Документи Саопштења Догађаји Линкови Београдски међународни сусрети Управа Издања
KЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ, БРОЈ 1124, ДЕЦЕМБАР 2005
НЕНАД КРГА: ВОЗОВИ
У снегом оивиченој површини, на клупи видех однекуд ми познато лице човека. Чудна сенка прекривала му је лице, скривајући очи и обрисе усана и носа. Прилазећи ближе, у невешто ушивеним закрпама капута препознао сам сувоњаву прилику старе луталице.
Био је то човек наруженог лица, сломљеног носа и вечито скривеног погледа, којем као да је некаква киша прошлости склапала очи, па није могао да види величанствено лепу пустош спечене зиме: излокану и замрзнуту улицу са гдекојим обелелим дрветом и куће што се црне и трепере у магли.
Нагађало се да је свој живот, испресецан несрећама, застро заборавом пијанчења и лутања, а када је овде дошао и зашто је остао нико више није памтио.
Међутим, све чешће видим трзаје његовог тела у ритму одлазака возова. А пролазили су, кроз ту ноћ, као да претресају сећања.
EMILI KARTERGLORIJA JE DOBILA ŠTA JE TRAŽILA
Iako sve više vremena provodimo sami s kompjuterom na internetu, spavajući, ili u saobraćaju, svi zaboravljamo kada smo to poslednji put bili usamljeni. Verujte mi, ipak, dešava se. To nije samo zato što živimo sami, iako i to doprinosi. Znam muškarce i žene koji stojeći u sopstvenom dvorištu, takoreći u sigurnosti porodičnog zagrljaja, na vrhuncu karijere, zure u staro pouzdano hrastovo stablo, mentalno procenjujući njegovu sposobnost da podnese težinu njihovog tela. Postoji jedna vrsta usamljenosti koju drugi ljudi ne mogu utažiti. Ali postoji i ona koju mogu, i upravo njome sam se bavila kad sam dala oglas u novine za rubriku lični oglasi.
Mrzim englesku reč “horni” (“zagorela”) jer miriše na testo pice, ali šta se tu može? “Suva” i trezna već osamnaest meseci, predala sam sopstvenu volju u božje ruke i prakticirala trostruko M – mitinge, meditaciju i masturbaciju. Ali uprkos električnog pojačanog stimulansa, živom stvoru dojadi da pritiska ružičasto dugmence svake noći, nasamo. I sad sam pred dilemom: ja sam HIV pozitivna (SIDA). Ko će imati seks sa mnom? Da sam muškarac, bilo bi drugačije, ali svest da nosim seme uništenja među mojim krem belim butinama ne pruža mi osećanje da sam seks bomba. Ipak, ne mogu verovati da sam jedina u vasioni zaražena heteroseksualka koja se oporavlja od robovanja drogama. I, pokazalo se, nisam. Kao što nam se na terapiji kazuje, nemojte se zamarati brigom o fatalnoj jedinstvenosti. Još jedna ljupka fraza koja očigledno ima izuzetno realističan prizvuk.
Problem je bio u istraživačkom radu. Mrzim taj deo. Hoću reći, mrzim da to radim. Mrzim i da pomislim da treba da to radim. Mrzim svakim pojedinačnim vlaknom svoga bića da idem u biblioteke, zivkam telefonom, čitam oglase i prepisujem ih. Naročito kad se radi o ovoj temi koja je toliko neprijatna da je prosto užasno dosadna. Ali, šta da se radi, što se mora - mora...ko neće da se potrudi, neće biti ni nagrađen, ako znate šta hoću da kažem. I, pravo da vam kažem, naišla sam na ono što sam tražila sa vrlo malo truda u časopisu koji se zove Pozitivni ljudi. Poslala sam im sledeći oglas:
Žensko: 35. Hetero. Postdiplomka. Crvenokosa, zelene oči. On ne sme biti ni psihopata ni kompjuterista (sistemski analitičar). Sve drugo dolazi u obzir.
Moj prvi sastanak bio je sa vitkim plavookim muškarcem koji mi je rekao da je biti HIV pozitivan mala ulaznica koja se plaća za ulazak u srce Hristovo. Videla sam da to ozbiljno misli, jer je njegov pogled bio svetli zrak koji se prostirao do Zadnjeg suda.Prošao je kroz svoje muke s jednim draguljem istine i to je sve što mu je bilo potrebno sem, možda, partnerke s kojom bi ušao u biserna vrata. “Život je jedna dugačka šala,” rekao mi je, “a Raj je kad to konačno shvatiš.” Smešio se, sav blistav od blaženstva, prskajući povremeno u smeh olakšanja kao da ga je upravo promašio kamion. “Jesi li siguran u to?” Upitala sam ga , a on je, smejući se, pružio ruke preko stola, kao da me poziva da potrčimo preko meke livade ka horizontu. Prijateljski sam mu stisla ruke i nikada nisam pozvala broj koji mi je ostavio, jer sam znala šta se dešava kad trčite ka horizontu; smanjujete se sve dok ne nestanete. Sem toga, šta sam imala da mu ponudim sem dosadnih pitanja koja mu ne bi vredela tamo kuda odlazi. Uvek ću se sećati njegovog asketskog lica osvetljenog lepotom milosti božje.
Da li sam se razočarala? Pa, naravno, ja sam se i rodila donekle razočarana, ali u smislu akcije bila sam ni tamo – ni ovamo. “Moli se kao da je sve u rukama Božjim, a radi kao da je sve u tvojim,” izreka koju sam pokupila negde na sastancima AA (Anonimnih alkoholičara) u jednom od mnogobrojnih pamfleta koje su mi uvek davale dobronamerne duše koje su plavile oblast Dva Grada Blizanca (Mineapolis i Sent Pol).
Sledeći poziv sam dobila od čoveka po imenu Xejk i on je bio brbljivo duhovit na telefonu, pa sam rešila da mu pružim šansu. Za vreme ručka počeo je da priča malo o sebi: iako on lično nije HIV pozitivan, nije mu teško da me shvati jer – s obzirom na način života koji je ranije vodio – reče mi, pravo je čudo da nije. On bira pozitivne osobe jer traži ženu koja je oprobala alternativne stilove života i oseća se sigurnom da može o tome otvoreno govoriti. Uvek mu se, kaže, sviđao moj tip žena: pametne, možda Jevrejke, divlje kose i punih usana, slobodne. Prirodno, oženjen je, i zato nećemo moći da imamo snošaj, ali on bi voleo da prospe svoj sperm po mojoj crvenoj kosi i oblim grudima. Sve dok ja održavam razumnu perspektivu. On je tako očigledno imao nameru da me ponižava i degradira, da sam se jedva uzdržala da se bezglavo ne zaljubim, sva sreća moje lečenje vitaminima me je učinilo toliko jakom da sam ga ostavila u pola rečenice.
Tada je nastupila interluda sa aktivistom AIDS-a, koji se zvao Geret, samozvani profesionalac SIDE. Stalno je jurio u Vašington i natrag, što ga je koštalo i energije i spokojstva. Pokušao je i mene da uključi u sudski proces protiv zbog iskljjučenja žena iz ranih eksperimenata s lekovima. A ja nisam ništa drugo želela nego čisto tucanje. Osećala sam se tako neozbiljnom.
Činilo mi se da jednostavno nema nade da ću naći utehe u svetu van svoga stana, ali baš kad sam skrenula pažnju u drugom smeru, spotakla sam se o pravi neuglačani dragulj, predstavnika muške vrste ljudskih bića koji je voleo društvo žena, imao zelene oči, i znao tačan pravopis reči “flegm” za slučaj da mu zatreba. Odgovorio je na moj oglas s velikom strepnjom, stidom i sumnjom da je “udaren,” ali s utoliko jačim prirodnim ljudskim potrebama. Mogu vam reći, isplatilo mu se, ja sam se za to postarala. Zove se Stiven, a ja volim to ime. Nije to bogzna šta promenilo u mom nadolazećem životu, kao što neko reče, činjenica da sam “ono”sada dobijala redovno i da mi se put slobodno otvorio tamo gde sam očekivala zaobilaženje. Očigledno, muškarac o kome je reč, oseća isto, jer je posle druge noći koju smo proveli zajedno rekao da je prestao da se nada da će to ikada više imati u životu. Na moj oglas je odgovorio iz čistog očajanja, a to je, po mojoj oceni, od svih ljudskih motivacija jedina kojoj se može apsolutno verovati.
Proleće stiže, čak u ovu zamrznutu varošicu, i ljudi se razgrevaju. Jutros, pri povratku iz njegove kuće ka svojoj, izašla sam iz kola i bacila pogled na reku Misisipi. Sunce ju je pogodilo tako da se blistala u teget plavoj boji s dijamantskim pegicama. Cele zime bila je boje smrznutog železa i sada se, isto kao i ja, radosno baškari na suncu ranoga proleća.
Izbor i prevod s engleskog: Mirjana N. Radovanov-Matarić
EMILI KARTER je savremena spisateljica koja živi u Minesoti. Nazvala ju je "zemlja desetine hiljada centara za rehabilitaciju (od droga)." Wena junakinja Glorija, autorkin alter ego, po sopstvenom priznanju, kazuje sve što se spisateljica ne usuđuje da kaže "bez dlake na jeziku." Iz jednog intervjua saznajemo da je "oduvek pisala," ali je tek sa dvadesetak godina počela da čita knjige koje poučavaju tehniku pisanja. Pošto nije imala discipline između dvadeset i trideset godina ni da završi kolex ni da uporno piše, dvadesetak priča u njenoj prvoj objavljenoj knjizi rezultat su dvanaest godina pisanja. Kao i Glorija, i ona je dete iz intelektualne porodice, pozitivnas na SIDU, izlečena od droga ali povremeno depresivna i sklona mislima o samoubistvu. Odlučila se za "fikciju" umesto memoare jer joj to daje više slobode
КОЉА МИЋЕВИЋ
»ЂАВОЛОВА КУЋА«
ИСТОРИЈА ЕВРОПСКЕ МУЗИКЕ ОД 1.000 ДО 1.900
МУЗИЧКА КУТИЈА*
[Сан и Звук]
* Музичка Кутија је трећа целина Историје европске музике, »Ђаволова кућа« (према једној недавно откривеној симфонији Луиђија Бокеринија). Књижевне новине објављују избор из те целине.
ПОСВЕТА
Ти, Боеције
док ти кршише прсте
уз болне (чије,
ако не моје)
крике, а ипак чврсте,
усну; нéмо је,
од тога свисну
срце свих што се крсте
у Звуку и Сну.
ГВИДО ИЗ АРЕЦА
У Теби још, Гвид-
о из Ареца, јеца
првих нота стид
Чија већ деца
провлаче Сан кроз глас на
-ш и Звук с месеца,
Јер се с опасна
дна зна: Сан је кључ Звука
а Звук стопа Сна.
ГРЕГОРИЈАНСКИ ПОЈАЦ
[Notre-Dame de Paris, 1200]
Под Наше Даме
сводовима, ја Перо-
тен, чекам да ме
Божанско перо
такне сред ове таме;
ја Пјеро, јер о
Мени још има
шта да повери мој глас
под сводовима
Нотр-Даме, у час
док свет се злу отима
и сумња у спас:
Јер ко то штима
Звук и Сан мотрећ нâс
нашим очима
Продрлим до дна с
ког повратка већ нема,
ал’ песма се нас
-Тавља, чак нéма
под сводом Наше Госпе;
јер која нема-
Н хоће да доспе
дубље но наш Сан, Кључ, Звук,
док, на тлу бос, пе
-Вам вàм, гладан вук,
хладан у саучешћу,
муком свладан мук;
Све сад у чешћу
кому падам; сâм уђи,
ту зачућеш, ћу
-тљив, не Сан туђи,
не круг пук, не сломљен лук,
већ пев лабуђи!
ПРОВАНСАЛСКИ ПОЈАЦ
Кроз Сан и кроз Звук
привукох се, ох Дамо,
до тебе, стострук:
Ни сва вода мо-
ра не спречи реч и мене
да теби одамо
Части скривене
док изгара Прованса:
у крви вене
Цвет отрован са
твојим лицем: у миру
испод крова Сна
Ведри Ум и Ру
-же траже струк лаванде
Сна, и умиру
[То је славан де-
таљ те љубави без дна]
кад се заваде
Звук и Сан звездâ
због њих, наизглед простих,
јер нико не здâ
Још, све стих по стих,
толико мудар ужас,
док мрех и постих,
Пошто се Ружа с
Умом хватала у ко-
штац; ко те пружа, с
-Кривена руко,
к мени, свеж и голорук
чим се провуко-
Х из Сна и кроз Звук?
ПРАВОСЛАВНИ ПОЈАЦ
Павлу Аксентијевићу.
Почетак, Појче,
тежак је: глас, суза Сна,
још није твој, че-
ка ту дојиљу
сведокињу ужасâ
с дна свих који љу
-бе без зебње: њен
кључ на уснама још ти
задржава сен
гласа, јер оштри
северац око Цркве ћ-
удљиво општи
са свецем, док те
студ слуђује, и грк већ
зариваш нокте
у звучне мошти
да спасиш, посветиш и
крваву мошт и
то вино вино:
да би се, посве тиши,
Сан Сна Сну вин’o,
јер све док и њу
не пòјнеш Бићем, бићеш
тек сведок ињу!
ГИЈОМ ДЕ МАШО
Гијом де Машо:
љубав ту ми опевај
кроз Звук Сна, Машто,
Уз чврст осећај
да ће се прелити Звук
у Сан опет, вај!
ФИЛИП ДЕ ВИТРИ
У ватри Витри
живи коју Сна ветри
вешти и хитри,
кроз парче врта
тог, разносе на све три
стране; а четврта?
ЈОХАНЕС ОКЕГЕМ
Јоханес Океге
-м и мислима мери Сна
звучне опсеге
Чији препис на
твоме дну сја, Руко кроз
Звук и Сне присна:
Јохан Окегем!
Сан и Звук [o Book ô Rose !]
куд год посегнем!
ЛУИЂИ ДА ПАЛЕСТРИНА
Уз Псалтир Пале
-стрина зна: Бескрајем се
Сан и Звук пале,
И каже:”Дале-
ке звезде, престајем се-
тно! све сте дале,
Достојне хвале!
Сад спуштам пред Рајем све
у звучне вале!
Ви сте имале
мој Звук Сна: тек алем све
-тли с дна и мале
Искре Сна: к але-
му Звука винутог до
коначне скале!”
КАРЛО ЂЕЗУАЛДО
Кнез музичар, Ђез-
уалдо од ла до до
вуче звучни вез.
Кроз глазбу Ђезу-
алдо празни у шкољке
звучну лепезу,
Лепезу, ал’ до
које магичне бољке,
ах, Ђезуалдо,
Лепезу, где без
Зла осећаш још боље
Сна и Звука рез!
ЂИРОЛАМО ФРЕСКОБАЛДИ
Ђироламо Фрес-
кобалди кроз кобалтни
лук сли звучни бес.
Кôд Сна Фрескоба-
лдијевог брани нас од
звучних тескоба.
Фрескобалди, Ђир-
оламо кроз плам од Сна
нађе звучни мир.
ЈОХАН ЈАКОБ ФРОБЕРГЕР
У тај клавсен Фроб
-ергер утка своју сен:
друге сне у гроб
Звучни чији се н-
е да ухватити об
-лик лак ни Звук снен!
МИХАЕЛ ПРЕТОРИЈУС
Михаел Прето-
ријус: Сан и Звук, тума
-чи нам он све то!
Преторијус ан-
ђел Звук Сна сишлог с ума
претвори у Сан…
ЈАН СВЕЛИНК
Јан Свелинк има
сто два прста укусна:
стог с великима
Мали вуку сна-
гу с дна, све светли к има
-жном Звуку Сна.
ДИТРИХ БУКСТЕХУДЕ
Док оргуља Бук-
стехуде букет сте сте
-ларног Сна кроз Звук
Којим кад букнем
чини ми се да јесте
Сан сâм а Звук нем,
Да бук сте луде
игре где је Сан — Дитрих,
Звук — Букстехуде,
Све то сред хитрих
мисли, што букте ту где
Свет је Смех и Стих!
ФРАНСОА КУПРЕН
Куд Франсоа Куп-
рен у трен крену берућ
Звука и Сна пуп?
Кући Сна Купре
-н у сну докучи Кључ:
Сан после, Звук пре.
Клавсену Купрен
укра сен украшену:
Сан у Звук скупљен.
ЖАН-ФИЛИП РАМО
Снови све дуже
облећу звучни рам: о
нек их, нек круже.
Играј се, Драмо,
ти имаш кључ и уже,
отвори Храм о-
ко ког се Рамо
сви у Сан и Звук: Руже,
ми посматрамо.
ИГНАЦ ФОН БИБЕР
После Сна, Бибер
није излазио из
звучне колибе р-
Азлажућ сред Из
-бе Сна, ивер по ивер,
читав звучни низ
Узет за пример:
Сну Звука далек и близ,
Хајнрих фон Бибер!
АРКАНЂЕЛО КОРЕЛИ
Арканђело Кор-
ели жели пре врели
акорд Сна, но спор.
Нотама Коре-
ли лиже жиле Звука
Сну испод коре.
Арханђел Корел-
и извадио је с дна
звучног Сна корен.
Анђел Корели
сја Звуком Сна у комe
сви смо горели!
ХЕНРИ ПЕРСЕЛ
Из Сна Хенри Пер-
сел извлачи Звук Звука
све до у безмер
У ком Хенри Перс
-ел извлачи Звук и Сан
из свог срца јер с
Те стране двер се
звучна отвара чвршће,
зна то Хенри Персе-
Л, сапет у крш ће
-лијâ звучних и од њих
Сан плетућ, дршће.
АНТОНИО ВИВАЛДИ
Антонио Вив-
алди глади млади плод,
Звук свога Сна свив’!
Руси поп, Вива
-лди бруси попреко Звук
да са њим снива.
Леп ривал, Вивал-
ди бива гондола Сна
звучног, а ви вал,
Јест! а ви вал ди
-вни, јер је Сан то, Анто-
нио Вивалди!
ГЕОРГ ФИЛИП ТЕЛЕМАН
Стреле се Теле-
манове ломе о Звук
Сна, ком би хтеле.
Понекад Телем
-ан падне у дан, у Сан
к’о звучни мелем
И од Телема-
на остане тог звучног
Сна лепа тема!
ЈОХАН СЕБАСТИЈАН БАХ
Изван себе, Себ-
астијан Бах развија
свог звучног Сна хлеб
Док Јохан Себа-
стијан Бах упија дах
свог нотног Неба,
Још Јохан Себаст-
ијан контрапунктира
звучног Сна Све-власт.
Јохан Себасти-
јан Бах стка сав наш Сан у
Звук сребренасти
Док с оргуља Јох
-ан Себастијан глача
звучног Сна сјај, ох!
Оргуљаш Јоха-
н Себастијан Бах скупља
Сан звучних плоха.
Скри, ослепео,
Јохан Себастијан Бах,
Звук, под пепео
Сна, тако да дах
небни тек вине к себи
то космичко Ах!
СИЛВИЈУС ЛЕОПОЛД ВАЈС
Сав у свили ус
-помене Звука Сна
вилински Силвиус
мисли сплео плод,
док с лутње слутње тутње
мутне, Леополд
дотичући најс-
тарију нит, арију
развија и сјај с
ње враћа пут ње
Силвијус Леополд Вајс:
до срца лутње!
КАРЛО ДЕ СЕЧАС
Ком свети се час
тешњи него Сан и Звук,
Карло де Сечас?
Када ти сеча с-
трашна разби Звук и Сан,
Карло де Сечас!
Мој Сан се сећа с
пуно твог Звука на дну,
Карло де Сечас!
ПЈЕТРО ЛОКАТЕЛИ
Држећи Кључ, Лок-
атели разну глазбу
бележи у блок.
Волим кад Лока
-тели дели локвањ Сна
пун звучног сока.
Пјетро Локате-
ли налази Звук и Сан
испод позлате!
ЈОЗЕФ ХАЈДН
Гримизне Сне Хај-
дн дном погодног огња
мења у Нехај.
Уз трофеје с Хај
-дном, дном звучног бокала
писмо Сан, хеј хај!
Скок у Сан: Јозе-
ф Хајдн одскочи Кључем Сна
с дна звучне прозе.
НИКОЛО ПАГАНИНИ
Ђаволов паж Паг-
анини кроз Сан ини
сам чини што Враг.
Николо Пага
-нини кроз коло чини
свој алат, с прага,
На коме Паган-
ини спаја до краја
Звук и Сан лаган
Да се Пагани
-ни претвори у Звук Сна:
“Засмеј, па гани!”
ХЕКТОР БЕРЛИОЗ
Хектор је Бер-
лиоз лио суза Звук
све до дна Сна, јер
Хектор Берлио
-з свој чисти Сан је спектром
Звука прелио
Док Берлиоз Хек-
тор ослушкиваше ор-
кестарски одјек:
Хектор Берлиоз
над паклом Сна сав као
звучни Хелиос!
РОБЕРТ ШУМАН
Тражећи рт, Шум-
ан је на жалу Рајне
сажет у Сна шум.
Стварно је Шума-
н на дну твог Сна, Кларо,
тек звучна шума.
Звук и Сан уман
умножише се одвећ
дном: Роберт Шуман.
ФРЕДЕРИК ШОПЕН
Шапат пене: Шоп-
ен хвата на диркама
Звук и Сан, хоп хоп!
Сном шкропљен, Шопе
-н стапа шапат слапа Сна
у звучне стопе.
Сјаји још, о пен-
о, о Сне непознати:
Фредерик Шопен!
ФРАНЦ ЛИСТ
Из Мађарске, Лист
оте Сан Звука степи
као Ром, ал’ ист-
ински цимбалист
знан, чији Сан не стрепи
за блистав лист,
Док распети Крист
утапа у Сан лепи
свој звуковни кист.
ВАЛЕНТИН АЛКАН
Валентин Алка-
н лучи из свих вентила
Сан звучних алкâ
Кроз које Алкан
дуби канал Звука до
дна: ал’ Сан, ал’ Сан?
Звук Сна нађе о-
нај најдражи Сну Звука:
“мртви анђео”.
Valentin Morhange
transforme le Songe de son Je
en sonore orange!
ЦЕЗАР ФРАНК
Гледам: Цезар Фран-
к замишљен тражи дражи
звуковне кроз Сан,
Јер само кроз Сан к
-рик постаје Звук коме
тежи Цезар Франк,
Даље од коме-
дије дневне где севне
Сан који ломе.
АНТОН БРУКНЕР
Ван ствари се Бру-
кнер скри: маштари свој Сан
у звучном сребру.
Кротећи хук, Брук-
нер неизмерне нерве
веже у пун звук.
Сам а горд, Брукне-
р чека да пукне мук и
Сан-Акорд букне!
Антон је Брукнер
од звучнога Сна здао
оркестар / бункер!
ЈОХАНЕС БРАМС
Фалстаф нотâ, Јох-
анес Брамс хвата снену
сен јесењу, ох!
Сам самотан, Брам-
с гледа како драг лик
напушта Сна рам.
Слушајте Јоха-
на Брамса чији је Сан
звучна епоха
Када Јоханес
Брамс на дну стварнога Сна
Звука остане с
Хиљаду пламса-
ја сред звучнога Сна Јо
-ханеса Брамса.
КАМИЈ СЕН-САНС
Крај Оргуља, Сен-
Санс моћно везује транс
Сна у звуковну сен
Како би Сен-Санс
знао, пре нег све спласне,
да Звук прати Сан с
Којим Сен-Санс не
чами, већ кроз звучну пећ
мами сен, Сан, сне.
ЕДВАРД ГРИГ
Са Севера Григ
вере се а носи свој
звучнога Сна жиг
Кроз чист неспокој:
тако та звучна књига,
Сна и Звука спој,
Зачаури га
свег као што се млад лед
сви око Грига
Тако да већ Ед-
вард Григ пали звучну пећ
Сна, поштујућ ред!
СТЕВАН МОКРАЊАЦ
Стеван Мокрањац
у звучном пољу Сна с Њом
вечном, поклања ц-
елу руковет
Звука црног никлог Сном
где је Звук опет.
ЈОЗЕФ СУК
И Сан и Звук су к
Ружи дали уздисај
када са дна сук
-не усуд и тај
Дан: да један други Сук
дâ му пуни сјај!
МАКС РЕГЕР
Маска Сна: Макс Рег-
ер увија Сан у Звук
и Звук у Сна снег;
Маска Сна: Реге
-р ухваћен у снежни Сан
и звучне стеге;
Малакса: мре гер-
анијум Сна и Звука;
маска Сна: Регер.
КЛОД ДЕБИСИ
Фаунски Деби-
си спрема се да усне
а не зна где би
Да звучне усне
спусти: да л’ према теби
и Сан твој кусне,
Ил’ да запљусне
Клод Дебисија Звуком
кроз Сне распусне?
РИХАРД ШТРАУС
Рихард Штраус ти-
шину шину тим Звуком
Сна, чим заусти
И тад Фауст и
Рихард Штраус потпи
-саше пакт пусти,
На тој потки Ри-
хард Штраус усну сав у
звучној порфири!
ЈАН СИБЕЛИЈУС
Сред мука, Сибе-
лијус Меланхолију с
врха звучне шибе
мења у прибе
-жиште где вриште жишке
Сна, ал’ не либе
се испод мишке
мушке да пљуште суште
ритмичке кришке.
МОРИС РАВЕЛ
С миром, Морис Рав-
ел бележи свежи лик
у звучни Сан прàв,
Јер Морис Раве-
л на свом Сну отпечати
све звучне браве
Док Морис Равел
сав се свија — ти и ја! —
у звучног Сна вел.
ЛЕПИТАФ ЗА ЕРИКА САТИЈА
Ту спава Сати,
јао! ту је зар сјао
Сан звучних сати!
Ту сања Сати:
нећемо му никог у
звучни Сан слати.
Ту дрема Сати
кога смем уз богат смех
ословит са Ти.
Ериче Сати,
где риче Јорик и чем-
у још дисати?
Велики Сати, р-
аскошна кокошка Сна
и звучни Сатир!
СЕРГЕЈ РАХМАЊИНОВ
Губећи дах, Рах-
мањинов мањи но влат
злати свог Сна прах
У тај звучни сат
док Сергеј Рахмањинов
ах, се греје — сват
нотâ и њихов
растварач у Звук и Сан,
био стар ил’ нов —
Сергеј Рахмањи
-нов нов од врха до дна
у звучној Сањи!
ЗОЛТАН КОДАЉ
Ходач кроз драч, Код-
аљ од звучнога чкаља
гради свог Сна кôд.
Идућ с њим, Кода-
љу каже Барток:”Сан је
звуковна кода!”
Дуж баштâ, Кодаљ
одмотава сноп нотâ
у (баш тако) даљ.
ХЕИТОР ВИЉА-ЛОБОС
Хеитор Виља-
Лобос обострано ог
-лашава циљ а
циља и нема
једино Сан Звука тог
Сна и Имена!
Виља-Лобос дно
докучи сâм следећи
Звук Сна слободно.
БОХУСЛАВ МАРТИНУ
Бохуслав Марти-
ну сâм на Суматри Сна
у звучној мантри,
раздваја плоху
по плоху, у ватри Сна,
Звука, тај Боху
-слав Мартину, сâм
ухваћен у сва три Сна
која држе Храм.
ЈОСИФ СЛАВЕНСКИ
Балкан к’о на длан
-у где Јосиф Славенски
износи пладањ
за Звук справљен; с ки-
ме у круг док пада на њ
Сан васељенски?
ЛИЛИ БУЛАНЖЕ
У сну будан, же-
ли ли Дух у худи Звук,
Лили Буланже?
[Псалам 130]
СЕРГЕЈ ПРОКОФЈЕВ
Сергеј Прокофјев
дуж клавирâ варира
жуд, пророков пјев
Против Вампира
који омета рад Сна
и Звук Клавира
Чија сва страст на
звучној хартији слика
сазвежђа красна!
Крај странице