Документи   Саопштења   Догађаји   Линкови Београдски међународни сусрети   Управа   Издања


KЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ, јануар - фебруар 2011.

ИЗ САДРЖАЈА
 Сећања: Бела Ахмадуљина и Стево Жигон
 Путопис: Александрија
 Тумачења, критика, проза, поезија...

 

СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА УКС

ДУХОВНИ И СВЕТОВНИ ИСТОЧНИЦИ
БЛАГОДАРЈА ЗАСЛУЖНИМ ПОЈЕДИНЦИМА И КОЛЕКТИВИМА

У подне, у уторак 25. јануара, изу-
зетно свечано и са посебном ду-
ховном ауром било је у Удружењу
књижевника Србије. После дужег време-
на уприличена је Светосавска академија,
у славу Светога Саве, српског светитеља
и просветитеља, духовног предводника
и књижевника. Велика сала у Францус-
кој 7, била је премала да прими све оне
који су дошли да се окрепе на његовим
духовним источницима, а посредо-
вани су музичким вокалним звуцима и
песничком речју.
Мешовити хор „Слога“, који делује при
Цркви свети Георгије у Смедереву, увео
је присутне у свечаност „Химном Све-
том Сави“, а у току програма извео је још
неколико композиција примерених духу
програма. Светосавску беседу одржао је
проф. др Димитрије Калезић, врсни зна-
лац дела и деловања Светога Саве, као и
целокупне српске духовне баштине. Он
је објаснио порекло речи Свети и појма
Светост, примеравајући их лику нашег
светитеља и просветитеља.
Драмски уметници Тања Бошковић,
Петар Краљ и Милан Цаци Михаиловић
говорили су одломке из Савиних дела,
као и песме познатих српских песника,
посвећених великом духовном и светов-
ном узору и претку.
У току свечаности, што је примере-
но таквоме тренутку, председник УКС,
Радомир Андрић, уручио је Благодарја
заслужним појединцима и колективима,
чија су имена обнародована на недавној
Скупштини наше књижевне организа-
ције. А припала су им за драгоцену ма-
теријалну и другу помоћ без које би из-
остала успешна реалицазиција многих
наших књижевних програма. Уручио је
такође књижицу почасног члана УКС
Радмили Милентијевић, која деценијама
живи у Америци, али целим људским и
стваралачким бићем нераскидиво ве-
зана за отаџбину. Недавно је објавила
капитално дело о Милеви Ајнштајн, а о
своме трошку подигла споменик Фили-
пу Вишњићу, знаменитом српском гу-
слару и епском творцу.
Свој прилог Светосавској академији
дали су и тројица врсних песника, Ми-
лосав Тешић, Рајко Петров Ного и Адам
Пуслојић, а окончала је млада виолонче-
листкиња Биљана Симић, маестралним
звуцима композиције Јохана Себастија-
на Баха.

 

БРАНИТИ СЕ СВОЈИМ РАДОМ

Прва конференција за штампу после изборне скупштине, одржана је у Удружењу
књижевника Србије 18.01. у 12 часова. Нови председник УКС Радомир Андрић пре-
дочио је представницима медија рад Управе за текућу годину, те указао на проб-
леме са којима ће се сусретати наша књижевничка организација. Он је указао на многа
етикетирања УКС која не стоје, а од њих се треба бранити својим радом. Већ двадесетак
година врши се велики притисак на зграду Француска 7, а то раде разне интересне групе и
неки појединци, који злоупотребљавају своје политичке функције. Немамо ништа против
стварања других удружења, нагласио је Андрић али се то можда ради намерно да би се
писци почели бавити нечим што није њихов примарни посао. Када је почео са радом Клуб
књижевника, он је био у правом смислу речи клуб, а не само кафана. Сада се појављује
закупац закупца, приход убира извесни Пословни простор града, а не Удружење чије име
он носи. Удружење није ни страначко ни партијско, већ еснафска организација писаца.
Андрић је говорио и о оснивању Фонда пријатеља Удружења књижевника Србије,
као основе опстанка и материјалне стабилности најстарије књижевничке организације
у земљи, затим о покретању сусрета песникаподунавских земаља и заједничког књиже-
вног часописа за регион Балкана. Споменуо је и неке друге послове који предстоје, нагла-
шавајући свеобухватније присуство у целој земљи, односно да Француска 7 буде у целој
Србији.
На конференцији за штампу, на којој је било више чланове нове Управе УКС, Адам
Пуслојић је указао на неопходност реорганизације Београдског сусрета писаца, на дуже
трајање, али распоређено у току целе године. Мићо Цвијетић се осврнуо на проблематику
"Књижевних новина", пре свега на материјалне неприлике. О покретању трибине о срп-
ском језику информисао је Миле Медић.
Било је такође речи о обележавању годишњица великих српских писаца, као што су
Бранко Миљковић, Иво Андрић, Доситеј Обрадовић, Васко Попа...

 

ПИТАЊЕ И ОДГОВОРИ

Да ли Србија има своју стратегију?“, била је тема скупа
који је одржан у уторак, 14. децембра, у 12 часова , у
УКС, у организацији Центра за националну страте-
гију, у сарадњи са Удружењем књижевника Србије и часо-
писом „Нова српска политичка мисао“.
Да ли чланство у ЕУ заиста нема алтернативу? Да ли
постојећа концепција одбране државног суверенитета има
алтернативу? Које су дугорочне поставке наше спољне по-
литике? Да ли је ММФ неопходан у нашим финансијским
пословима? Да ли је број министарстава производ тренут-
них и пролазних политичких нагодби или израз потреба
управљања државом? Да ли је приватизација могла бити
мање „дивља“? Имамо ли принципијелни план како ће се
одвијати реституција? Какво нам је образовање и школство
потребно у 21. веку? Да ли се државна стратегија мења зави-
сно од странака на власти? Како на оваква питања одгова-
рају друге државе и народи и можемо ли да научимо нешто
из страних искустава? Да ли је Србија икада имала своју
стратегију и, ако је имала, какви су резултати?
Двадесетак истакнутих српских интелектуалаца, уни-
верзитетских професора, експерата, јавних личности, као и
припадника различитих институција, невладиних органи-
зација и странака, покушало је да одговори на ово питање,
које постаје све актуелније у ситуацији у којој се Србија да-
нас налази.
Уводна излагања имали су: проф др. Радмила Накарада,
ФПН, др Чедомир Антић, Балканолошки институт САНУ,
Срба Игњатовић, председник УКС, Ђорђе Вукадиновић,
главни уредник НСПМ, Љубомир Кљакић, публициста –
ЦЕНС, проф др. Миодраг Зец, Филозофски факултет.

 

АМБАСАДОР СИРИЈЕ У УКС

Његова екселенција амбасадор Сирије др Мажед
Шадуд, са преводиоцем Хабаш Хабашом, посе-
тио је у четвртак, 27. јануара, Удружење књижев-
ника Србије, где му је срдачну добродошлицу пожелео Ра-
домир Андрић, председник УКС. Циљ овога пријатељског
сусрета, на наш велики празник Савиндан, био је ближе
упознавање и размена идеја о будућој сарадњи Удру-
жења књижевника Србије и Савеза књижевника Сиријске
Арапске Републике.
Андрић је високог госта информисао о раду наше књи-
жевничке организације, с посебним нагласком на отворе-
ност у сарадњи са свим народима и културама, међу којима
су и арапске, наводећи неке раније примере превођења на
српски дела арапских писаца. Указао је и на видове будуће
сарадње.
Господин Шадуд је истакао да је Савез арапских писаца
Сирије добра и активна организација, а и сам је њен члан.
Аутор је четрдесетак књига, а пре свега искрени заговорник
сарадње са српским писцима. Тим пре што је студије завр-
шио у Београду, где је стекао и звање доктора наука, а добро
говори и српски језик.
Гост и домаћин су се сложили да је могућа размена
књижевних делегација, узајамно превођење књига и пред-
стављање значајних писаца. То би требало да буде ускоро
и званично регулисано потписивањем протокола о са-
радњи.
Свој прилог овоме разговору дали су и Раде Божовић,
наш познати арабиста, Драган Мраовић, Милица Јефти-
мијевић Лилић, Луне Левајац, Мићо Цвијетић, Мирјана
Булатовић и Бранислав Вељковић.

 

НИН-ОВА НАГРАДА ГОРДАНИ ЋИРЈАНИЋ

Песникиња и прозни писац Горда-
на Ћирјанић овенчана је НИН-
овом наградом, најпрестиж-
нијом домаћом наградом за романескно
дело. Ово признање припало јој је за ро-
ман „Оно што одувек желиш“, у издању
„Народне књиге“ из Београда, а уручено
на свечаности у Скупштини града Бео-
града. Награђени роман, како стоји у об-
разложењу жирија, одликује се високим
стилом и провокативном тематизацијом
савременог доба.
Ова награда представља „друштве-
ну оверу књижевне вредности“, рекла
је у својој беседи Гордана Ћирјанић, и
наставила: „Награда је данас важнија,
него пре. Важнија је зато што у Србији,
која све више личи на онај митски народ
Лотофага, више не постоји књижевни
живот, који се некад одвијао кроз агил-
не листове и часописе, професионалне
трибине и дружења у кафани за шта су
чак и писци имали новца, зато што је
вредновање књижевности препуштено
новинарима, издавачима, трговцима и
пљуцкарошима, зато што су књижевне
награде остале, можда, једини мост из-
међу писца и, готово слуђеног читаоца
коме се нуде, у истом паковању, добра,
осредња и петпарачка литература“.


ОДРЕДБЕ ИЗ НОВОГ СТАТУТА УКС


Члан 10.
Чланови Удружења књижевника
Србије имају следећа права и дуж-
ности:
- да својом стваралачком и култур-
ном делатношћу непосредно допри-
носе остваривању циљева и задатака
Удружења књижевника Србије,
- да учествују у активностима Удру-
жења књижевника Србије,
- да покрећу разматрање и учествују
у решавању питања од интереса за чла-
нове Удружења књижевника Србије и
положај књижевног стваралаштва и
културе уопште,
- да остварују контролу рада Удру-
жења књижевника Србије и носилаца
појединих овлашћења у Удружењу
књижевника Србије,
- да редовно плаћају годишњу чла-
нарину.
Члан 11.
Чланови Удружења књижевника
Србије су дужни да у свом раду воде
рачуна о угледу Удружења књижевни-
ка Србије и да се придржавају одреда-
ба Статута и других општих аката Уд-
ружења књижевника Србије.
- Чланство у Удружењу књижев-
ника Србије престаје иступањем, бри-
сањем и искључењем.
- Члан може иступити из Удружења
књижевника Србије без обавезе да на-
веде разлоге.
- Члан може бити брисан из чланства
Удружења књижевника Србије уколико
не испуњава статутарне обавезе.
- Члан може бити искључен из Уд-
ружења књижевника Србије уколико
изврши тежу повреду циљева и зада-
така Удружења књижевника Србије,
нанесе Удружењу књижевника Србије
моралну или материјалну штету, грубо
крши одредбе Статута и других опш-
тих аката.
- Члан може бити искључен или
опозван са функције пре истека ман-
дата на који је изабран.
- Одлуку о искључењу или опози-
ву могу предложити Надзорни одбор,
Веће части или најмање три члана Уп-
равног одбора, као и тело односно опу-
номоћеник за заштиту зако-
нитости у раду Удружења
књижевника Србије, с тим
што коначну одлуку доноси Управ-
ни одбор простом већином гласова, о
чему извештава Скупштину.
Члан 12.
Члан Удружења књижевника Ср-
бије плаћањем годишње чланарине
стиче својство активног члана са свим
правима која произилазе из Статута.
Поједине категорије чланова задр-
жавају статус активног члана иако неће
плаћати чланарину ако их на основу Ста-
тута Управни одбор ослободи обавезе.
Чланови који не плаћају чланарину
не могу учествовати у раду Скупшти-
не, кандидовању и бирању, нити могу
бити чланови и учествовати у раду ос-
талих органа Удружења књижевника
Србије као ни у другим облицима ње-
говог рада, уколико од наведене обаве-
зе нису изузети на основу одредбе из
претходног става.


ОДЛАЗАК ПЕСНИКА НОВИЦЕ ТАДИЋА

Истакнути уметник Нови-
ца Тадић, један од најзна-
чајнијих српских песни-
ка, рођен је 18. јула 1949. године у
Смријечну код Плужина у Старој
Херцеговини. Гимназију је завршио
у Никшићу, а на Филозофском фа-
култету у Београду студирао фило-
зофију. Био је уредник Књижевне
речи, Видика и Књижевне критике
и главни и одговорни уредник у
издавачком предузећу Рад. За два-
десетак књига поезије добио је низ
најугледнијих награда у земљи: Љу-
биша Јоцић (Огњена кокош) Милан
Ракић (Погани језик), Станислав
Винавер (Крај године), Змајеву на-
граду (Напаст), Дисову награду (за
целокупно песничко дело), награде
Бранко Ћопић и Ђура Јакшић (Не-
потребни сапутници), Васко Попа
(Ноћна свита, Погани језик, Ругло),
Меша Селимовић (Незнан), Жичку
хрисовуљу (за целокупно песничко
дело), Ramonda serbica (за целокуп-
но песничко дело), Исток - Запад (за
необјављени рукопис).
Три пута су му објављене изабра-
не песме, заступљен је у најважнијим
антологијама у земљи и свету (попут
антологија источноевропске поезије
у Лондону и Њујорку), а три његове
књиге су штампане и на енглеском
језику.
Многи критичари су се бавили
књижевним делом Новице Тадића,
а најугледнији су о њему објавили и
целе књиге: Радивоје Микић - Пес-
ма и мит о свету и Песник тамних
ствари, Срба Игњатовић - Хроника
песничког умећа, Михајло Пантић -
Шта читам и шта ми се догађа, Дра-
ган Хамовић - Песничке ствари...
Из пера више критичара објављен
је зборник радова Песник Новица Та-
дић, 2009. године.


СЕЋАЊЕ НА АДРИЈАНА ПAУНЕСКУА

ДРАГОЦЕН ЧОВЕК

О првом добитнику „Повеље
Мораве“, недавно преминулом
Адријану Паунескуу, у среду, 15.
децембра, у 12 часова, у Удружењу књижев-
ника Србије говорили су Адам Пуслојић,
Радомир Андрић, Разван Вонку, Миљур-
ко Вукадиновић и Срба Игњатовић.
Сећање на познатог румунског песника,
новинара, књижевног критичара и истра-
живача, започео је Адам Пуслојић рекавши
да је можда Адријан Паунеску написао нај-
више песама , да је избор од хиљаду радова
објављен у обимној „Књизи над књигама“,
и да је био изузетна појава у румунском
јавном животу, што потврђује податак да
је на његовој сахрани присуствовало преко
педест хиљада људи. За живота су му чиње-
не разне неправде. Једна од њих је и немо-
гућност објављивања изванредне песме
„Коњи“, посвећене убијеном румунском
песнику Марину Преду. „И после смрти
остаће и вољен и нападан“, закључио је
Пуслојић.
Радомир Андрић је указао на путеве и
сусретања српских и румунских песника.
Говорећи о Адријану Паунескуу, нагласио
је, да је увек с поштовањем говорио о Ср-
бији и српском народу. Док је трајало бом-
бардовање Србије од стране НАТО снага,
на његов позив Пуслојић и Андрић су от-
путовали у Букурешт и 17. априла, 1999.
године гостовали у познатој телевизијској
емисији коју је он водио, а коју је гледало
преко милион људи. Том приликом, Па-
унеску им је омогућио да изнесу своје про-
тесте о таквој бесрамној агресији што је
било немогуће да се учини било где другде
како у Румунији тако ни у било којој другој
европској земљи.
Разван Вонку, гост из Румуније, подву-
као је, да највећа неправда која се може
учинити Адријану Паунескуу јесте, да се о
њему говори као о контраверзи, јер њего-
ва личност надилази те контраверзе. То би
била контраверза између медитативне и со-
цијалне лирике. У свом деловању био је до-
следна личност, човек од акције у стању да
окупира јавну сцену у Румунији. Рекавши
да је употпунио своју представу о Адрија-
ну Паунескуу слушајући пријатеље како о
њему говоре, Срба Игњатовић је на крају
свог обраћања присутнима, казао: „Када
сам га преко Адамових превода упознао, по-
кушао сам да понудим неку врсту формуле
за његову поезију и записао да је он ’моћни
полиграф’. Отишао је драгоцен човек“.

ПОХВАЛА БРАНКУ
МИЉКОВИЋУ


„Мудрости, неискусно свићу зоре“
а зора улази кроз прозор у моје очи
јер ме Линда буди уза ме се тискајућ
слутећ да на обичне ријечи имам право
пошто сам заумне истрошио трагајући
за судбином очева и судбином синова
а Бранко писаше да „очеви нас троше изнутра,
њихова је судбина, наша је судбина у нашим рукама
а то значи да од нас зависи у коликој ћемо
мери умирати“ а све је неминовност
као и то да је захвалност у љубави и крви
јер Линда ме послије буђења и љуби и гризе
пуштајућ крв очњаком на мојој замрлој руци
као печат свједочанства о похвали вјерности
и да „смртоносан је живот, ал смрти одолева,
нек срце не оклева, исто је певати и умирати
а савест не уме да пева, јер се боји
осетљиве празнине“ као једине извјесности
што нас очекује а и наше очеве и синове
и све што је од памтивијека било и што ће доћи
док Линда њушка живот не знајућ да ријечи
исказују немоћ па режи и лаје на звијезде
које се гасе у сумрачном прaскозорју
а „ све је нестварно док траје и дише“
јер смрт издише у предјелима извјесности
у којима судбина и не бијаше у нашим рукама.

Вук Крњевић


ЉУЉАШКА СМРТИ

На огради моста
У црном тесту свести
У љуљашци смрти
Убог човек запомаже
Своје тело ломно
Своје окове
Стрмој обали оставља
Из вртложне пене
Крилце невидљиво
Његов дах
До мог даха подиже
Као дух из воде
Неко лице бледо
Куца у прозорско окце
У мој слеђен сан.


СТРУГАЊЕ ДУША
Са заумног поља
Са душе губавице
Стружемо туморе и гриње
Из изврнуте утробе
Из ружичастих уста
Излећу речи гнусне
У ватру скачу вашке
Цврчи отровна жуч немани
Цијучу мишеви и ровци
Горе гатке и учини
Испод свеће у малој соби
Жаре се запета гвожђа
Гори вилина косица
У њој ђавољи реп
И његова рука.


ШАРКА
Вешу Нишавићу
Очима детета
Гледам боје сунца
на твојој кожи
И дуго смишљам
Како ти украсти
кошуљицу златну
А да ме не сустигне
твој жалац смрти
Док прсте подижем
Ти се скриваш испод рама
У камена плућа слике
У смејалицу лепог Филипа
Онда нечујно из маховине
из папрати
Сипаш још невиђене боје
По годинама мојим прошлим
По влажном акварелу
стрмих стена
Које је само рука Творца додирнула.

Саша Нишавић


РЕДА МОРА БИТИ

Ако те не буде било, има да те нема, то да знаш!
Нико не умире тек онако, што му се умире.
Свак’ умире да би му неко дош‘о.
И ја сам за живота био другима,
Па је ред да и мени дођу други.
Кад би’ знао да ми нико неће доћи
Не бих умро, макар живео хиљаду година.
Сад живим за инат онима што ми вичу:
“Дабогда умро! Дабогда црк’о!”
А после ћу да умрем за инат онима што ми вичу:
“Нек’ живи! Заслужио је да се мучи!”
Биће по моме, па како год буде!
Живео ја, или не живео…
Све ћу да урадим због других!
А не дођу ли ми… Кукала им мајка!
Сву ноћ ћу им у сан долазити!
Неће ми се, мајци, ваздуха надисати!
Крви ћу им се напити, где ме нигде нема!
Шта сам се ја отрошио идући другима,
И сад да негде сатрунем,
И да ми нико не дође… не иде то!
Има да ми дође и кога знам, и кога не знам!
Пола од оних којима сам ја био - не знам!
Али не могу да кажу да им нисам био!
Пола од оних које знам, а којима сам био,
Очи би ми ископали да им нисам био!
Ја знам за ред!
Иди свакоме, надај се свакоме, не бој се никога.
Умрети се мора. Па кад већ мора…
Реда мора бити!
А, вала, ћу ја више са’ранити њих,
Но они мене!
‘Оћу, свега ми!
И то је ваљда неки ред!

НЕНАД ЖИВКОВИЋ

ШТА БИ РЕКАО ГЛИШИЋ
Како су (и зашто) изиграни добитници
скромних награда на конкурсу
„Глишићевих дана“

Не знамо шта би, данас, рекао Мило-
ван Глишић: да ли би се наљутио на
Жупљане или би оно што се догодило
писцу Милошу Капетановићу из Горњег Ми-
лановца, члану УКС, шеретски прихватио као
богомдани мотив за нову „Подвалу“? Упркос
томе што је, на крају књиге „Глишићеви след-
беници“ (Александровац, 2009), одштампан
списак са 31 помагачем манифестације „Гли-
шићеви дани“, међу којима је и Министарство
културе Србије, првонаграђени Капетановић
(свакако и добитници друге и треће награде,
Милун Бабић и Љиљана Шијаковић) је остао
„кратких рукава“.
– На конкурсу КПЗ Александровца за
најлепшу реалистичку приповетку, добио сам
прву награду за свој рад „Кумство“. Наравно
да сам се обрадовао, јер је моја приповетка
међу 79 приспелих, по оцени жирија са књи-
жевником Милосавом Буцом Мирковићем на
челу, била најбоља. Био сам узбуђен што ћу
видети Велику Врбицу, село удовице Мионе
из „Прве бразде“. Пре 13 месеци је уприли-
чена свечаност на којој су уручене награде.
Добио сам зборник најбољих приповедака
са конкурса и писмо које ме обавештава да
ће ми „износ од 20.000 динара награде бити
уплаћен на текући рачун“ – рече нам овај пи-
сац пошто је и четврти пут, путем телефона,
узалудно позвао организаторе „Глишићевих
дана“ да пита за награду.
Последње што су награђеноме одговори-
ли кроз „жицу“ је да нема пара јер „донато-
ри нису одржали обећање“, а општина нема
средстава. „Пас рек’о, пас одрек’о“ или „поје-
ла маца“ – рекао би наш народ. Узгред буди
речено, све три награде, заједно узето, износе
50 хиљада динара. Штета од оваквог „гафа“
организатора манифестације у славу родо-
начелника српског реализма је много већа.
Подела награда је, најчешће, конац који дело
краси многих културних манифестација. Ово
је био лош украс дела.

Случај песника и романописца (једна
збирка песама и три романа) Милоша Капе-
тановића није у Србији усамљен. Девети кон-
курс за причу „Кочићево перо сатире“ у Чела-
реву
се, почетком ове године, на сличан начин
„прославио“: обећане су, у конкурсу, новчане
награде за ауторе прве три сатиричне приче,
а додељена је награда само првопласираном,
док остали нису ни позвани на свечаност.

Б. Ломовић


43. ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ МЛАДИХ ВРБАС
Савет Фестивала поезије младих у Врбасу расписује конкурс за мла-
де песнике из Србије и региона. Право учешћа на конкурсу имају
песници до 27 година старости са циклусом од 10 необјављених
песама , на српском језику и језицима националних заједница (са пре-
водом на српски језик). Песме, умножене у четири примерка и потписа-
не шифром (са решењем шифре у посебном коверту) треба доставити
на адресу: Народна библиотека „Данило Киш“ Врбас, Фестивал поезије
младих, М. Тита 87, 21460 Врбас, најкасније до 1. априла 2011. године.

ВЕСТИ ИЗ ФРАНКФУРТА
У оквиру 5. интернационалног фестивала културе Дани респекта 2010, Уд-
ружењу писаца Седмица из Франкфурта на Мајни додељена је специјална
награда "Days of respect 2010".
Ово вредно признање додељено је Седмици за изванредно књижевно вече
које је одржано на српском и немачком језику у Градској кући у Борнхајму, као
најоригиналнијем и најкреативнијем пројекту фестивала и промоцији толеран-
ције и разумевања међу различитим нацијама и културама.
Завршна свечаност и додела награда одржана је недавно у старом франкфур-
тском кварту Борнхајм. Награду су од организатора ове интернационалне мани-
фестације примиле Споменка Алечковић, Ружа Мијовић и Диана Пијетловић.

Молимо вас, уколико нисте изми-
рили претплату за „Књижевне но-
вине“ за 2010. годину, да то учините
на жиро рачун Удружења књижев-
ника Србије: 245-0015892701024-54,
Агробанка Београд, са напоменом
за претплату, а према упутстви-
ма датим у импресуму. Такође вас
љубазно позивамо да обновите
претплату за 2011. годину, за поје-
динце 1200, а за правна лица 2400
динара, за иностранство 50 еура,
авионски 70 еура.

К Њ И Ж Е В Н Е Н О В И Н Е

Електронску пошту нам можете слати на адресу: knjizevnenovineuks@gmail.com

Молимо сараднике да у предмету (subject) имејлa прво напишу
своје презиме, што ће олакшати налажење текста за штампу.

Молимо да текстове шаљете као Word dokument (.doc) (опцијом: attach a file)
у фонту Times New Roman или Arial, откуцане ћириличном српском тастатуром.


ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК
Мићо Цвијетић

РЕДАКЦИЈА:
Радомир Андрић (заменик
главног и одговорног уредника),
Миливој Анђелковић и Бранислав
Вељковић (оперативни уредници),
Ристо Василевски, Драган
Јовановић Данилов, Мирко
Жарић, Петар Зец, Ранко Јововић,
Мирољуб Јоковић, Божидар
Мандић, Ђорђе Николић, Ранко
Рисојевић и Даница Диковић-
Ћургуз
Секретар редакције:
Мирјана Ковачевић
Уметнички лого:
Миле Грозданић
Технички уредник:
Зоран Маринковић
Коректура:
Томислав Јаничић
Припрема за штампу:
Бошко Крстановић

Штампа:
Драслар партнер, Београд
Лист излази једанпут месечно
Рукописи се примају сваког
радног дана од 11 до 14 часова
Рукописи се не враћају
Телефакс: (+38111) 26 26 278
Телефон: (+38111) 26 27 286
Адреса редакције:
11000 Београд, Француска 7

E-mail:
knjizevnenovineuks@gmail.com
uksrbije@yahoo.com
www.uksrbije.org.rs

 

 


 Крај странице