Документи Саопштења Догађаји Линкови Београдски међународни сусрети Управа Издања
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ јул - август 2013.
Лист за књижевност и друштвена питања
Е-пошта: knjizevnenovineuks@gmail.com www.uksrbije.org.rs
Цена 100 динара; CG 1,5 €; RS i FBH 2,5 KM; Mak. 80 DenИз садржаја
• Седам векова од рођења
Ђованија Бокача
• Беседе у Љубостињи: Радомир
Андрић и Драган Лакићевић
• Радослав Војводић: Је ли, заиста, вечита
Косовска рана?
• Новије песништво српског језика у Црној
Гори
• Поезија Милоша Црњанског на
пољском
• Скулптуре Мија Мијушковића
посвећене Милутину
Миланковићу
• Нова читања и тумачења
Поезија Милоша Црњанског на пољскомИстрајни и поуздани пољски
књижевни делатник Гжегож
Латушински, песник и преводилац,
урадио је још један прворазредни
преводилачки посао, којим је задужио
српску књижевност и културу. У
његовом избору и преводу на пољски
језик објављена је репрезентативна
књига поезије великог српског песника
Милоша Црњанског (1893-1977).
На сличан начин, пре тога, у посебним
књигама представио је песнички опус
још двојице изузетних српских песника,
Стевана Раичковића (2009) и Васка
Попе (2011). Преводио је књижевне
радове и других српских писаца, као
и из осталих бивших југословенских
књижевности. Круну његовог преводилачког
рада представља двотомна
антологија српске поезије 20. века
(2008).
У лепо обликованој књизи, на преко
двестa педесет страница, Латушински
је направио избор поезије једног
од највећих српских песника и писаца
уопште. Придодао му је обимнији
и критички мериторан поговор, као и
друге неопходне информације о нашем
славном писцу. Сместио га у контекст
времена у коме је живео и стварао, приближио
читаоцу његов доживљај света
и његову поетику. Књига је објављена,
као и претходне, у издавачкој кући
≪Agawa≫ у Варшави.
У овај избор уврштено је оно
најбоље из песничког опуса Милоша
Црњанског, од раних песама до оних
које је писао у егзилу. Доминантно место
заузела је поезија из његове ране
песничке књиге Лирика Итаке (1919),
која ће четрдесетак година касније
бити објављена у допуњеном издању
Итака и коментари, обогаћена аутобиографским
и аутопоетичким коментарима.
Писац је то овако објаснио:
≪Пошто ова збирка обухвата и политичке
песме једног, прошлог, времена,
песник је мишљења да ће читаоца
занимати нешто података из живота
песниковог и нешто коментара о тим
прошлим временима≫. Латушински је
управо у свој избор уврстио песникове
коментаре који ближе појашњавају не
само његову поетику већ и тешке ратне
године, време страдања и аутентичан
доживљај сложених драма света.
У изводном делу књиге су три велике
поеме Милоша Црњанског, Стра-
жилово, Сербиа и Ламент над Бео-
градом, као врхунци његовог целокупног
певања и свеукупне модерне
српске поезије. Певања о љубави,
завичају, слутњи, чежњи, туђини ...
Оне су од Латушинског захтевале велико
језичко знање и преводилачко
умеће, које је исказао не само на примеру
непоновљивих поема већ и код
превода других песама овог великана
српске књижевности.
М. ЦвијетићБалкански хумор
У Алексинцу је у суботу, 8. јуна одржан
Други балкански фестивал хумора
и сатире “Јужњачка утеха”, на којем су
учествовали писци овог жанра из Србије,
Македоније, Црне Горе, Румуније и Бугарске.
Први Фестивал одржан је прошле
године у Нишу, а одлука покретача је да
постане традиционалан и да се и убудуће
организује у Алексинцу.
Награда “Екселенција сатире”, најбољем
страном сатиричару, коју додељују
Удружење књижевника Србије и Фонд
“Радоје Домановић” уручена је у Јордану
Попову из Софије, писцу и заменику главног
уредника хумористичко-сатиричног
недељника “Стршел”.
Велика плакета Удружења књижевника
Србије, “за посебан допринос балканском
хумору и сатири”, припала је румунском
писцу Валериуу Бутулескуу из
града Петрошани, чије су књиге афоризама
објављене у двадестак земаља света
и који је приредио и превео на румунски
језик Антологију српског афоризма.
Током трајања Фестивала, у библиотеци
“Вук Караџић” представљене су антологије
и зборници присутних аутора,
међу којима и “Антологија балканског
афоризма”, Васила Толевског, приређена
у Македонији; “Антологија српског хумора”,
Ганча Савова и “Антологија светске
сатиричне приче”, Јордана Попова, објављене
у Бугарској”; “Антологија српског
афоризма за децу - Раздељак” и зборник
афоризама о спорту “Дриблинг духа”
Александра Чотрића; “Зборник афоризама
екс Југославије”, Славомира Васића и
Ивана Матејевића и Антологија црногорског
афоризма, Саве Мартиновића.
Песнички сабор у СтенкиУ познатом Ресторану Стенка, у
ноћи између 21. и 22. јуна одржана
је песничка манифестација
ПОЕТСКА ЗОРА, јединствена у свету.
Овај најбројнији песнички скуп на Балкану,
окупио је овај пут око 150 песника,
афористичара, писаца, сликара, глумаца,
музичара, новинара из Америке,
Русије, Швајцарске, Румуније, Ирака,
Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне
Горе и тридесетак градова Србије /Београда,
Ниша, Смедеревске Паланке,
Лесковца, Алексинца, Смедерева, Панчева,
Новог Сада, Руме, Инђије, Ужица,
Чачка, Љубовије, Шапца.../
После целоноћног дружења, које је
протекло у веселој и опуштеној атмосфери,
игри, песми и уз богату трпезу,
песници су у освит зоре казивали своје
стихове на обали Саве, упућујући песму
новом лету, сунцу, небу, реци, новом
дану, новој нади.
Поезија Стенка, на челу са агилним
руководиоцем госпођом Радинком Стојковић,
која је, уз Ресторан Стенка,
организатор ове замимљиве иницијативе,
следећу Поетску зору је најавила
за јуни 2014. године.
Власница Стојковић, иначе заљубљеник
у поезију, у септембру ће дочекати
и угостити и учеснике Међународног
београдског сусрета писаца.
К. Н.Слободан Бранковић
Без почетка и крајаТрагом одлутале мисли
Зађе у коцкасто поље.
Како изаћи на чистину?
Прва реченица као прва бразда.
Ораница, запуштена, нечитак запис.
Испрекидана црта, шта значи?
Путељак, уметак
Без почетка и краја?
Влат траве, стрелица
Према чему?
Кривудави редак...
Смрзнуте стопе
У блатњавом снегу.
Ко се тако потписује?
Умрежен свет
Шта човек ради
Кад постане старији и спорији
Прескаче
Више него икад
Најпре тешке тренутке
Које ни сам не зна
Како је преживео
Бомбе
Које су епохе разбацале
Свуда по свету
Прелази
Преко споредних ствари
Оне ружне
Као да и не примећује
Заобилази
Све преко чега не може
Да пређе
Конкурс "Сатира феста"Управни одбор Београдског афористичарског
круга расписује Kонкурс за
учешће и доделу награда на једанаестом
Међународном фестивалу хумора и сатире
„Сатира фесту 2013", који ће бити одржан
у Београду 11. октобра 2013.
Аутори из Србије и иностранства
могу слати своје радове, потписане именом
и презименом (уз навођење података
за контакт), до 15. септембра 2013,
на следећу адресу електронске поште:
satirafest@gmail.com. На конкурс се шаљу:
- афоризми (до 30 афоризама); - сатиричне
приче (до три приче, уз услов да
приче буду до две странице формата А4,
с уобичајеним проредом величином фонта
12); - сатиричне песме (до три песме,
до једне странице по песми). С обзиром
на то да ≪Сатира фест≫ представља публици
и јавности новије сатирично стваралаштво,
шаљу се искључиво објављени
и необјављени радови написани после
прошлогодишњег „Сатира феста“, одржаног
у октобру 2012. године.
Позивају се појединци и институције
да предложе ауторе и образложе предлоге,
за награду ≪Сатира феста≫, за укупан
допринос српској сатири. Заслужним ауторима
и преводиоцима из иностранства
биће додељено признање „Златни круг≫,
за афирмацију српске сатире у свету.Фондација Радост
расписује први књижевни Конкурс за песме
и приче о завичају. Трочлани стручни
жири изабраће десет најбољих песама и
десет најбољих прича за књигу Песме и
приче завичаја и доделити три награде: -
Наградa Извор за песму 2013. (повеља и
20.000 динара), - Наградa Извор за причу
2013. (повеља и 20.000 динара) и - Великa
наградa Извор 2013. (повеља и 40.000
динара). Песме и приче за награде Извор
слати на адресу: Фондација Радост, Србија,
Београд, Врачар, ул. Грчића Миленка
3, до 1. септембра 2013. године.
Цвијетићева књига на румунскомРетко вредан, књижевно избирљив
и деценијски здружен преводилачки
тандем песника Славомир Гвозденовић
и Лућијан Алексију учинио је у
дичном Темишвару несвакидашњи посао
“за обе земље читалаца“ (Н. Станеску):
поворку књига наших најугледнијих
песника. Том јату се и придружује избор
песама Миће Цвијетића под насловом
“Нићифорова молитва”, објављен недавно
на румунском језику у издавачкој кући
господина Алексиуа “Хестија”. У четири
циклуса (“Илузија”, “Укрштене речи
ноћи”, “Нићифорова молитва” и “Отворена
рана”, уз четрдесетак песама, добили
смо обимом невелик а ипак репрезентативан
избор овог аутора. Тако је Цвијетић
након књига песама на македонском,
бугарском и немачком, проширио круг
својих читалаца и на језику најближих
суседа.
Ево једног легитимног критичког суда
господина Алексијуа о карактеру Цвијетићеве
поезије: „Више него низ понуђених
искустава, као мда не може другачије,
уз репере модерне поезије, осведочена и
задобијена у поезији Миће Цвијетића,
примећујемо у овом избору којим се писац
представља румунском читаоцу, одвећ
хумано сондирање сопствене субјективности
проживљене у јрдној географији
грчевитој, потврђена присуством
сведока догађаја и збивања који су саздали
хронику једне историје протекле другачије
него обичан посматрач“.
М.В.Година есеја
На седмој међународној манифестацији
≪Година есеја≫, одржаној 5,
6. и 7. јуна 2013. у Струги (Република
Македонија), учествовао је велики
број есејиста, теоретичара књижевности
и писаца са Балкана и из Русије. Учесници
су ове године изнели своја излагања о
стваралаштву једног од највећих савремених
македонских писаца, академика Ганета
Тодоровског (1929-2010).
Међу учесницима манифестације
били су и српски песници: Радомир
Андрић, Војислав Вукотић, Бранислав
Вељковић и Јеремија Лазаревић. Управни
одбор Међународне медитеранске академије
≪Браћа Миладинов≫ на посебној свечаности
прогласио је писце из Србије за
почасне академике. Ово високо признање
уручили су им председник Одбора Јован
Паскоски и директор Разме Кумбароски.
Представљене су и збирке песама
Војислава Вукотића ≪Света земља≫ и
Јеремије Лазаревића ≪Мукла запрега≫,
преведене и објављене у Македонији ове
године.Љиљана Црнић
О псима и караванамаУморна од узалудног
осмјехивања неквалитетнима,
испразнила сам џеп пун чаролије.
Ви чудним случајем неким
залутали у мој живот-
Што ће вам толике лажи?
Из скровишта ваших,
од кошмарних снова,
измишљењих,
избацујете свој отров,
поданицима лицемјерја,
бесциља и рањених сујета...
Када су вам радости нестале?
У души ми туга дријема,
али вам више ни своје псовке не
дамЉубомир Ћорилић
Писмо Душку ТрифуновићуСтари мој, не кај се што оде:
овде се и даље смркава.
Све Србе у рај преводе,
а мени се не цркава.
Народ и са њим владари
мењају дане за ноћи.
Јављају стари гробари
да мрцу нема помоћи!
Ми смо се себе одрекли,
падове своје нижемо.
Пред судбином смо поклекли,
себи на укоп стижемо.
Сад и мој очај осипа
трице на општу кучину.
Залуд се бисер просипа
пред свиње – грдну пучину!
Ти рече, једном, на бини
(Сви смо се онесвестили!):
Стари мој, ништа не брини,
свима су нама сместили!
Сви смо се убеутили
кад стигосмо на чистину.
Нисмо ни у сну слутили
да си рекао истину.
Неки Те памте и славе
што си рокере смислио,
а ја те славим, Гиставе*,
што си и за нас мислио,
Што си на лопте њихове
играо увек дупли пас,
писао мудре стихове
и био бољи од свих нас.
Остани тамо, не кај се,
овде се главама барата.
Не тугуј, Душко, не дај се!
Јави се, понекад, с Черата!
16. јула 2007.
700. годишњица рођења Ђованија Бокача (1313 – 1375
Разум и разонода или поезија као практична филозофија
Зоран Андрић
Ђовани Бокачо је у сазвежђу са Дантеом
и Петрарком један од најпознатијих
и најзначајнијих писаца италијанског
трећента. Тематски аспекти Бокачовог дела су љубав
у разгранатим конотацијама са нагласком на
еротску димензију људске чулности, критика религије
у грандиозним елегоријама, амбигвитети
врлина и мана, спрезања трагичног са комичним,
ниског (вулагарног) са узвишеним (сублимним) и
помно култивисање језика поезије као језика новеле.
Похвала Бокачу је у основи похвала „Декамерону”.
У „Декамерону“ је реч о устанку и тријумфу
разума и духа нововековног човека против аскетизма
средњег века, предреформаторски протест
avant la lettre против мистицизма клера.
Зна се да је Ђовани рођен у јуну / јулу 1313. као
ванбрачно дете извесног Boccaccino di Chelino,
али не и поуздано да ли у месту званом Certaldo
или у Фиренци. Отац му је био успешан трговац из
угледног сталежа Фирентинаца. Очеву жељу, да се
Ђовани посвети трговини или канонском (црквеном)
праву, надјачала је љубав ка песништву – „ad
poetica meditationes“. Детињство и младост је провео
у Напуљу у коме ће отпочети своју књижевну
каријеру. У Напуљу је стекао широко јуристичко
знање, овладао латинским и италијанским, као и
старофранцуском и италијанском књижевношћу.
У Напуљу су настала његова дела „Дијанин лов“
(1334), “Филострато“ (1335). „Филоколо“ (око
1336) и „Тесеида“ (1339./40.године). У Фиренцу ће
се врати 1340./41. у време харања куге од које ће и
његов отац и маћеха умрети. Почев од 1348. углед
и положај су стали да му доносе признања фирентинске
Сињорије. Следиће године дипломатских
послова и списатељства. У то време су објављене
његове књиге - „Аметова прича о нимфама“
(1341./42.године), „Љубавна визија“ (1342),“Елегија
госпође Фијамете“ (1343./44.), „Фијезоланска
прича о нимфама“ (1344./46.), „Декамерон“
(између 1348. и 1351. године), „Корбачо“, “Риме“,
„Генеалогија пагана“, „Славне жене“, „Пропаст
славних људи“, „О планинама, шумама, изворима,
језерима, рекама, мртвим водама или мочварама
и о именима мора“, „Живот или мали трактат у
славу Дантеа“. Посебно место у духовном развоју
Бокача имао је песник Франческо Петрарка.
Бокачо је око себе образовао круг пријатеља,
лаика и клерика, који се може сматрати клицом
фирентинског хуманизма, међу којима се истиче
Coluccio Salutati,1331-1406., који је 1375. постао
фирентински канцелар и који је поседовао библиотеку
од 800 књига. Бокачо је стекао заслуге у
унапређењу класичне филологије у Фиренци и
популаризовању Хомера. Фирентинска комуна
му је 1373. г. дала у налог да се стара о јавном тумачењу
Дантеове „Божанске комедије“. Умро је 21.
септембра1375. свом родном граду Certaldo. Његови
латински списи су до 18. века давали печат
европској књижевности. У „Декамерону“ је реч
о устанку и тријумф разума и духа нововековног
човека против аскетизма средњег века. Клерикализам
је у целокупном (хи)јерарскијском спектру
– од монаха-просјака до папе, на оштром удару
бритког Бокачовог пера односно његовог субверзивно-
саркастичног смеха.
Година1348. Седам младих жена и три млада
мушкарца ондашње фирентинске jeunesse doree
- Бокачови протагонисти су идеализовани представници
фирентинског патрицијата – налази се
у бекству од пошасти куге однонсо „црне смрти“
која хара у њиховом граду, обреће се у једној
сеоској вили покрај Фиренце. Да би им време
прошло, њих десетотро приповедају међу собом,
десет приповести на дан. Задатак приповедача
је да забавља и задобије симпатију читалаца забављањем
кроз velamentum fabulosum односно
фикционалну форму приче која је нераздвојива
од њене поетолошке функције и, додали бисмо,
сотириолошког (спасоносног/избавитељског/искупљујућег)
циља. Прича постаје спасоносна снага
које побеђује смрт. Након десет дана по десет
приповести биће исплетен венац од 100 новела.
Али каквих новела! Опорих, трагичних, комичних,
вулгарних, еротско-опсцених приповести,
које ће постати канонски жанровски модел генерацијама
новелиста – између осталих, Чосеру,
Маргарети из Наваре, Раблеу, Сервантесу, Шекспиру,
Лесингу, Гетеу. У овој јубиларној години
управо је објављен нови превод са коментарима
једног од специјалиста за Бокачово дело, Петера
Брокмајера, професора емеритуса француске и
италијанске књижевности - Giovanni Boccaccio:
Das Decameron“. Mit den Holzschnitten der venezianischen
Ausgabe von 1492.Aus italienischen
Ubersetzt, mit Kommentar und Nachwort von Peter
Brockmeier, Philipp Recklam jun. Stuttgart, 2012.
– у којој приређивач објашњава и комнетарише
изворе и Бокачов утицај и осветљује историјску
позадину, сравњујући Бокачову „Људску
комедију“са Дантеовом „Божанском комедијом“.
Бокачов увод у „Декамерон“ ваља разумети као
captatio benevolentiae упућен првенствено женској
публици за лектиру опсежног дела – апотеозу
филозофском умећу живљења. Реч „Декамерон“,
изведена из грчког, значи „десет дана“. Из средњег
века нам је познат теолошки трактат „Hexameron“
„Шестоднев“. Дантеова „La Divina Commedia“
је једнако састављена из 100 песама, као што је
„Decameron“ венац од 100 новела. Ова структурална
аналогија није случајна. Данте је узор и у
форми, те је збирка новела написана у стиховима,
у терцинама. Целокупно римско и италијанско
песништво, а напосе „Декамерон“ одише темом
плотске љубави и телесне пожуде, али и суптилном
темом љубави у психолошком и социјалном
аспекту. Оваква комплексна тема изискује и читав
спектар форми, мотива и фигура. Тако су у
„Декамерону“ на делу снови и визије, алегорије
– „љубавни врт“; персонификације – врлине као
„заводљиве Нимфе“, љубав и аскеза као богиње,
прециозне парафразе грчко-римске митологије,
пастирска идила и аркадија, приповести о јунацима
из легендама прожетог Тројанског рата или
популарни еп у стиховима. Има у овој збирци
новела и Овидијеве технике комуникације између
љубавника са једне стране и читалаца односно
слушалаца са друге стране. Инспирацију
за одговор на питање како људи излазе на крај са
својим страстима, Бокачо је нашао у Аристотеловој
етици и Цицероновим списима. На почетку
друге књиге „Никомахове етике“објашљава
Аристотел да се дијаноетичке врлине – мудрост,
разум, (оштро)умност развијају кроз поуку, док
се моралне врлине – постојаност, правдољубивост,
уздржаност развијау применом кроз праксу.
Де Санктис је Декамерон назвао „Караваном
маште у коме су људи ослобођени свих веза пред
смрћу“. Јакоб Буркхарт приписује Бокачу у заслугу
што је растргао средњевековни непрозирни
плашт симболизма и морализма са поезије, уврстивши
га тиме у „модерне“ песнике. У 19. веку
је Бокачо важио за површног и забавног песника,
те је апострофиран са Giovanni tranquillitatis. Де
Санктис га је видео у прелазном времену које он
зове „mondo mutato“, док је за многе друге он још
важио за средњевековног, „Boccaccio mediavale“.
Де Санктис је у њему видео израз жовијалне, спекулативне
игре литерарне фикције, лишене сваке
моралне супстанцијалности као ексцес профано-
вулгарне фантазије. Бокачо је творац новог
универзума изван катастрофе црне смрти. На
новом, народном стилу постулирао је и процепио
нови жанр. Ерих Ауербах га лапидарно сматра
„песником овостраног света“. Утврђено је да у
код Бокача влада начело coincidentia oppositorum
- у игри између врлине и греха, између „dignitas
et excellencia hominis“ и „miseria hominis“ - као
антрополошки аспект у флорилегијуму новела.
Под флорилегијумом ваља разумети избор новела
хетерогеног порекла из арапских, индијских,
персијских, старофранцуских извора. Реч је о
полигенези из протожанровске грађе и елемента
као што су exemplum, fabliau, Legende, mirakel, lai,
vida, старопровансалске nova као и оријенталних
бајки, Апулејевих прича, фирентинских локалних
анекдота и онога што се у средњем веку звало
„љубавна казуистика“. Кроз спајање и сливање
различитих елемената настала је новела коју карактерише
чврста композиција са јединством
радње. Кроз тај калејдоскоп и вишеструкост приповедачких
перспектива Бокачо их локализује
кроз нову литерарну форму. Код Бокача оне имају
троструку улогу: да узбуде (movere), помирљиво
забављају (delectare) и разумљиво подучавају
(docere). Поезија је за Бокача истог ранга са теологијом
и филозофијом. „Декамерон“ није књига
морала, већ поезија као практична филозофија и
уједно апотеоза филозофском умећу живљења,
које бисмо per analogiam са Дантеом означили
„Људском комедијом“ дело које је - као Дантеова
„Божанствена комедија“- откровење језика, једнo
од каријатида књижевности трећента и ремек-дело
светске књижевности.__Текстови о осталим догађајима и наградама, из “Књижевних новина”, објављени су у рубрици “Догађаји” на овом сајту.
ПРЕТПЛАТА НА “КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ” за 2013. годину по цени (заокружити износ) од: 1200 динара, за организације
2400, за иностранство 50 еура, авионом 70 еура долара или одговарајући износ у другој валути.За нашу земљу уплату слати на жиро-рачун: Привредне банке, Београд, 255-1860-18- за КН.
За иностранство уплате се врше код посредничких банака: DRESDNER BANK AG, FRANKFURT AM MAIN, GERMANY i AMERICAN EXPRESS BANK, LTD.,NEW YORK, NY, UNITED STATES
na račun KOMERCIJALNA BANKA A.D.BEOGRAD, SWIFT-BIC: KOBBRSBGXXX, Svetog Save 14, Beograd, Srbija, sa naznakom
u korist UKS, FRANCUSKA 7, BEOGRAD, SRBIJA, BROJ RAČUNA : RS35205000702541600067.ПОПУЊЕНУ НАРУЏБЕНИЦУ или фотокопију признанице (доказ о уплати) послати на адресу: Удружење књижевника Србије- за “Књижевне новине“, Београд, Француска 7. Моле се претплатници да измире своје обавезе јер је то сигуран начин да новине стигну до одредишта
Крај странице