Документи   Саопштења   Догађаји   Линкови Београдски међународни сусрети   Управа   Издања

KЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ, мај - јун 2009.

ИЗ САДРЖАЈА
 Високи Стеван српске лирике
 Из заоставштине Златка Красног: Запис о Че Гевари...
 Двестагодишњица Хајднове смрти
 Тумачење књига о Николи Милошевићу и Миловану Ђиласу
 Путопис: Толедо
 Поезија и проза: А. Пуслојић, Л. Тот, С. Ђорђевић, А. Ј. Мариоков, Б. Лазић, В. Бауер,
Б. Томашевић, Е. Рајковић, Љ. Стејић, Д. Николајевић...
 Књижевна, ликовна, музичка и филмска критика...

Емил Сиоран

О БОГУ И МУЗИЦИ

● Да ли ћу ипак успети да цити-
рам само Бога?
Људи, чак ни свеци, немају
име. Само Бог има име.
● У Њега смештамо своја лутања
и тако лечимо срце и разум.
Он је нека врста громобрана.
Јер Он је добар проводник без
туге и безнађа.
● Да ли је Моцарт имао душу у
А-дуру, али са вечитим изазо-
вом бола?
● Хтео бих да истине буду ноше-
не моцартовским хармонијама
на сонорним еквивалентима
миомириса ружа. Али, пошто
немају тоналитет и звучност,
усамљена душа их може при-
мити и хладне какве јесу.
● Срце без музике је као лепота
без сете.
● Изузев материје, све је музика.
Сам Бог изгледа није друго до
звучна халуцинација.
● После толико страствених изја-
ва љубави које су свеци упутили
Богу, шта још можемо додати а
да не будемо Епигони?
● Усамљеност без Бога читај лудост
.
С румунског превео
Петру Крду

Миодраг Павловић

Сибиле на повратку

Долазе данас у заказан час
жене у јату
селице из далека
неколицина њих у светломе руху
подигнутог погледа
и разголићених руку
Где сам их видео
кад је то било
у Сијени на мраморном поду
напрегнуте у свом мозаику
измакле су Хермесу Трисмегисту
сада на путу ка Истоку
стижу до Београда
и православног здравља
Треба бити храбар и даровит
када профеткиње позову
да се на баршунаст одар
уз њих легне
и понуде оном ко их љуби
да постане видовит

Путовање са Сибилама

Неколико дана после сусрета са њима
у једној цркви на Дорћолу
затичем Сибиле на сплаву
како их речне матице носе
од Београда до Ђердапа
од успомена на страдања ратна
до Гвоздених врата
ја им прилазим у чамцу
тамо где је Tabula Traiana
и хоћу да их поведем
да виде царске палате око Гамзиграда
наспрам Кибелине девојачке собе
на њихову појаву затеже се колонада
и Дионис седећи на леђима тигра
прославља царске апотеозе
но тамо већ друге светлости
долазе с планине Табор
и врши се Преображење
Пантократор налаже да сијају
светлости новога века
и да се обаве прве
Метаморфозе

Ивона Тачева

***
Моја балканска судбина
је у мом имену:
црна земља, тешко вино и злато,
два строга свеца
слева и здесна,
пурпурна звезда крвава.

Истанбул
Глад окреће твоје тело
у тужан саз,
коса ти је у паучини.
Чујеш ли
крике паунова?
У башти се котрља
црвени фес сунца.
Дани тамне
као сребро.

Југ
Распустило црвене коврџе,
сунце,
вратило се у детињство,
окреће педале
малог бицикла,
обилази обојене гејзире.

***
Убиствено лето.
Неко те гађа плодом
и бол тако споро одлази
као да си окамењен
иако мрав
теби крчи пут.
У замрлом пејзажу
ти си пурпурна кап.

***
Милујеш моју косу изгорелу
од лавовских скокова
кроз запаљење обруче.
Неприметно стиже ноћ
и отвара музичку кутију.

***
Смрт полира
твој крхки скелет саламандера,
намотава на прсте
црвену нит нерава,
твоје срце
на њеном длану
је вулкански камен.

Препевали са бугарског:
Методи Цветковски и Зорица Манчић

Ивона Тачева, рођена je 30. марта 1971. у Плевену, у Бугарској. Дипломирала је на Филолошком факултету у Софији.
Ауторка је пет књига поезије, два тома хагиографија прилагођених за децу и романа „Жена са палмином гранчицом”.
Неки од њених радова преведени су на стране језике као што су енглески, руски, фински, српски, француски, немачки и шведски. Поред низа награда за поезију које је добила у Бугарској, године 2004. добила је и специjалну награду „Шумадијске метафоре”.

ПОВОДОМ АКТУЕЛНИХ МЕРА ПОРЕСКЕ ПОЛИТИКЕ, УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ ЈЕ ПРОТИВ СВИХ НОВИХ НАМЕТА НА
АУТОРСКО ПРАВО И ОБЈАВЉИВАЊЕ КЊИГА, ПОГОТОВО У ВИДУ ПОВЕЋАНИХ ПОРЕСКИХ СТОПА.
Управа УКС, 29. мај 2009.

 Крај странице