Amika.rs

Елеонора Лутхандер - Стокхолм - Шведска


 

ПРИНЧЕВИ, ИНТЕРВЈУ О ПОЕЗИЈИ И ВРАЧАРСКА СЕЋАЊА

МАЛИ И ВЕЛИКИ ПРИНЦ

Немој да ти ја дођем
да те оживим!
Као фараон си се
балсамовао
својим лепљивим
песмама
послао си сам себе
за амбасадора
српске поезије
у небеском царству

Немој да ти ја тамо
дођем
да те оживим
ти се само правиш
мртав
за инат мени
и Његош се одселио...

Тужићу те
да си фалсификовао
принчевску титулу
доста је више твог
реч-ног терора!
Незасити китови
гутају твоје протеинске
стихове
узалуд будим
жене које те сањају
давим твоју сенку
у Скадарлији
кварим ти слику
али рачунар не памти
дефорамцију
ови вечито млади
програмери пију
али се не дрогирају
само пишу поезију
онако како си им
ти наредио
као Лењин
Писати, писати, писати...

Ругаш ми се Бранко
мртав насмејан
залепио си се за Интернет
као жвака
ма тражићу од Гугла
да те скроз избрише
ургираћу да те Википедиа
прогласи живим
а Хаг невиним

Па кад ти компјутерска
месечина
обасја лице
шта ћеш онда
паметно да напишеш
онако измрцварен
сумасишавши
без националне пензије?

Ма одкуд теби рачунар?
За тебе је обична оловка
ти си је сигурно и
у гроб прошверцовао
и пишеш, пишеш, пишеш...

Елеонора Лутхандер

 

ЏЕТ СЕТ ПЕСНИКИЊА, ЕЛЕОНОРА ЧЕВСКА

Будванске новине “Jet Set” бр. 2 објавиле су у мају 2014. интервју са песникињом Елеонором Лутхандер.


Новинар Драган Стодић прати крушевљанку, натурализовану београђанку и српску Швеђанку, Елеонору, још од 2008. године, када је дошла у Црну Гору, на Чево, да би се сусрела са својим коренима са очеве стране. Песник Илија Лакушић ју је ради тога, у рецензији “Цмокве”, назвао - Елеонора Чевска.

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/ljudi-i-dogadjaji/glas-javnosti-11-09-2008/mit-pretvoren-u-stvarnost

Остаје само да се ова џет сет песникиња запути и на Урал, у град Кушву у Пермској губернији, (како се област око града Перма звала у време Октобарске револуције) и да пронађе породицу Хлебин свог деде по мајци, Генадија. “Врачар у ритму љуљашке" је аутобиографска песма написана пролећa 2014. године.

ВРАЧАР У РИТМУ ЉУЉАШКЕ

На љуљашци садашњости
замахујем у будућност
и враћам се у прошлост
просто ко пасуљ
и као Ајнштајн
како се раније
тога нисам сетила
у парку
док се љуљам
у мраку
да ме нико
не види
ни деца
ни полиција
да ме не спрече
да се ту љуљам
у овим годинама
у мојој провидној
временској кутији
у којој вечито
станујем
ја вееелико
блажено дете
које је тек сада
дошло на ред
да се љуља
јер нису више ту
да ме гурају
оне уображене
са лепшим и
већим машнама
у кикицама
и они
бржи и јачи
чија мама фарба косу
у плаво
а тата још ради на ТВ
из гроба
никако да сјаше
дигитално
и они
који су ме терали
да од страха
стојим у месту
и тресем се као зец
или да трчим у круг
као да имам реп
и да се стидим
без разлога
ради шорца
и што не знам да певам
за "Колибри "
или што ме мама
шиша
на мушко
јер тата нема сина
и да чекам
само да чекам
да се најзад нешто
лепо
и мени догоди
а они
који су ми трљали лице
снегом
док не будем ледена
принцеза
ти су ме ватали за груди
тек што су набубриле
и карате ударцима цепали
међуножје
и они
чији су родитељи
десет година на суду
гонили мог тату
зато што је једино он
возио ”Пежо” 304
и имао гаражу
што је све крваво
зарадио
док су они читали
"Политику"
и поливали водом децу
са трећег спрата
срећом хладном
сада сви падају
као кегле
када замахнем у назад
и додирнем здање
где су ми се књиге
удале
а и ја сам се
ту близу крај пијаце
само се венчани лист
некако заглавио
па ми се муж дупло
приженио
а да није ни веру
променио
тако сам и даље
прва и једина
недодирљива
и остаје заувек мој
овај освештени
простор
на Врачару
где сам бежала
од свих њих
скривајући се
у напуштене
темеље од цигле
а данас ту палим
свеће за живе
и за мртве

Елеонора Лутхандер

 

 


Amika.rs