у драми. Доктор је као један бездушни инструмент у рукама науке и његовом кривицом сиромашни војник Војцек у нападу љубоморе и лудила убија своју жену Марију. Војник Франц Војцек покушава до краја да издржи понижавајућу и тешку животну ситуацију у којој га сви газе. Он се животињски бори да преживи. Да би могао да прехрани своју вољену супругу он се подрвргава експериментима лекара, физиолога који истражује ефекте исхране на људско биће. Војцек је зато једно дуже време на грашку и води, што за резултат, између осталог, има халуцинације и психичку нестабилност. Он прво не жели да види како га жена отворено вара, али када на крају истина изађе на видело, лудило преузима контролу над његовим животом, са ужасним последицама.
Прича представе "Војцек" базира се на трагичној судбини особе која је постојала у стварности, Јохана Кристијана Војцека. Он је био власуљар и сиромашни војник из Лајпцига, који је осуђен на смрт ради убиства из љубоморе Кристине Вост, удовице са којом је живео. Он бива обешен због тог злочина 1924. За време судског процеса се развила жива дискусија о томе да ли је особа која је починила злочин крива, у случају да се прогласи ментално болесном у време када је злочин био почињен. Могуће је успоставити културолошку и социолошку паралелу с данашњом судском праксом, са ослобађајућим пресудама ненормалним појединацима.
Георг Бихнер је почео да пише ову позоришну представу између јуна и септембра 1836. године. Овај млади и талентовани писац и лекар умро је већ са 24. године од последица тифуса, али је је упркос својој младости, још за живота, постигао успех као драмски писац и преводилац Виктора Игоа. Осим тога био је утицајан политички активиста и због тога је био приморан да напусти Немачку. Својим покличем: "Мир колибама, рат палатама! (Friede den Hütten – Krieg den Palästen!)” Бихнер је желео да утиче на људе до те мере, да они направе револуцију. "Нико до тада се није усудио да тако оштро критикује потлаченост и експлоатацију обичних људи", написала је Кристина Кнуст.
У време његове ране смрти 1837. године, драма је остала у фрагментима и недовршена, али је постумно била “довршавана” од једног броја писаца, издавача и преводиоца. "Војцек" је штампан први пут после више од четрдесет година после Бихнерове смрти, 1879. годне у једној дорађеној верзији Карла Емила Франсона. Франсоново дело је имало велики утицај на експресионизам. Франсон је направио и грешку у писању наслова ове Бихнеров драме, тако се због тога опера Антона Берга зове ”Wozzeck” уместо “Woyzeck”. Кроз ову оперу је Фрасонова верзија Бихнеровог "Војцека" постала бесмртна.
Али је премијера Бихнерове драме "Војцек" била тек 1913. године је у "Резиденцтеатру" у Минхену, у коме је и Ингмар Бергман радио као редитељ од 1976. до 1985. године, када је због превеликог пореза у Шведској био у егзилу у Немачкој.
Представа "Војцек" говори о социјалној неправди и сиромаштву. Капетан, који стоји више на друштвеној лестивици, у разговору сматра да Војцек нема морала. У сцени када га Војцек брије, Капетан повезује морал са богатством и друштвеним статусом. Он сматра да Војцек не може бити моралан управо зато што је сиромашан. "Војцек" je једна од најизвођенијих и најутицајниијих представа немачког језичког подручја у европским позоришним репертоарима.
У свом објављеном сценарију за филм "Змијско јаје", Бергман цитира Георга Бихнера: ”Људско биће је једна провалија и ја добијам вртоглавицу када гледам у њу."
"Војцек" је био извођен у много различитих верзија, пре свега као експресионистичка опера са имном "Wozzek” са музиком Албана Берга, затим као филм у режији Вернера Херцога, 1978. године, али и 2002. године као мјузикл америчког авангардног редитеља Роберта Вилсона, који гостовао на Битефу са представом "Einstein on the Beach", из 1976. године; те као позоришна предства на многим европским позоришним сценма укључујући и шведски "Драматен" 1969. године.
"Ова представа је требала да уједини фреквентну смену Бергмановог рада на филму и позоришту и пуно је помогла унапређењу европског театра у сценској форми седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, са нагласком на сценску слику”, пише Маргарета Соренсон и истиче и Бергманову блискост са театром плеса, онда када се он појавио осамдесетих година прошлог века. “Бергман је сарађивао са кореографима као што су Доња Фојер и финска плесачица Вирпи Пикинен”, пише Маргарета Соренсон у листу "Експресен".
Лејф Зерн је у то време пратио јавне пробе, које су биле део тог Бергмановог позоришног пројекта и написао у "Дагенс Нихетеру": "Никада до сада нисам видео да Бергман ради тако слободно, различито у односу на све до сада виђено и лично доживљавам његову представу као ослобађајућу, свеприсутну […] ово је врло лична представа, која ипак није на уштрб оригинала, а рођена је из спреге између текста, режије и глумаца, што је јединствено у нашој земљи." Он је похвалио и Томија Бергрена у главној улози: "То напрегнуто тело, напред нагнута глава која вири из велике крагне униформе, очи које се одједном застакле – једна изузетна глума, нешто најпрофесионалније што сам до сада видео, што нас тачно води до Бергмановог начина рада”. Речју, Субјективистички експресионизам у пуном сјају, као Бергманов “аманет” за 21. век. Бергман је такође, својом режијом ове Бихнерове драме разбио мит о својој друштвеној неангажованости.
Др Александра Лутхандер
ИЗВОРИ:
Boëthius, Maria-Pia, Ingmar Bergman beundrade Hitler, Dagens Nyheter, Stockholm, 12.08. 2007.
Sjögren, Henrik, Regi: Ingmar Bergman – Dagbok från dramaten, Almkvist&Wiksell/Gebers, Stockholm 1969.
Sjögren Henrik, Lek och raseri: Ingmar Bergmans teater 1938-2002, Carlssons förlag, 2002.
Sörenson, Margareta Expressen, Stockholm 31.07.2007.
Hansson, Nils, Dramat Woyzeck ett värdefullt medicinhistoriskt dokument, Läkartidningen, Lunds universitet, Lund 08.07. 2008.
Büchner, Georg, Werke und Briefe, Frankfurt a. M. 1979.
Knust, Christine Friede den Hütten! – Krieg den Palästen! Geo Epohe Nr 37. 2009.
Bergman, Ingmar, Ormens ägg, manuskript, Stokholm.
Zern, Leif, Dagens Nyheter, Stockholm 31. 07. 2007.
Део докторске дисертације Александре Лутхандер,
"УТИЦАЈ ФИЛМСКОГ ОПУСА ИНГМАРА БЕРГМАНА НА СТВАРАЛАЧКЕ И КУЛТУРОЛОШКЕ ОКВИРЕ ЕВРОПЕ 20. И 21. ВЕКА"
посвећен утицају Бергмана као редитеља на друге филмске ауторе,
одбрањене на
МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТУ - ФАКУЛТЕТ ЗА КУЛТУРУ И МЕДИЈЕ
18. јула 2011.