Елеонора Лутхандер - Стокхолм - Шведска
Naličje dodeljivanja povelje ili "dosadne babe iz dijaspore"
Sada je deset do dvanaest, sreda, 17. decembar 2008. U 12 00 sam trebala da
budem u Beogradu i da primim povelju Arsenije Čarnojevic, ali posto me niko
nije pozvao, niti javio datum urucivanja, sedim u svom stanu Stokholmu i pisem ovu "zalbu".Urucenje je trebalo da bude sredinom novembra, dok sam jos bila u Beogradu, medjutim, bilo je odgodjeno. Ja sam se od tada stalno raspitivala. Zadnja inofmacija bila je da ce urucivanje biti posle dvadesetog decembra.
Juce, 16. decembra, kada sam pitala kada ce biti svecanost urucivanja, rekli su mi da je to danas u 12 00 i jos su pitali da li cu moci da stigenem. Bila sam ocajna, trazila sam satima na internetu sve letove za Beograd. Uvece ih nije bilo, a danas ujutru bi stigla tek posle podne. Bio je, do duse, jedan let nocu, ali je karta, ako ih je uopste bilo, kostala preko deset hiljada kruna, ili vise od 1000 evra. Moja nagrada uz povelju iznosi 10 000 dinara. Znaci, trebala bi da platim deset
puta vise, da bih mogla da primim povelju i novcanu nagradu od 10 000
dinara, sto nije dovoljno ni za najjeftiniju kartu do Beograda u jednom
pravcu. A i za tu najjeftiniju kartu bi morala da posudim novac, jer u
Svedskoj zivim od sto posto smanjenog bolovanja, koji je radi toga na nivou
socijalne pomoci, sto iznosi 350 evra mesecno, kada se odbije stanarina.Pravu nagradu Arsenije Čarnojevic dobili su drugi pisci, zasluzniji od
mene, od kojih jedan kolega dobija istu nagradu po drugi put, a sigurno i
mnogo, mnogo vise novca. Sada ti srecni i zadovoljni laureati pristizu sa
svojim lepo odevenim zenama, a ja sam iz toga svega iskljucena.Da li je to namerno uradjeno ili je u pitanju puki slucaj? Ili ja preuvelicavam svoj
znacaj?Zaista, ko sam ja?
Ovde pise da sam ja svedska pesnikinja srpskog porekla koja je uvrstena u Nobelovu biblioteku sa dve knjige na svedskom jeziku i to kao svedska literatura, iako ja, hvala Bogu, pisem i na srpskom, od kad sam naucila azbuku sa sest godiana, a sada imama 54.
Moja deca i ja smo godinama od ustiju odvajali da bi uopste mogla da stampam sve tri
antologije savremenih srpskih pesnika "Poeziju ce svi pisati". Izgubila sam
zdravlje sedeci za kompjuterom i prevodci danonocno oko 200 srpskih pesnika
na svedski jezik, uprkos tome sto sam alergicna na zracenje.Moj svedski izdavac, Thomas Lindblad je besplatno objavio pesme 186 srpskih pesnika u
dve elektronske knjige, od kojih je najnovija, sa 130 pesnika, trenutno vrlo
aktuelna i posudjuje se puno u bibliotkama sirom Svedske, http://www.serum.nu .A ja sada nisam u Beogradu, tamo gde se slavi i veseli, jer su me zaboravili.
Koliko sam se samo radovala kada sam pocetkom oktobra saznala da sam
dobila makar povelju Arsenije Čarnojevic, jer nagradu Arsenije Čarnojevic,
prema ziriju nisam ni zasluzila, a evo ni tu povelju ne mogu da primim, jer
ovako narusenog zdravlja u i dubokom siromastvu sigurno spadam u
"neatraktivnu dijaspru koja samo kuka" ili u "one dosadne babe iz dijaspre".Sada sam nesrecna i placem, ah, to je tako pesnicki...
Volela bih da sam ovo samo sanjala.
Eleonora Luthander