Amika.rs

Елеонора Лутхандер - Стокхолм - Шведска


 

ЕЛА ЧЕВСКА – НОВА КЊИГА ПЕСАМА ЕЛЕОНОРЕ ЛУТХАНДЕР

Удружење књижевника Црне Горе објавило је књигу “Ела Чевска” пред крај 2015. године, док је избор из Елеонорине љубавне поезије, “Медовина”, изашао у Подгорици већ 2009. УКЦГ је исте године, такође објавио Елеонорин превод збирке поезије најпознатијег шведског музичара, песника и романописца,Улфа Лундела, а 2012. године и збирку поезије “Цмоква” Елеоноре Лутхандер. Kњига “Ела Чевска” штампана је у Стокхолму, у штампарији “ Författares bokmaskin”.

Књига је овако представљена на страници штампарије: Ово је четврта књига поезије ЕлеонореЛутхандер, кojу је објавилоУдружење књижевника ЦрнеГоре. Једна од објављених књига био је Елеонорин превод поезије Улфа Лундела “Вријеме за љубав”. “Ела Чевска” значи: Ела са Чева. Чево је село у Црној Гори које је опевао велики песник Његош. Песник Илија Лакушић је написао рецензију књиге “Ела Чевска” у којој је Елеонору назвао Елеонора Чевска, или Ела, како су је звали као девојчицу. Уредник књиге “Ела Чевска” је песник Новица Ђурић.

http://bokmaskinen.se/boktorget/biblioteket/ela-chevska/

http://bokmaskinen.se/wp-content/uploads/provlas-ela-chevska.pdf


Избор песама из збирке “Ела Чевска”:

ГОСПА ОД ШКРПЈЕЛА
Новици Ђурићу

Када сам замишљала
Твоје очи
као два венца плаве
светлости
из Теслине лабораторије
протресла ме је жеља
да паднем на колена
исповедим се
у катедрали
Твоје књиге
као покорна верница
као “Укроћена горопад”
и кажем: “Оче наш који јеси”
на Ловћену

ПОВРАТНИЦА

Ручам обично код ”Сунца”
или у “Пролећу”
- Пошто муж?
питам очима

Скупоћа велика
шведска социјала
није довољна

- Где се оно, деле другари?
Можда је требало да променим школу...

Пуна као брод, кажу,
вучем кофер
сама са књигама
по Кнез Михајловој

Пошто град?

ДИЈАСПОРКА

Покривам црвеним лаком
црно испод ноктију
чувам га за не-дај-Боже
и за своју децу

Од злата имам само
мост Риалто у устима

Сваки пут кад једем
светим се родбини

Сваки пут кад једем
светим се гладним годинама

Сваки пут кад једем
светим се смрти

Ако ме маћеха опет побаци
извадите ме из контејнера
и оставите у корпи
испред неке библиотеке

Рачунам на ову песму као на кључ
да ипак могу негде да се склоним
да легнем на полицу као књига

Ја сам олимпијска победница
у враћању кући


ИЗЛОГ

”Погодиће мржња пред коју сам стао” Арсен Дедић

Њихове емисије
су гасне коморе

Њихове књиге
су урне
нашег пепела
у излогу код
погубљеног књижара

Радио је у мраку
на теве екрану
пише ”МАРШ”

Као керуши Мили
душмани исекли шапе
мом имену
да не може да хода
по литератури


АДРЕСА БЕЗ КУЋЕ

Укочили сте се
на тој адреси
као окићене јелке

У вуненим брадама
виси туђе
ордење

Певате у хору
као отровне печурке
пасивни брави око вас
траву мржње пасу

ИНТЕРВЈУ СА СЕНКОМ

Kада се коначно јави
З. Р.
ја, као секретарица
своје сенке
спојићу га с њом

У културном додатку
биће празан интервју
и фотографија сенке
Е. Л.
са шеширом у боји

ЗЛАТАН БOP У КОТЕЖУ
Миливоју Анђелковићу

Исплака се ово дрво
предамном!

Градско зеленило брани
овом жестоком момку
да ми голица прозоре
али ме он тајно
ипак носи на планину
да дишем
сваки дан

Елеонора Лутхандер

СМОКВА КОЈА ВОЛИ, МИСЛИ И ЉУБИ Елеонора Лутхандер:

”ЦМОКВА”, Удружење књижевника Црне Горе 2012.
Свако представљање књиге увелико је и прича о аутору, донекле његова духовна биографија. То важи и за нашу гошћу, могло би се рећи и домаћина ове вечери, чија књига поезије ”Цмоква” је предмет наше пажње.

Елеонора Лутхандер, Ела, како је зовемо од миља, је Црногорка са севера, али не са севера Црне Горе већ са севера Европе. Како ми се чини из њене приче, она је понајвише Дамјановић са Чева, одакле јој је отац и где се пре коју годину запутила да види камене вртаче свог најдубљег корена. Та емоција ће увелико пратити потом објављене књиге у издању Удружења књижевника Црне Горе. А рођена је, како каже, 1954. године у Крушевцу од оца Светозара Дамјановића, чевског новорођенчета које је, како би рекао Прешерн жеђ знања одвела далеко од родног села. Ту се, каже њена биографија, загледао у руску племкињу Валентину Генадијевну ХЛЕБИН. И девет месеци након загледања родила се наша драгоценост Елеонора.

Потом се Елеонора, берући цмокве, нашла у далекој Скандинавији, где се удала за свог љубавника из династије пива - господина Пера Лутхандера. Пошто је са њим изродила двоје деце, она је узела боцу пива, а њега оставила у том ”Леду и снегу”. Сад, кад смо изнели неке податке на основу којих је морамо вољети и сматрати је својом, можемо нешто више рећи о књизи која је пред нама.

На трагу књиге поезије ”Медовина”, коју је Удружење књижевника такође објавило пре коју годину, госпођа Лутхандер доноси један неочекиван глас, не само у женском писму већ, ако се тако може рећи, у поетском казивању. То говорим са аспекта овдашњег поетског искуства. Осим читања и теоријске едукације, Елеонора у свом говору доноси велику енергију живота коју артикулише слободно, елегантно, духовито и метафизично. Ово је поезија пуна парадокса, апсурда, неочекиваних метафора и, надасве, поезија љубави према свом стиху, библиотеци, људима, а превасходно према мушкарцу као другој половини свог бића које тек као целина функционише у потпуности. Ако овај угао анализирамо посебно, уочићемо да је интезитет говора снажно праћен интезитетом доживљаја, те да се ерос нескривено јавља као поетска материја првога реда. Отуда, како на нивоу симбола, тако и експлицитног обраћања, овај ерос кулминира у могућим остварењима сексуалности.

Тако, рецимо, на уобичајено питање које се поставља у возу: Има ли нових путника? она каже: ”Да, ја! / Осећам се као нова особа / путујући поред тебе. / Могли би да заснујемо породицу / крај купиновог жбуна / ту, уз пругу / и да се венчамо / у оној слаткој цркви / као шампита на брегу ... ”Љубав је оно што пјесникиња носи као најинтезивнији облик живота, било да путује кроз поезију или предјеле каквих се нагледала живјећи широм Европе и Балкана, односно Црне Горе, Србије и Хрватске.

Она је, дакле, осетила функционисање региона далеко пре него се просуо на државице. Но, како се овде каже, она има и изражен рацио и градацију односа према осећањима па каже да се често од таквих искушења зна сакрити у библиотеци. Дакле, писање и читање поезије је и нека врста склоништа од провокација које из спољњег света допиру као реалност.

Уочљиво је да Елеонора Лутхандер, овде ћемо бити слободни да кажемо - Дамјановић или како би она, имам утисак желела, Елеонора Чевска, има рационалан и матични ток свести да покаже своју везаност за Црну Гору. Готово да нема књиге последњих година, а то су оне које имам, да ауторка не пјева о Његошу као поетском и Ловћену као планинском ауторитету. Она каже: ”Моја ребра су полице / за твоје књиге ”, чиме признаје поетску зависност и естетску похоту према великом делу. Њој се, како то метафорично каже, чини да је Ловћен преузео глас великог песника и да пјева ”као музичка кутија”. Она је, рекло би се, импресионирана том природном енегијом његове поезије која је увелико и овде схваћена као прва линија идентитета Црне Горе.

За њу је то утолико значајније што је, верујем, увелико заморена инстант производима сваке врсте, духовне посебно. Зато у великим гутљајима пије духовности које јој се дају овде, а негде у свом пртљаг носи довољне количине ”флаширане поезије”. Уредница у шведском литерарном часопису ”Флум” Инка Першон за ову поезију је записала: ”Овде се сусрећемо са једном храбром, паметном и талентованом песникињом која говори јасно и слободно. Оловка је зашиљена, писмо је ненашминкано, језик је сликовит и оригиналан. Њене песме имају нерв и енергију. Ја сам дирнута и само бих читала и читала и читала ... ” Готово да се о овој поезији не може ништа прецизније и искреније рећи.

Елеонора Лутхандер, не могу да не будем пажљив па кажем - Ела, има вишеструко занимљиву биографију, али један од сегмената је преводилаштво и велики број наших пјесника превела је на шведски језик. Сада се та поезија налази у значајним библиотекама и на сајтовима у тој земљи. Она је, дакле, уз то што пише изузетну поезију, значајан мисионар у европској размени књижевне приче, односно стиха. Било би зналачки обухватити је нашом културном политиком и ангажовати је на оваквим пословима. Због њене лепоте и лепоте онога што ради ја ћу на крају за њу да уберем једну цмокву.

Илија Лакушић

 


Amika.rs