Трин@Е100 с@звЕжђЕ
Milan Anđelković
UTICAJ INTERNETA NA DRUŠTVO
U eri informacione revolucije, informacione tehnologije (IT) su neizbežan činilac svake ljudske delatnosti.
U naučnom kontekstu, IT možemo definisati kao svu tehniku i tehnologiju koja je razvijena na bazi integrisanih kola, odnosno mikročipova. S druge strane, praktično značenje bi odgovaralo računarskoj i telekomunikacionoj tehnici za skladištenje, obradu i prenos podataka, uz sve protokole i tehnologije koji omogućavaju njihovo korišćenje.
Nakon prevazilaženja prepreke internacionalnog transporta, globalizacija napreduje velikom brzinom. Geografska lokacija, rasa i kultura više nisu problem, komunikaciju i saradnju je sada lako ostvariti na globalnom nivou, jer IT uzdižu internacionalni transport na još viši nivo. Više nije neophodno transportovati ljude, dovoljno je transportovati slike, zvuk, tekst, jednom rečju – informacije.
Kao nekada novine, radio i televizija, tako će i Internet preuzeti daleko važniju ulogu tek kada početkom 90-ih postane medij dostupan širokoj populaciji. Međutim, u ovom modernom, tehnološkom dobu sve se odvija toliko velikom brzinom, da mnoge stvari i ne stignemo da primetimo. Tako je Internet, maltene preko noći, postao sastavni deo naših života.
Istorijat Interneta
Internet se razvio iz projekta američkog Ministarstva odbrane šezdesetih godina XX veka. Tada, u jeku hladnog rata, vladina agencija DARPA (Defence Advanced Research Project Agency) je započela razvoj tehnike i tehnologije za povezivanje različitih kompjuterskih mreža, sa ciljem razmene podataka preko žice, a ne kao što se do tada radilo, prenošenjem magnetnih traka s jednog mesta na drugo. Rezultat je trebalo da bude mreža koja bi mogla funkcionisati i u uslovima delimičnog uništenja njene fizičke strukture, što je tada bila realna mogućnost zbog sovjetske pretnje nuklearnim ratom. Tako je 1969. godine nastala mreža ARPANet, koja je povezivala američke naučne i akademske istraživače, a sastojala se iz 4 čvora - Kalifornijski univerzitet u Los Anđelesu, Istraživački institut Stanford, Kalifornijski univerzitet u Santa Barbari i Juta univerzitet. Ta mreža je bila prethodnica današnjeg Interneta, a projekat je nastavljen jer se uvidelo da takvo povezivanje omogućava laku razmenu informacija.
Vremenom su povezani mnogi američki univerziteti i naučne institucije, kao i poneke komercijalne organizacije. Na ARPANet je 1973. godine povezan prvi čvor izvan SAD-a - "University College of London" u Velikoj Britaniji. U tom periodu počinju da se uvode novi protokoli (NCP, TCP/IP) i danas poznati servisi kao što su e-mail, news grupe, pristup udaljenim bazama podataka i prenos datoteka.
ARPANet se 1983. razdvaja na vojnu mrežu MILNet (MILitary Network) i ARPANet. U raznim državama razvijaju se akademske i komercijalne mreže koje se polako priključuju na ARPANet - i početkom devedesetih godina nastaje Internet. Krajem osamdesetih godina na Internet je bilo priključeno preko 100.000 kompjutera iz oko 20 država, među kojima su SAD, Kanada, većina zapadnoevropskih država, Japan, Meksiko itd.
Jedna od novo-razvijenih usluga na Internetu jeste i World Wide Web (WWW). Upravo nastankom WWW-a, koji će kasnije postati najpoznatija i najviše korišćena usluga, otpočinje prava eksplozija priključivanja na Internet. Poslovni svet i mediji počinju da primećuju veličinu i mogućnosti Interneta, tako da počinje njegova komercijalizacija. Na Internet se spajaju razne vladine i obrazovne institucije iz svih delova sveta. Sve više firmi postavlja na Internet svoje web stranice i 1994. se pojavljuju prve on-line "prodavnice" u kojima je moguće kupovati preko Interneta. Krajem devedesetih razvijaju se nove tehnologije i usluge, kao što su pretraživači Interneta (eng. search engines), Internet telefonija, elektronsko poslovanje (eng. e-business, e-commerce), portali, on-line bankarstvo, prenos slike i zvuka uživo itd.
Prema raznim izvorima, krajem XX veka na Internet je bilo priključeno preko 82 miliona kompjutera, a registrovano oko 1,5 milion domena iz skoro svih država sveta, sa ukupnim brojem korisnika od oko 200 miliona. Treba imati u vidu da ove cifre odlikuje eksponencijalni rast.
Pismenost u moderno doba
Značenje pojma pismenosti se tokom istorije, u zavisnosti od stepena razvijenosti društva, bitno menjalo. U vreme rukopisnih formi, pismenost je uglavnom podrazumevala samo sposobnost čitanja i pisanja. Danas, međutim, postoje i drugi putevi do informacija. Tako dolazimo do pojmova medijske i digitalne pismenosti.
Sredinom XV veka Johan Gutenberg je izmislio presu za štampanje, čija će neosporna vladavina trajati narednih pet stotina godina. Ovaj izum će omogućiti razvoj ideje masovnih medija.
Informaciona revolucija nam donosi izobilje, čak prezasićenost informacijama, te medijsku pismenost možemo i moramo definisati kao sposobnost pristupa, analize, procene i prenosa informacije u svim njenim formama (Aufderheide, 1992). Digitalna pismenost se uglavnom odnosi na Internet kao nov i veoma specifičan medij. Kako dr. Vladimir Štambuk navodi u svojoj knjizi "Internet i politika", ona podrazumeva sposobnost pronalaženja, shvatanja i korišćenja informacija iz širokog spektra izvora, kada su one predstavljene putem kompjutera.
Sve je popularnije gledanje televizijskog programa preko net-a, kao i slušanje radija ili čitanje novina, jer Internet je u mogućnosti da objediini sve medije. Međutim, kvalitet informacija zavisi, u najvećoj meri, od naše sposobnosti snalaženja u ovom digitalnom okeanu. Nikakav jedinstveni katalog ili uputstvo ne postoji, tako da smo osuđeni na korišćenje pretraživača, koji, ukoliko hoćemo ozbiljno da ih koristimo, podrazumevaju razumevanje cele jedne filozofije. Sadržaji kojima pristupamo više nemaju unapred utvrđen izgled, već on zavisi od izbora koje pravimo. Na sve brojnijim dinamičkim stranicama se slika i zvuk generišu u zavisnosti od zahteva korisnika, a čak i statičke stranice predstavljaju dokumente međusobno povezane linkovima (hypertext), gde korisnik sam bira putanju kroz sadržaj koja najviše odgovara njegovim potrebama.
Ukratko rečeno, Internet podrazumeva interaktivnost, koja zahteva određeno predznanje. To ne znači da svi moramo da ovladamo programskim jezicima i protokolima koji čine bazu e-komunikacije, kao što ni većina ljudi ne zna kako funkcioniše televizijski prijemnik ili presa za štampu. Digitalna pismenost od nas traži razumevanje novog pristupa informacijama i stalno učenje i usavršavanje, jer Internet i IT su tek u povoju.
Internet i kultura
Uticaj i ekspanziju interneta vrlo dobro oslikava podatak da je još 1995. godine u SAD broj poruka poslat elektronskom poštom premašio broj pisama koje su isporučile poštanske službe. Ova digitalna epidemija relativno skoro je počela da hara svetom, ali uskoro ćemo svi biti primorani da se prepustimo blagodetima i mukama koje svaka nova tehnologija donosi sa sobom.
Uslovi stalne koncentracije ljudi na jednom mestu, njihove redovne komunikacije i postojanje uredjenja koje omogućava da se takvo stanje održi, su elementi koji podsećaju na stvarno društvo. Svaka virtuelna zajednica ima određena pravila ponašanja, koja postoje u vidu formalnih ili neformalnih pravilnika, statuta, kodeksa i sl., a njihovo poštovanje se manje ili više strogo zahteva od svih članova.
Internet i globalizacija su usko povezani. Ovu povezanost karakterišu krajnosti, jer, u zavisnosti od gledišta, ona se može smatrati blagoslovom, ali i najavom propasti.
Granice za protok informacija skoro da više i ne postoje, što omogućava mnogo brže ostvarivanje večite ljudske težnje – napretka. Usled obilja i rasprostranjenosti informacija, ljudi su u mogućnosti da kvalitetnije i više sarađuju, radeći i stvarajući za sebe i čovečanstvo. Polako se brišu rasne i kulturološke barijere u međuljudskim odnosima. Zaboravlja se značenje pojma cenzura, jer na Internetu nema vrhove kontrole, pa sloboda govora i mišljenja dolaze do punog izražaja. Čini se da će ljudsko društvo od sada karakterisati isključivo prosperitet. Nažalost, kao što to obično biva, nije sve tako lepo i jednostavno.
Nedostatak kontrole omogućava isticanje različitih sadržaja na net-u, kao što su rasna mržnja, pornografija, šovinizam, sekte, terorizam i mnogi drugi. Iako izvesna cenzura postoji, sajtovi sa ovakvom tematikom su prisutni na Net-u i našim životima u ogromnoj meri.
Jedan od vidova kulturološke pogubnosti Interneta sastoji se i u nametanju tuđih kulturnih i jezičkih uticaja ili obrazovnog sistema i lako se može ilustrovati na primeru naše zemlje.
Jedna od osobenosti aktuelnog žargona urbane omladine jeste pomalo rogobatna deklinacija engleskih reči u skladu sa gramatikom srpskog jezika, pa i informatička terminologija u celosti. Premda je žargon po prirodi invetivan i vrlo promenljiv, informatički anglicizmi uglavnom nailaze na osude jezičkih stručnjaka, prvenstveno zbog pomenutog nezgrapnog združivanja engleske osnove i sufiksa srpskog jezika (npr. od paste - pastovati, pastuj, itd.). Nije ni tako redak slučaj da se tokom tog prilagodjavanja termina oni koriste u lošem kontekstu i vremenom izgube svoj originalni smisao, čime dolazimo do paradoksalne situacije da imamo izraz čije se izvorno značenje ne slaže ili čak nema nikakve veze sa aktuelnim značenjem.
Države EU su pre mnogo godina prevele informatičke termine na svoje jezike i time izvršile standardizaciju informatičke terminologije. Na domaćem terenu, međutim, to nikada nije učinjeno. U Vukovoj zadužbini je 1989. objavljen apel Saveta Evrope za potrebu očuvanja evropske jezičke raznolikosti u okruženju informatičkih tehnologija. Tada PC nije bio tako rasprostranjen i nije ni izgledalo da će ikada biti, pa je ovom problemu i poklanjano daleko manje pažnje nego što je zasluživao. To je bio pravi trenutak da se krene u borbu protiv preterane ekspanzije informatičkih anglicizama, ali do današnjeg dana, kada je problem već očigledan svima, nije uradjeno ništa ozbiljno po tom pitanju.
Elektronsko poslovanje
Rasprostranjenost, ekonomičnost i sveobuhvatnost Net-a su omogućili da on postane jedno veliko tržište, na kome se može doći do svega: od knjiga, preko kajmaka, bračnih drugova, avionskih karata, pa i samih aviona, sve do parcela na mesecu. Više nam nije neophodno da uopšte napuštamo udobnost svog doma, jer Internet predstavlja jedan nesaglediv i nekima čak sasvim dovoljan prozor u svet.
Kako g. Dragan Varagić navodi na sajtu www.pretraga.co.yu electronic business (EB) ili elektronsko poslovanje (EP) jeste vođenje poslova na Internetu, što ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, već i brigu o klijentima i poslovnim partnerima, kao i organizaciju poslovanja u sopstvenoj firmi online i organizaciju prema klijentima.
Razvojem Interneta kao javne globalne računarske mreže i posebno servisa World Wide Web EP ulazi u svet biznisa na velika vrata. Padom cena računarske i telekomunikacione opreme, stvoreni su uslovi za intenzivno korišćenje prednosti EP (globalno tržište, smanjenje raznih troškova, brži obrt sredstava, smanjenje zaliha i dr.) uz relativno skromna ulaganja.
Jasno je da EP uvodi nove mogućnosti, ali i značajno povećanje kompleksnosti poslovanja. Stoga su poznavanje i primena e-poslovanja postali neminovnost kao što su nekada telefon i faks postali sastavni deo svake kancelarije.
Još jedna zanimljiva oblast jeste traženje posla, koje je oduvek bilo vezano za tradicionalne državne službe za nezaposlene, čija je funkcija bila da povežu firme koje imaju potrebu za novim ljudima i one koji traže posao. Ove usluge su dobile novu dimenziju sa pojavom Interneta, jer je sada nezaposlenima mnogo lakše da prate promene u svojoj oblasti rada, a do informacija mogu da dodju direktno. Uz internacionalizaciju tržišta rada, čak se i geografski može pratiti potražnja za određenom strukom. Poslodavci takođe imaju bolji uvid u raspoloživost radne snage, kao i veći broj potencijalnih kandidata za otvorena radna mesta.
Internet, poznat i kao mreža svih mreža, nije i ne može biti centralizovan i kontrolisan u značajnijoj meri, pa će on za mnoge predstavljati drugi, naizgled savršen svet, skoro utopiju. Ipak, sve je to samo priviđenje, jer svaki novčić ima dve strane. Kako g. Cvijetin Milivojević navodi u svojoj knjizi "Novinar – vaš prijatelj", Internet u sebi objedinjuje informativnu, ali i dezinformativnu, marketinšku ali i propagandnu, edukativnu ali i rekreativnu funkciju. Ovome možemo dodati i stvaralačku i destruktivnu funkciju.
Internet i ratovi
Posle prve bombe, atomske bombe koja je sposobna da
rastvori materiju radioaktivnom energijom, pojavljuje
se na kraju ovog milenijuma avet druge bombe,
informatičke bombe koja je kadra da rastvori
mir nacija interaktivnošću informacije
(Pol Virilio, "Informatička bomba")
Internet se ponekad naziva "elektronskom granicom" (electronic frontier), što je i sasvim logično, ukoliko uzmemo u obzir karatkeristike granice – nepostojanje jasnih zakona, pravila i standarda, neodređenost nadležnosti, sudaranje različitih kultura i dr. Glavna žarišta sukoba i ratova jesu upravo granice, a u današnjem globalnom društvu elektronska granica postaje veoma bitna.Kao što je tokom drugog svetskog rata korišćen radio, ili televizija tokom vijetnamskog, tako Internet, u ratovima novijeg datuma (kao npr. rat na Kosovu), predstavlja pravo cyber bojno polje. Danas je ratovanje daleko komplikovaniji proces, jer se borba vodi na dva velika fronta – tradicionalnom, na kome ljudi ginu, i virtuelnom, na kome se odlučuje ko će, kada i kako poginuti. Medijskom propagandom se formira javno mnjenje, koje bitno utiče na to da li će se, kako i protiv koga voditi ratovi.
Pored ovih velikih, osvajačkih ili odbrambenih ratova, stalno je prisutna čitava plejada sukoba interesa, koji često imaju tendenciju da prerastu u prave male ratove. Ovi ratovi se vode na više načina: ometanjem rada (preopterećenje servera, Distributed Denial of Service napadi), sabotažom (ubacivanje trojanaca i virusa, menjanje ili uništavanje podataka), uticanjem na korisnike ili javno mnjenje (širenje dezinformacija) i dr.
Glavno oružje na virtuelnom frontu jesu mediji, a vremenom Internet preuzima sve važniju ulogu, jer pruža ogromne mogućnosti kao multimedijalno sredstvo masovnih komunikacija. Ovoga su svi svesni, samo je pitanje ko će to uspeti više da iskoristi.
Internet i pornografijaVećini ljudi je poznato da Internet obiluje pornografskim sadržajima, ali ono što im nije poznato jeste da upravo pornografija predstavlja i jedan od pokretača i 'održavaoca' Net-a. Sami pornografski sajtovi imaju jednu, veoma jasnu svrhu – pribavljanje profita, što se ostvaruje naplatom pristupa celokupnom sadržaju umesto ograničenom, reklamnom. Međutim, da bi ovaj biznis funkcionisao, potrebno je obezbediti veliki broj poseta. Ovaj se imperativ na Internetu uglavnom ostvaruje reklamom na drugim sajtovima 'normalne' sadržine, naravno uz novčanu kompenzaciju za obezbeđene posetioce. Na ovaj način, reklame pornografskih sajtova niču na svakom koraku, jer predstavljaju siguran izvor zarade, koja se dalje može koristiti za razvoj pomenutih ’normalnih’ sajtova.
Ovo je, medjutim, jedan od retkih slučajeva kada pornografija ima i svoju pozitivnu stranu. Druge posledice su daleko lošije i opasnije. Pornografija na Internetu pospešuje zlostavljanje, jer je prinuda jedan od čestih načina kreiranja pornografskog sadržaja. Dečja pornografija je postala jedan od vrlo unosnih biznisa na Internetu, a svakako je jedan od najomraženijih u javnosti. Internet pruža lak i relativno anoniman pristup onima koji traže ovakve sadržaje, za razliku od ranijih kanala u koje mnogi nisu smeli da se upuste. S druge strane, pornografima je obezbedjena slabija kontrola policije i opet veća doza anonimnosti. Sve ovo znači da je lakše sakriti se i pobeći od zakona i moralne osude, što uzrokuje rast ponude i potražnje.
Postoje oprečna mišljenja kako treba pristupiti ovom problemu. Jedno stanovište je da legalne oblike pornografije treba uvesti u zvanične tokove, kao što je recimo učinjeno sa prostitucijom u nekim zemljama. Ovo bi pružilo bolji uvid u stvarno stanje stvari, lakše filtriranje sadržaja (prvenstveno za maloletne osobe) i bolju kontrolu. Primer ovog stava je i inicijativa za odvajanje posebnog .xxx domena za pornografske i erotske sadržaje. Medjutim, suprotna struja, koja ima i jaku podršku crkve, je uspela da izdejstvuje izglasavanje odbijanja ovog predloga, uz argumente da bi to samo pospešilo pornografiju.
Mnogo puta je Internet nazivan Pandorinom kutijom, Đavoljim delom i drugim sličnim epitetima, ali treba shvatiti da su, iskazano kroz reči dr. Vladimira Štambuka u knjizi "Internet i politika", žrtve Interneta žrtve društva, jer Internet nije ništa drugo do slika društva iz koga je potekao.
Internet i patologijaJoš pedesetih godina se pojavljuju prvi oblici elektronske zavisnosti. U istom periodu kreće i era televizije, zatim video igre i video klubovi tokom osamdesetih. U tom periodu se pojavljuje i PC, čiji potencijal u startu nije ocenjen kao naročito veliki. Ubrzo se pojavljuje i veliki dijapazon različitih platformi i igračkih konzola, i konačno, početkom devedesetih – Internet.
Prema istraživanju Dr. Kimberli Jang, 38 sati provedenih na Internetu tokom jedne nedelje (skoro šest sati dnevno) je dovoljno da bismo nekoga okarakterisali kao zavisnika. Ovu tvrdnju potkrepljuje činjenica da ako oduzmemo vreme koje čovek dnevno provede u spavanju i poslu ili obrazovanju, preostaje mu još oko 7 sati slobodnog vremena.
Uopšteno govoreći, zavisnost od Interneta je posledica raznih problema iz stvarnog sveta sa kojima se pojedinac svakodnevno susreće, a od kojih spas traži na Internetu. Postoji nekoliko teorija koje detaljnije razmatraju ovu problematiku:
• Bihejviorističko gledište nam govori da stidljive osobe, koje su verovatno još od detinjstva izbegavale socijalnu interakciju zbog anksioznosti koju kod njih uzrokuje novi kontakt, veoma lako postaju zavisnici od Interneta zbog prividne sigurnosti koju im Internet pruža, odsustva direktnog kontakta, mogućnosti lažnog predstavljanja. Drugim rečima, oni na Internetu nalaze ono što im prija bez prepreka koje ih sputavaju u "stvarnom" životu.
• Po biomedicinskom objašnjenju, određene osobe su od rođenja podložne zavisnosti, usled genetskih predispozicija.
• Sociološka teorija se trudi da determiniše zavisnost prema društvenim grupama, odnosno raznim karakteristima njihovih članova (pol, rasa, religija...). Nažalost, još uvek nema dovoljno podataka da bi se izneli neki definitivni zaključci ili da bi se uopšte potvrdila ova teorija u osnovi.
• Četvrti pogled se bazira na psihodinamici i psihologiji ličnosti, kao i okolnostima u kojima se ličnost razvija. Naime, u zavisnosti od detinjstva i iskustava koja su proživela tada, neki ljudi su postali skloni razvijanju ovog poremećaja.
• ACE model se sastoji od pristupačnosti, kontrole i uzbuđenja. Pristupačnost podrazumeva da je Internet uvek dostupan, pa su već poznati oblici zavisnosti (od kockanja, kupovine i dr.) lako i brzo evoluirali u svoje elektronske oblike. Čovek za računarom stiče utisak da samostalno i pametno donosi sve odluke i olako ulazi u razne poduhvate, imajući jak, mada često lažan, osećaj kontrole i privatnosti. Poslednja stavka jeste emocionalno uzbuđenje koje čovek doživljava dok surfuje net-om i koristi sve usluge i pogodnosti koje on pruža.
Koja god od pomenutih teorija da je najtačnija, mogu se izdvojiti pet specifičnih tipova zavisnosti, i to od:
• Cyber-seksa
• Cyber-prijateljstava
• Igranja na Internetu
• Prezasićenosti informacijama
• Online trgovanja ili kockanja
Posledice ovakvog ponašanja su brojne: asocijalno ponašanje, problemi i nepoverenje u porodici i među prijateljima, smanjena produktivnost na poslu, otuđivanje od stvarnosti, gubitak osećaja o vremenu provedenom on-line,...
Iz iznete slike o Internetu lako shvatamo zašto ga mnogi nazivaju virtuelnim društvom, a njegove relativno autonomne delove virtuelnim zajednicama. Toliko osoben da ga možemo smatrati neshvatljivim i odbojnim izrodom modernog društva, ali s druge strane, toliko prijemčiv i koristan da je, tiho i brzo se ušunjavši u naše živote, postao neizbežan deo sadašnjice, a sasvim sigurno i budućnosti, Internet je fenomen koji će još dugo nastaviti da nas iznenadjuje u svakom pogledu.
Autor je sistem inženjer u Eunet-u