Документи Саопштења Догађаји Линкови Београдски међународни сусрети Управа Издања
KЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ, новембар 2010.
И З С А Д Р Ж А Ј А
Пишчеви записи
Добрице Ћосића
На вест о Нобеловој
награди Марио Варгасу Љоси
Уз признање Задужбине
"Топаловић" Емиру Кустурици
Одлазак песникиње
Весне Парун
Адреса Душана Матића
Црногорске језичке слике и прилике
СА ОТВАРАЊА 47. БЕОГРАДСКОГ МЕЂУНАРОДНОГ СУСРЕТА ПИСАЦАКнут Едегард (Knut Odegard)- Норвешка
Браћо и сестре по поезији,
Захваљујем се на позиву
да учествујем на овим значајним
песничким сусретима који окупљају
песнике из многих земаља.У мојој домовини, Норвешкој,
ова година је посвећена сећању на
нашег песника и добитника Нобе-
лове награде Бјорнстјерна Бјорнсо-
на (Bjørnstjerne Bjørnson) – који је
умро1910. Као један од одиста вели-
ких европских хуманиста, он нас је
стално подстицао да схватимо да је
дошло време да поново пронађемо
пут ка човечанству, ка овом свету
и суштинским питањима добра и
зла. Дошао је тренутак када треба
да ослушнемо своје срце, након што
смо тако дуго били вођени логиком
мозга.
Ништа није опасније по нашу
људску сабраћу од знања без срца,
без увреженог осећања одговор-
ности за исправно и праведно
поступање, разумевања и бригу
за слабе, за старе, за оне који су у
мањини и за све оне који се осећају
потлачено. Потребно је промисли-
ти о чињеници да је пре 70 година
нацистичка Немачка окупирала
моју земљу. Име човека који је у име
окупационих снага управљао Нор-
вешком данас је синоним за издај-
ника своје земље у свим језицима.
А тај је човек постигао најбоље ис-
питне резултате икада постигнуте
у историји академије на којој је сту-
дирао. Квислинг је био сјајан сту-
дент са највишим академским дос-
тигнућима, који је затим употребио
своје способности на начин који је
миљама удаљен од онога што већи-
на људи доживљава као праведно
просуђивање и поступањеу складу
са етичким нормама, након што је
ушао у јавну сферу.
Без дубоко усађене жеље да слу-
жимо човечанству, академске заслу-
ге су безвредне. И није најбитније
освојити знање, већ начин на који
човек то знање користи када уђе у
одабрану област. Имао сам ујака
који је служио као свештеник. Он
није био међу првима у својој про-
фесији. Успео је да положи испите из
теологије након много мука, никада
не стекавши више од основног знања
грчког, латинског и хебрејског. Завр-
шио је студије и кренуо путем свог
свештеничког позива. Написао сам
песму о њему, мом ујаку Кнуту, која,
верујем, илуструје моје виђење слу-
жења људима.Приметио сам
да је однос из-
међу уметности
и науке далеко
ближи него што
се обично мисли.
И уметник и нау-
чник покушавају
да проникну у
енигме и заго-
нетке, да пронађу
методе, облике,
формуле и језик
којим ће ухватити
непознато – да би
могли да прикажу
резултате својих
истраживања или
новостечена саз-
нања.
Своју песнич-
ку вокацију дожи-
вљавам као науч-
но истраживање.
Добра песма је,
по мом мишљењу,
она која отвара
нове увиде у људ-
ски живот, у оно што је стварно, па
према томе осветљава аспекте нашег
постојања.Оно што за мене представља ин-
тересантне изазове у вези са присту-
пом, а претпостављам и за научнике,
у логистици, на пример, јесте чиње-
ница да исте науке које имају за циљ
да изнађу најбржи пут за испоруку
лекова такође налазе најбржи пут
за ефикасну употребу хемијског
оружја у одређеним областима. Исто
знање о биолошким наукама које се
примењује у производњи оружја за
масовно уништење примењује се у
стварању препарата за лечење боле-
сти људи.
Наука је непристрасна. На на-
учнику је одговорност како ће при-
менити стечено знање, као алатку за
постизање добра или зла, за живот
или смрт. То изискује високо раз-
вијену етичку свест.
Користим ову прилику да позо-
вем научнике да користе поезију као
корисну помоћну дисциплину да би
своја истраживања и њихове резул-
тате усмерили ка служењу општем
добру. Да себи поставе за циљ по-
бољшање услова за најслабије међу
нама, и да на тај начин помогну по-
зитивним и стваралачким снагама
живота да превагну у борби са пара-
лишућим снагама уништења.
Поезија може да нагнанаучнике,
као и политичаре, да гледају на људе
као на своје сестре и своју браћу, без
обзира на њихову животну доб, расу,
пол, степен интелигенције, здрав-
ствено стање, сексуалну оријента-
цију или верска убеђења.Позивам вас да славимо поезију!
Превод са енглеског
Станислава ЛазаревићКнут Едегард
СВЕШТЕНИК (PRIEST)
Ујак Кнут био је свештеник.
Био је практичан човек, али
њему је латински био грчки.
Умро је после пензионисања, стојећи
и копајући темељ за нову кућу,
када га је напустило срце.
Био је више електричар
него проповедник, започињао би сваки
од својих говора речима: ''Ја нисам велики
говорник'', и био је сасвим у праву.
Он стварно није имао много времена да учи
своје парохијане, они су имали своје проблеме
са породицама, са вољеним особама, са смртима.
Он није имао речи за такве ствари.
Али, он их је учио како да поправе
електрични кабл, посећивао је људе
у њиховим домовима, поправљао кратке спојеве
и кутије са осигурачима, шрафио сијалице -
где год се он нашао било је светло.Превод са енглеског
Драган Драгојловић
МЕЂУНАРОДНО ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ
У петак, 24. септембра у 20 часова, у Задужбини
Илије М.Коларца одржано је Међународно
песничко вече. Музички уводничар овоме
свечаном чину била је Светлана Спајић, која је отпе-
вала одломак из народне песме „Ропство Јанковић
Стојана“. Након тога ређали су се песници, даро-
вали своје стихове: Славомир Гвозденовић, Кнут
Едегард, Вјачеслав Купријанов, Жарко Ђуровић,
Милан Јесих, Фиона Сампсон, Никита Данилов,
Ченг Сичао, Славе Ђорђо Димоски, Ченг Сенгју,
Ајтен Мутлу. Диана Буразер, Јанг Лушенг, Ана Сан-
толикуидо, Улиђибату, Сергеј
Гловјук, Јосиф Вентура, Алек-
сандар Герасимов, Теодора
Мастрототаро, Александар На-
вроцки и Лућијан Алексију.
Програм је водила Мирјана
Булатовић, а песме страних
учесника говорили су драмски
уметници Биљана Ђуровић и
Предраг Милетић. На крају
програма руски песник Алек-
сандар Герасимов уручио је
Срби Игњатовићу и Драгану
Драгојловићу плакете првог
секретара Удружења писаца
Русије.
ПРАВАЦ ВИМИНАЦИЈУМУ овом правцу већ четврту
годину караван песника из
белог света, у време Београд-
ског међународног сусрета обилази
ово најмлађе римско налазиште на
нашим просторима - војни логор.
Посета Виминацијуму је редак до-
живљај и незабораван силазак у вре-
ме, прате га излазак на рајску реку
Дунав, обилазак манастира, разгле-
дање града и књижевно вече које
се памти у Костолцу у велелепном
дому културе. И овога пута угледна
група писаца је недељу 26. септем-
бар дивно потрошила у овој реткој
авантури, скупа са групом наших
писаца, потпомогнутих најуглед-
нијим писцима из овог краја. Дакле
песничке даме Ејтен Мутлу (Тур-
ска) и Елка Њаголова (Бугарска) и
књижевна господа Кнут Едегард
(Норвешка) и Јосиф Вентура (Гр-
чка), те Драган Драгојловић (онај
који је утврдио ову важну и лепшу
песничку маршуту), Ристо Василев-
ски, Горан Ђорђевић, потписник
ових редова и један број угледних
писаца из Костолца, Пожаревца,
Смедерева... Ученици музичке шко-
ле из Пожаревца увеличали су овај
леп књижевни сусрет.
М. В.
ПИСЦИ КИНЕ И РУСИЈЕ У ЗАЈЕЧАРУ И FELIX ROMULIANIПисци из Кине и Русије, гости 47. Међународног сусре-
та писаца у Београду, заједно са неколицином наших
истакнутих песника, посетили су Зајечар и древни
локалитет Felix Romuliana (код Гамзиграда) и друге знаме-
нитости Источне Србије, а 26. септембра 2010. одржали су и
међународно песничко вече у Матичној библиотеци „Светозар
Марковић“ у Зајечару.
Песници из Кине (Ченг Сенгју, Јанг Лушенг, Ченг Сичао и
Улиђибату) и Русије (Александар Герасимов) и четворо наших
песника (Братислав Милановић, Мирјана Булатовић, Предраг
Богдановић Ци и Адам Пуслојић) у истом су дану посетили
касноантички локалитет Romuliana, Музеј у Зајечару (са но-
вом поставком), Гамзиградску бању и Факултет за менаџмент у
Зајечару, Радул-Бегов конак и Мајсторску радионицу грнчара
Велимира Ђорђевића.
Захваљујући сарадњи Удружења књижевника Србије и Ме-
гатренд универзитета, и ове године су гости Сусрета писаца у
Београду видели импресивне лепоте Источне Србије и култур-
но- историјске знаменитости овога краја наше земље.
Срдачан пријем у Скупштини града Зајечара (са замеником
градоначелника др Срећком Николићем) и медијска пажња
којом су писци и гости дочекани, остаће лепа успомена сви-
ма, а зацело ће то бити и захвална материја за поетске записе
наших гостију из Кине и Русије, којима су песничку добродо-
шлицу исказали и тимочки песници Томислав Мијовић, Саша
Јеленковић и Драгољуб Фируловић.
ГОСТИ МОКРОГОРАЦА И ШАРГАНСКЕ ОСМИЦЕГрупа страних и домаћих песника, учесника Београдског сусрета писаца, први пут су ове године били гости Завичајног удружења Мокрогораца и Шарганске осмице - једне од најатрактивнијих туристичких дестинација... Заправо, 25. и 26. септембра у Мокрој Гори су заједно боравили песници и углед-
ни привредници: Ана Сантоликуидо, Вјачеслав Купријанов, Сергеј Гловјук, Лућијан Алексију, Славомир
Гвозденовић, Радомир Андрић, Драган Мраовић, Широне Антонијо, Никола Мамула и Виктор Јовановић.
Том приликом, песници су путовали возом, чувеним „ћиром“ уз легендарни Шарган, ускотрачном пругом
у облику осмице, од станице у Мокрој Гори до станице Витас - Шарган, и назад. Гостопримљиви домаћини
приредили су незабораван дочек гостима, а песници су узвратили својом поезијом и предлогом да ово
лепо место од следеће године постане незаобилазно у календару Међународних песничких сусрета. Такође,
усвојена је и идеја да Удружење књижевника Србије установи посебно признање за допринос књижевности за
децу које ће носити име песника Михаила Ћуповића. Он је своје песничко дело посветио углавном Златибору
и Мокрој Гори, свом завичају а надасве је опевао просторе детињства, маштарије и дечије играрије. Свакако,
овај песник је заслужио да га се сећамо уверени да заиста „Нигде нема лепше зоре као изнад Мокре Горе“, како
нам је безброј пута казивао и чију песму „Златиборе питај Тару“ народ сматра својом творевином. Уосталом,
прави песници имали су слуха за мелодије потекле са захвалних народних источника.
Када је реч о обнављању пруге преко Шаргана завређује пажњу запис у Креманском пророчанству једног
од браће Тарабића: „Проћи ће подоста година па ће се људи jопет сетити гвозденог пута и испотекаре об-
новити овај пут . Само њим до Вишеграда неће путовати људи због потребе и пута, већ ради забаве, сербез
одморишта и уживанције“.
Песници су понели у бележницама многе стихове и послаће их Мокрогорцима као своје уздарје.
Р. А.
МИЛАН ЈЕСИХ (рођен 1950. године у Љубљани), председник
Друштва словеначких писаца, огласио се у словеначкој поезији
почетком седамдесетих година. Већ 1972. објавио је прву књигу,
а од 1973. је књижевник у самосталном статусу. Пише песме,
песме и игре за децу, позоришне комаде, те прилоге за радио
и телевизију. Доста преводи за позориште. Превео је петнаест
Шекспирових комада, а и дела Гогоља, Островског, Чехова, Бул-
гакова...
Милан Јесих објавио је дванаест књига песама и неколико
драмских комада у књижевној форми. У позориштима је изве-
дено двадесетак његових комада, исто толико и на радију. До-
битник је низа значајних награда, попут Прешернове награде за
песнички опус 2002. године.* * *
Ако сам сејао песме, у своје време лаж ћу пожњети,
зато је на ћутање мирисао мој смех цео април, не на пробуђење:
још увек нема светлости која би ми се светла одала у тами,
да бих, можда, смогао још корак до метафоричног бунара,
где сам као дете оружје скрио, да бих њиме ранио и убио,
да ми после из срца више не би побегла гладна змија –
о, нову ћу струну запети, нове цесте изградити,
други ћу календар импровизовати, смрт ће бити моја женка.
* * *
Колико ствари је отишло и погубило се? Колико љубави из груди
и после њих је само још безимен мирис?
Ах, између сата кад би ипак морао бити још дан, и сата кад би већ
морало цветати огњено источно руменило –
где се одлију радости и јетке тескобе, који анђели, која папрат,
којих градова светла
поједу знамења с образа и испразне набој храбрости, шта, ко удешава
сулуди дефицит?
* * *
Са псима су, у ваздуху, заурлале сирене, оштро, беспризивно
располовиле дан и никада неће бити као пре.
Дебели страх је крилатом руком скрио сунце, преко куће и дворишта
клизнула је пакосна мрља таме,
ја мислим на себе: нисам крв и месо, тихи сам, бритки метал,
забоден чврсто у пролазеће време,
и седим у очинском врту, докле се људско не искраде и где
у цветајућим кајсијама пчеле лове мед.
* * *
Све што је око мене, чини ми се, хоће да не буде,
нигде између неба и земље, ништа не хте да се догоди,
као олакшање ме обузме: тä нема света, нема тог отвореног пролећа,
ја у заборављеним јаслицама сам са собом живим,
од великог, шупљег мировања заустављен у себи: није ли то, можда,
кратка, летимична смрт – да л’ јесте?
Ах! ах! ах! по трави су расејане тратинчице,као лишће насмејаних људи,
и мило и тихо, тихо и мени певају.
Милан Јесих
СЛАВЕ ЂОРЂО ДИМОСКИ (1959), песник и писац за децу, спада у ред најзначајнијих сав-
ремених македонских песника и књижевних посленика. Оснивач је и главни организатор
манифестације Велестовска ноћ и председник Управног одбора Струшких вечери поезије.
Објавио је више књига песама. Заступљен је у едицији Македонска књижевност у 130 књига
и у бројним антологијама у земљи и иностранству.
Добио је више награда у Македонији и иностранству.
Песме Славета Ђорђа Димоског превео је Ристо Василевски.СТВАРИ И АРГУМЕНТИ
Ходаш између ствари, штуцаш.
Прогледавши кроз прозор, иза тебе
Безосећајни зид плаветно букти.
Штуцаш. Из лименог оквира излази
Твој небески отац: – Сине, каже ти,
Кућа урања у плавет, неподношљиву плавет.
– Да, Ја пливам у твојим очима, Оче Небески!
ЛЕКЦИЈА О СТВАРИМАДок се ствари посматрају
Слепим оком Хомеровим
Спуштају се низ слапове
Ваздушастих вртлога
И кад се на њих прислони
Уво Бетовена
Између звука и светлости
Протеже се бесконачни ходник
С једне се стране умножава
Слепо око Хомерово
С друге стране Бетовенов левак
У коме се ствари распоређују
У девет строго утврђених
КруговаСлаве Ђорђо Димоски
Елка Њаголова рођена је у Добричу; живи
у Варни. Завршила је бугарску филологију
на Софијском универзитету „Свети Климент
Охридски“. Године 1990. основала је издавач-
ку кућу „Њаголова – Кавалет“. Главни је уред-
ник часописа „Знаци“. Председник Словенске
академије књижевности и уметности, члан је
Управног одбора Савеза бугарских писаца.
Објавила је песничке књиге: Прозори (на
украјинском), Нисам Пепељуга, Нулта гру-
па, Правопис наде, Делфин суше, Пета сезо-
на, Цртежи из једног града (на француском),
Земаљска игра, Требник или Белоногина пис-
ма, Бели воз, Ми, Ние (Ми, на македонском),
Кестен на длану (на руском) и роман Неми
звоници. На српском, у издању ИК Арка и у из-
бору и препеву Риста Василевског, објављена
јој је књига Сто за троје.
Стихови су јој превођени на српски, руски,
украјински, енглески, немачки, македонски,
француски, пољски, румунски и грчки језик.
Добитница је престижних бугарских на-
ционалних награда за књижевност: Златни
пегаз, Награде за поезију ИК Христо Ботев,
Белоногин извор, Дора Габе.
Песме Елке Њаголове са бугарског језика
је превео Ристо Василевски.ПРИЧЕСТ
У црквеној порти, где до сутона
ваљасмо длановима детињство,
где нам дудови нешто шапутаху
и знали смо где су тајни знаци;
где увече седесмо окупљени
и страшне приче шапутасмо у мраку,
где узнемирени мрави звездане стопе
почињаху да уче пре сна...
У црквеној порти, после детињства,
још ме чекају некакви гласници.
У души им – празнина, до неприкладности.
(А управо један живот пресекоше!...)
И чујем их: шапатом страшну сторију
поново притајеним дахом причају...
Пролазим том стазом поново –
за њих сам невидљива (или кажњена?)...
А они, у похабаној одећи,
с плавим језицима – од дудиња.
И опет је трава цврчцима пренасељена.
И опет под стрехом ћути једна птица!
Пернати исихаст. Крсти ћутке
стрехе, траву, слатке дудиње...
и детињство, што се утучено враћа
назад с душом православном...Елка Њаголова
ВЈАЧЕСЛАВ КУПРИЈАНОВ рођен је 1939. го-
дине у Новосибирску. Студирао је на Вишој
војно-поморској школи за инжењере оружја у
Лењинграду. Завршио је Московски институт за
стране језике. Објавио је низ песничких књига:
„ОД ПРВОГ ЛИЦА“, „ПРОЛАЗИ ЖИВОТ“, „ДОМАЋИ
ЗАДАЦИ“, „ОДЈЕК“, „СТИХОВИ“, „ХАЈДЕ ДА СЕ
ДОГОВОРИМО“, „БОЉА ВРЕМЕНА“, а на српском
језику су му објављене три књиге изабраних
песама – „ЧАС ПЕВАЊА“, „ИЗВЕШТАЈ О АНЂЕЛУ“
и „ЗЕМЉИНО НЕБО“.
Купријанов је објавио и три романа, као
и више књижевно-теоријских расправа о
савременој руској поезији, посебно о слободном стиху (верслибру). Пре-
води са немачког језика, а и сам је много превођен.
Добитник је награде Повеља Мораве 2008.
Песме Вјачеслава Купријанова са руског језика је превео Никола Вујчић.Дивљи запад
Тамо далеко
све тамо је европа
где срби певају тамо далеко
где енглези из целе енглеске пливају за америку
где французи у хору свакодневно заузимају бастиљу
где шпанци играју и свете се због отмице европе
где немци сортирају папире и иду у провод
где сваки швајцарац има своју рупу у сиру
где холанђани с надом чекају најезду донкихота
где швеђани иду у госте данцима
где италијани скакућу на својој јединој нози
где пољаци још нису нестали
где турци тихо обнављају своју византију
где руси не знају где су а хоће бити та европаАмерика
На тој обали океана
за нас невидљиви људи
праве много букеВјачеслав Купријанов
СА ОТВАРАЊА 55. МЕЂУНАРОДНОГ БЕ-
ОГРАДСКОГ САЈМА КЊИГА.ИГРА СА ОГЛЕДАЛИМА
ПОЗДРАВНИ ГОВОР ОСЕ ЛИНДДраги Министри, Екселенције,
Градоначелниче,
Драги гости, драга децо,
Први пут када сам ушла у би-
блиотеку имала сам седам година.
То је била мала школска библиотека,
али сам ја била ипак одушевљења.
Толико књига – а ја сам могла све да
позајмим и читам.
Библиотека је постала мој рај,
врата широм отворена свету маште,
другим животима и другим ствар-
ностима. Књиге су ме одвеле преко
океана и граница. Ни време ни про-
стор нису представљали препреку.
Понекад је читање била као игра
са огледалима. Књиге су одражава-
ле мене, младог читача. Могла сам
да замислим себе у књизи, у при-
чи, тумачећи разне ликове. Да ли
сам ја могла бити тај дечак? Или та
девојчица? И да, могла сам. У другим
околностима, могла сам да будем та
нека друга особа.
И данас, када читам нешто што
ми се веома допада, могу да се сетим
тог посебног осећања које сам има-
ла као дете, читајући, када је књига
била место, предео у којем сам се
осећала истински слободна.
Ове године је Шведска земља у
фокусу на Београдском сајму књига.
Половина шведских аутора и илу-
стратора који су дошли овде у посе-
ту, стварају књиге за децу и омлади-
ну. Књижевност за децу ће бити на
видљивом месту на штанду и сцена-
ма.
Мени се то свиђа – надам се да ће
се и вама свиђати.
Такође се надам и верујем да
ће овогодишњи сајам књига бити
успешан и да ћемо сви уживати ове
недеље.
Хвала вам што сте дошли вечерас
и хвала вам на овом предивном го-
стопримству!
Превод: Бојана Маљукановић
КЛЕОВ АНЂЕО ИМА ГДЕ ДА ПОГЛЕДА
ГОВОР ЛАСЛА ВЕГЕЛА на отварању
55. међународног Београдског сајма књигаДаме и господо, драги прија-
тељи, драге колеге писци, по-
штовани читаоци књига,
кад ми је указана ова велика част,
и кад сам прихватио овај задатак, по-
ставио сам себи питање: да ли су, по-
сле ратова и масовних гробница, ос-
тале било какве књижевне илузије?
Да ли још можемо веровати књига-
ма? Преживели смо олујна времена и
нисам баш сигуран да ли су она сас-
вим за нама. Нас у будућност гони
олуја напретка, попут Клеовог очај-
ног анђела којег је Валтер Бењамин
назвао анђелом
историје. Олуја
која се дигла у
рајском врту оче-
рупала је и потом
разапела његова
крила, анђео је
од запрепашће-
ности избуљених
очију, отворених
уста, окренуо
своје лице према
грдним рушеви-
нама прошлости.
Његова сломље-
на крила се немоћно напињу, батр-
гају се у олуји напретка која га носи,
незаустављиво, ка будућности.
На тог анђела помишљам у овом
свечаном тренутку, и покушавам да
докучим на коју страну окреће свој
поглед. На коју ће страну да га одува
олујни ветар који називамо напре-
тком?
Ортега и Гасет у свом есеју трајне
вредности, пишући о јединству Ев-
ропе, подсећа на оне рушевине исто-
рије које је Клеов анђео имао прили-
ку да види, али Гасет је сместа додао
и ово: онај ко има осећај да тоне, да
дотиче дно, извлачи из себе најдубљу
енергију, батрга се, праћака својим
све слабашнијим рукама, само да
би се домогао површине. Негативна
ситуација се преокреће у позитивну.
Свака цивилизација је настала, од-
носно препорађа се вођена нагоном
спасења.
Моје наде, или можда само илу-
зије, потхрањује убеђење да кул-
тура, и унутар ње књижевност, ту
најдубљу енергију заједнице држи
будном. Нама је
култура, нама су
књигенеопхо-
дне бар онолико
колико нам је
неопходна Ев-
ропска унија.
Једна без друге
не постоје. Сва-
ка заједница, то
јест друштво,
савладава своје
кризе тако што
окупља сву
своју енергију,
усредсређује је, и потом, саобразно
својој садашњости и будућности –
неодложно ствара своју нову про-
шлост. Ако није у стању то да учини,
онда ће прошлост, нажалост, остати
у рушевинама.Поштовани пријатељи,
ова импозантна приредба ме уве-
рава у то да Клеов несрећни анђео
има где да погледа, а да не угледа
само рушевине. И не треба да нас
збуни израз ужаснутости на његовом
лицу – таквим, ужаснутим погледом
наду у нама буди и књижевност. И с
том надом захваљујем се за понуђену
част да отворим 55. међународни Бе-
оградски сајам књига.ФРАНКФУРТСКА „СЕДМИЦА“ У УДРУЖЕЊУ КЊИЖЕВНИКА
Једно од књижевно најживљих
места српских писаца у европском
расејању свакако је и Удружење
писаца „Седмица“ – досад подружни-
ца УКС а одсад књижевна заједница.
Деценију и по ово духовно сабира-
лиште окупља наше писце који живе
у овом или другим немачким гра-
довима, објављује књиге и зборнике
(и на матерњем и на језику домаћи-
на), организује промоције
књига и књижевне сусрете,
расписује конкурсе (интерне и међу-
народне), подстиче српску реч да не
заћути. Група од десетак писаца на
челу са председником ове организа-
ције песником Љубишом Симићем
разговарала је са челницима УКС о
горућим питањима српске књижев-
ности у расејању и посебностима свог
рада и могућностима још интензив-
није сарадње. Tакође, „Седмица“ је
предложила и неколико својих писа-
ца за пријем у Удружење.
УЗ ОДЛАЗАК ВЕСНЕ ПАРУН (1922-2010)ВЕСНА ПАРУН
МОНОЛОГ ПОСЛИЈЕ ЗВИЈЕЗДА
Чиме да те обдарим, моја душо,
Подарих ти слободу да гледаш
А ти мотриш да се наситиш
Откључах ти
Своје земаљско тијело
А ти си искала сунце
Животиње и биљке обављају неуморно
Слатке и замршене
Послове постојања
Камен и море раздвојени својим самоћама
Испитују неспокојни простор
У који су бачени ради човјека
И то је све што знамо
О нашим сутрашњим господарима
Чиме да те охрабрим,
Моја невидљива душо
Потребна ми је твоја патња
Да ме врати гласовима људи
И твоје безбрижно подржавање
Да ме здружи као одбјегли талас
С памћењем земље што се раздала кротка
Ритмичноме забораву
Своје савршене игреПРЕД МОРЕМ, КАО ПРЕД СМРЋУ,
НЕМАМ ТАЈНЕАко тражиш пут у моју душу
одведи ме мору олујном.
Ондје ћеш видјети открит живот мој
као разваљен храм: моју младост
смоквама ограђену висораван.
Моја бедра: древну тужаљку
ради које погански богови
клече на кољенима.
Пред морем, као пред смрћу, немам тајне
Земља и мјесец постају моје тијело.
Љубав пресађује моје мисли
у вртове вјечности.(из књиге „Повратак стаблу времена“, у издању
Књижевне општине Вршац чији је жири Весни
Парун доделио Европску награду)СТАБЛО
Рекао си: буди стабло.
И бијах стабло.
Рекао си:
буди плаха.
И не усудих се
затреперети лишћем.
Рекао си: буди вјерна.
И ја чеках.
Онда си ушутио.
А стабло је још ту.
И не усуди се
Затреперити лишћем.
НА ВЕСТ О СМРТИ ВЕСНЕ ПАРУНУдружење књижевника Србије при-
мило је са искреним жаљењем вест
о смрти велике хрватске, а по вока-
цији опшебалканске песникиње Весне Па-
рун (рођене 1922. године на острву Зларин).
Весна Парун огласила се 1947. године,
књигом песама "Зоре и вихори", да би се већ
1955, збирком песама "Црна маслина", увр-
стила у први ред познатих и цењених аутора
у некадашњем југословенском културном
простору.
После десетина књига песама и разно-
ликих текстова, Весна Парун је прошле го-
дине објавила лични избор из целокупног
стваралаштва "Ја која имам невиније руке"
(издање Загреб - Сарајево), што је парафра-
за једне од најпознатијих њених песама.
Јуна ове године у Београду, у Задужбини
Илије Коларца, одржано је велико поетско
вече Весне Парун, за које је избор стихова
приредила наша позната глумица Мирјана
Вукојчић, а о заслуженом уважавању све-
дочи и Награда Књижевне општине Вршац,
која је песникињи недавно додељена.
КОНКУРСИСекција хумориста и сатиричара ДКВ (Друштва књижевника
Војводине) по девети пут расписује конкурс за доделу награде
"Ђорђе Фишер". Награда се додељује за допринос хумору и сатири,
како списатељским радом, тако и осталим активностима које до-
приносе популаризацији хумора и сатире у Србији.
Предлоге и пријаве слати на адресу: ДКВ, Секција хумориста и
сатирицара, Браће Рибникар 5, 21000 Нови Сад. Рок за пријаве је
30.11.2010. године.***
"АКТ" из Ваљева расписује 8. интернационални конкурс
за најкраћу причу. Пропозиције: Аутор може да пошаље 3-5
необјављених кратких прича не дужих од 13 редова. Приче се шаљу
у једном примерку под шифром, са решењем шифре у посебној ко-
верти (кратка биографија, адреса, телефон, mail). Учешће је бесплат-
но. Конкурс је отворен од 20. октобра до 31. децембра 2010. године.
Радове слати на адресу: Часопис за књижевност и културу "АКТ"
(за конкурс), Насеље 27. новембра 10/1, 14000 Ваљево.***
Часопис "АКТ" из Ваљева расписује и конкурс за најбољу књигу
кратке прозе и доделу награде "Златно слово". Награда се додељује
за најбољу књигу кратке прозе објављену у претходној години на
српском језику. Аутор или издавач шаљу 3 примерка књиге објављене
у 2010. години на исту адресу, са назнаком за "Златно слово".
Рок за приспеће књига је 20. јануар 2011. године.
К Њ И Ж Е В Н Е Н О В И Н ЕГлавни и одговорни уредник
Мићо Цвијетић
Редакција:
Радомир Андрић (заменик
главног и одговорног уредника),
Миливој Анђелковић и Бранислав
Вељковић (оперативни уредници),
Ристо Василевски, Драган
Јовановић Данилов, Мирко
Жарић, Петар Зец, Ранко Јововић,
Мирољуб Јоковић, Божидар
Мандић, Ђорђе Николић, Ранко
Рисојевић и Даница Диковић-ЋургузСекретар редакције:
Мирјана КовачевићУметнички лого:
Миле ГрозданићТехнички уредник:
Зоран МаринковићПрипрема за штампу:
Бошко Крстановић
Коректура:
Томислав ЈаничићШтампа:
Драслар партнер, БеоградЛист излази једанпут месечно
Рукописи се примају сваког
радног дана од 11 до 14 часова
Рукописи се не враћају
Телефакс: (+38111) 26 26 278
Телефон: (+38111) 26 27 286
Адреса редакције:
11000 Београд, Француска 7E-mail:
knjizevnenovineuks@gmail.com
uksrbije@yahoo.com
www.uksrbije.org.rsСтавови изражени у објављеним
прилозима не представљају
увек и ставове редакције
Електронску пошту нам можете слати на адресу:
knjizevnenovineuks@gmail.com
Молимо да текстове шаљете као Word dokument (.doc)
откуцане ћириличном српском тастатуром.
(опцијом: ) у фонту Times New Roman или Arial,
Крај странице