Елеонора Лутхандер - Стокхолм - Шведска
МОЈЕ ДРУГО СРЦЕ ЈЕ АРСЕН
Верујем да сте и ви волели Арсена. Написала сам ову песму у великој бризи за њега. Ишла је на Фејсбуку, само неколико сати пре него што је преминуо. Туга велика…
АРСЕН
Одапнимо у истом трену
минуте сате дане
да га погоде као стрелице
и закуцају
као Гуливера
за овај светНека му дају транфузију
чистих нота
да крв опет запеваОн не сме да оде
Треба чврсто држати те рукеЗаледити глас
као сладолед
БОЉИ ЉУДИ
АрсенуСад кад више нисмо млади
тек сада смо слободни и луди
сада знамо како се то ради
тек сада смо бољи људиСад кад смо уморни и сиви
и све нам се црно пише
тек сада знамо да смо живи
и да нам не могу ништа вишеСад кад више нисмо лепи
у себи носимо праву лепоту
слабо видимо ал' нисмо слепи
чувамо снагу за добротуЕлеонора Лутхандер
"Медовина", 2009.
МЕДОВИНА, КАЛОРИЧНА ДУШЕВНА ХРАНА И АРСЕНУ овој књизи, осим медовине, пије се и пиво "Лутхандер". Ако је у вину истина, можда је онда у пиву - поезија. Ту су и вотка и вода чесмовача, (кад је има), наравно и вино. А пре свега мајчино млеко. Предјело је његушки пршут и сир, како ми је пролетос лепо било послужено на Чеву. Главно јело - сарма или суши. Парадајиз салата са маслиновим уљем. Зачини су бибер и сузе. Још има и неких пикантерија са далеког истока и отопљеног севера - за оне радознале, и бурмут, ако се чита у кафани. За дезерт, јагоде са шлагом, кестен, лешници, трешње и грожђе, то што је остало од бербе. Кафа без шећера и чај с румом. У припремању вечере, своје прсте умешао је и један чобанин. Неке песме су прекуване. Књига се простире на све четири стране света и пролази кроз сва годишња доба. У позадини, чује се музика Битлса, Стоунса (каменчићи на плажи) и - Арсен. "Медовина" се састоји од старих и нових љубави, од старих и нових песама. Ову калоричну душевну храну посвећујем песнику са којим сам се сударила у једном сајбер сокачету, Илији Лакушићу.
EМБРИОН
Ако би извршили обдукцију
мог тела
лекари би нашли још једно срце,
а то је - Арсен,
негде између јетре и срца
налик ембрионуЈа сам вечито трудна
Лоркинa кобилаЕлеонора Лутхандер
NE DAJ SE, INES
Arsen DedicNe daj se godinama,
moja Ines, drugacijim pokretima i navikama,
jer jos ti je soba topla;
prijatan raspored i rijetki predmeti.
Imala si vise ukusa od mene.
Tvoja soba - divota - gazdarica ti je u bolnici.
Uvijek si se razlikovala
po boji papira svojih pisama, po poklonima,
pratila me slijedeceg jutra oko devet do stanice.
I rusi se zeleni autobus
tjeran jesenjim vjetrom, kao list,
niz jednu beogradsku padinu.
U vecernjem sam odijelu i
opkoljen pogledima.
Ne daj se, mladosti moja,
ne daj se, Ines.
Dugo je pripremano nase poznanstvo
i onda, slucajno, uz vrucu rakiju,
i sa svega nekoliko recenica lose prikrivena zelja.
Tvoj nacin gospodje i obrazi seljanke.
Prostakuso i plemkinjo moja!
Pa tvoje grudi, krevet,
i moja soba objesena u zraku kao narandza,
kao narandzasta svjetiljka,
nad zelenom i modrom vodom Zagreba;
Proleterskih brigada 39, kod Grkovic.
Pokisla ulica od prozora dalje i sum predvecernjih
tramvaja.
Lijepi trenuci nostalgije, ljubavi i siromastva,
upotreba zajednicke kupaonice
i - molim vas ako me tko trazi ...
Ne daj se, Ines - evo me,
ustajem tek da okrenem plocu.
Da li je to nepristojno u ovakvom casu,
Mozart, Requiem, Agnus Dei.
Meni je ipak najdrazi pocetak.
Raspolazem s jos milion njeznih i bezobraznih
podataka nase mladosti,
koja nas pred vlastitim ocima vara i krade i napusta.
Ne daj se, Ines,
poderi pozivnicu, otkazi veceru,
prevari muza odlazeci da se pocesljas
u nekom boljem hotelu
Dodirni me ispod stola koljenom,
generacijo moja, ljubavnice.
Znam da ce biti jos mladosti, ali ne vise ovakve;
u prosjeku 1938a.
Ja necu imati s kim ostati mlad,
ako svi ostarite,
i ta ce mi mladost tesko pasti,
a bit ce ipak da ste vi u pravu,
jer ja sam sam na ovoj obali
koju ste napustili i predali bezvoljno,
a ponovno pocinje kisa kao sto vec kisi u listopadu
na otocima.
More od olova i nebo od borova.
Udaljeni glasovi koji se mijesaju:
glas majke, prijatelja, kceri, ljubavnice, broda, brata.
Na brzinu pokupljeno rublje pred kisu
i nestalo je svjetla s tom bjelinom.
Jos malo setnje uz more i gotovo;
ne daj se, Ines.Arsen Dedic
СВЕ ТЕ ЈЕ ВОДИЛО К МЕНИСве те водило к мени из даљине, из мрака
све те водило к мени већ од првих корака.
Мада ништа ниси рекла, ја сам знао, ја сам знао
из тих кретњи и поријекла све је исто, све је као.Све те водило к мени све што роде самоће
мала приморска мјеста исти писци и плоче.
Кад те баци као ладју ноћни вал до мога прага
није било тешко знати да ми мораш бити драга.Све те водило к мени твоје очи и уста твоје
љубави мртве моја лоша искуства.
Ми смо били на почетку истим вином опијени
и кад си ишла кривим путем
све те је водило к мени.АРСЕН ДЕДИЋ