Документи Саопштења Догађаји Линкови Београдски међународни сусрети Управа Издања
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ септембар 2013.
Лист за књижевност и друштвена питања
Број 1217 Београд септембар 2013. Година LXV
Е-пошта: knjizevnenovineuks@gmail.com www.uksrbije.org.rs
Цена 100 динара; CG 1,5 €; RS i FBH 2,5 KM; Mak. 80 DenДОПИС ИЗ КАНАДЕ
Hello бре!Неки људи стварно изгледају
нормално... све док не прого-
воре. Већ двадесет година ми
шамарају уши питањима на које ни
Ајнштајн не би имао одговора.
Спикам ли француски? Коју кару
имам?Морам ли вокати до баса?
Јесам ли фонала сити?Да ли јузам
драјер?Јесам ли аплајисала за пос’о?
Нису ово одломци из моје од ма-
лена прижељкиване комуникације
са ванземаљцима, ово су само неки
од бисера србо-инглиша, језика ка-
надске емиграције. Да се не лаже-
мо, и емиграција је класно језичко
друштво, шарена башта у којој поје-
дини лептирићи вокају и токају, пе-
интају и деливере. Али, срећом, све
је више оних птичица којима је ма-
терњи језик чистији од апотеке. Неу-
морно наручују и доносе из домови-
не књиге, букваре, ријечнике идиома
и сликовнице исписане ћирилицом.
Широм Сјеверне Америке заживјеле
су школе нашег језика у којима је дје-
ци јасно стављено на знање да кара
није аутомобил.
Али, није канадски срблиш моја
тема, већ један много гори – онај
који се излегао из кукавичјег јајета у
змајевом гнијезду.
Често док обављам посао на ком-
пјутеру, слушам, и помало гледуцкам,
наше телевизијске програме путем
интернета.
Понекад, као да ми милују душу...
а понекад, као да је нарезују.
Ред кртине, ред маснога.
Београдска емисија - Љубавна
докторка.
Исидора Бјелица, веома успоооре-
ноо и поолакооо ћаска са својим гос-
тима на срблишу, развлачи га бре као
тесто у пекари без струје.
Па зар и ти, сине Исидора!?
Са Александром Јанковић дис-
кујтује о покушају суицида... о томе
како су жене диспоусабл. По дифол-
ту... нуде се фејк ствари... а тамо неко
потпуно блинка. То је сада фенси,
тврди уважена и прелијепа гошћа,
списатељица Мирјана Бобић Мојси-
ловић.
Власник модне агенције, Небојша
Грнчарски, прича о најбољем оутфи-
ту за јесен и зиму, о богатом селекш-
ну и савјетује дјевојке да избјегавају
кафански лук.
Мислио је ваљда на изглед, не на
салату!?
Гошће Александра Радовић и Ана
Станић - пуне очи љепоте... а уши те-
рора.
Исидора их позива да се комодају,
а оне трепћу окицама и причају о
контрол фрику, фешн споту, вединг
шоу и лајф коучу. Исидора надо-
грађује емисију са селф помагањем и
честитком једној од гошћи која је „ус-
пела да не изазове хејтере“. Рубен Па-
пиан, гост-есотерик, дилује са смрћу,
каже домаћица у својој емисији, а
онда се окреће њежној балерини Аш-
хен Атаљанц да је пита како хендлује
када јој беба плаче?
Извините, нисам упућена - да ли
се овакви програми емитују са прево-
дом у Малом Пожаревцу и Врњачкој
Бањи?
Вјероватно су им разумљивије
шпанске и турске серије од српског
језика у коме се клабује, иде на бек-
стејџ, води рачуна о хејтерима и
стајлингу, шопингхоличаркама које
су жртве стратеџиг маркетинга и се-
лебритима који су кул?
Hello бре!
Слика је добра, али тон је очајан.
Неки тамо космополити на до-
маћем асфалту звуче исто као еми-
гранти који су стигли у Канаду право
са макадама.
Александра Вељовић Ћеклић__
Александар Чотрић
АФОРИЗМИ О САТИРИ••Афористичар штеди речи,
али не штеди мете своје критике.
••Књига афоризама покреће читаоца.
Да прочита и друге збирке афоризама.
••Добар афоризама има више слојева.
И сви су горњи.
••Сатиричар има моћ предвиђања
Једино не зна шта ће бити с њим.
••Афоризам садржи обрт
од којег се заврти у глави.
•• Најљуће су најмање паприке.
Тако је и са афоризмима,
као најкраћом формом.
•• Афоризми су једино добро дело
које може да настане у афекту.
•• Владари могу да натерају поданике на плач,
али не могу да их спрече да им се смеју.
•• Разлика између сатиричара и политичара је
у томе што је сатиричар духовит,
а политичар је смешан.
•• Сатиричар се бори за боље друштво,
тако што тражи оно лоше у њему.
•• Сатиричар говори директно
у завијеној форми.
•• Афоризам нуди решење,
тако што проблематизује.
•• Добар афоризам није дневно актуелан,
али временом постаје све актуелнији.
•• Сатиричар гради своје дело,
тако што руши табуе.
•• Сатира је огледало
у којем се огледају само храбри.
•• Сатира стално подсећа на стање у друштву.
Зато друштво стално заборавља на сатиру.
•• Кад сатиричар испали стрелицу,
постао је мета.
•• Када сатиричаре гурну на маргину,
они пишу између редова.
•• Сатиричар има своје ја
и зато може да говори у име многих.
•• Афоризам је тешко написати,
а још теже га је препричати.
•• Што је слатко, то је кратко.
То не важи за афоризам који је
горак, опор, љут и кисео.
•• За разлику од медицинара,
сатиричар убада гледајући у очи.
•• Сатиричари постају признати тек после смрти.
Владареве, или своје.
•• Када афористичар изабаре слободну тему,
то је, по правилу, забрањена тема.
•• Афоризам је оно што остане,
када се одбаци све пролазно.
•• Сатиричар разуме више од других,
али нема разумевања за појаве о којима пише.
•• Афористичар матира стилским фигурама.
•• Главни лик у Домановићевом „Вођи“ није вођа,
већ они који иду за њим.
•• Афористичари не беже од политичких тема,
јер немају куда.
•• Некада су сатиричаре забрањивали.
Сада неће ни да их објаве.
•• Песнике не разумеју,
али се праве да их разумеју.
Са сатиричарима је обрнуто.
•• Афористичар тражи ђавола.
У језику.
•• Сатиричар је увек корак испред
и зато је мета.Сабеседници, очеви
Јанко ВујиновићПомаже Бог, путниче!
- Gris Gott! Guten tag!
Шта ли ми, боже, овај намер-
ник збори! Причај, пријатељу, гласније.
Ништа те је не чујем. Чујеш ли ти мене?
- Ih here ajn bishen, aber feršte niks!
Šprih nur, filajt verde ih am ende etvas
feršteen.
Шта, климаш главом, чујеш ме до-
бро? Е ако је тако, хвала Богу. Тражиш
село Подзапис. Добро је што си баш на
мене наишо, јер ја то најбоље знам. Сва
срећа што ниси никог већ пито. Јер,
можда би и залуто, слушајући њега, тог
другог. Не зна то теби нико објаснити
као, на прилику, ја. Срећом, смотри
те како се, лаганим кораком, прибли-
жаваш селу. Реко ти ја себи, ево, ово
мора да је неки путник намерник. Јер,
ти, божје ми правде, и не одаш као што
овдашњи крајишници оде. Газиш не-
како мекше. Из далека се види да ниси
овдашњи. Иако имам посла, кажем, дај
да сачекам долазника, пусти посо, да
човеку помогнем, ако му нешто затре-
ба, може сено и на ливади почекати.
Истина, зором сам посло снају и унука
да купе сено. Са њима је и моја друга,
скоро приведена жена, ратна удова, јер
прва ми, покој јој души, од куге пре-
мину девестопетнесте, док сам ја био
далеко, са војском, у повлачењу преко
Албаније. А син, е сина су, тек ожење-
ног, на Гучеву заробиле Швабе и оте-
рали у неки лагер. Кажу тај ти је логор
код вароши Улм, негде на горњем Дуна-
ву. Неки се и вратише из тога Улма или
Уљма, а њега – нигде! Жив ли је, мртав
ли је, никаквога гласа...
- Švaben? Ulm, zagst du? Ih kom
gerade aus Ulm!
Улм, лагер, тамо ми одвели сина.
Рат мину, нема овде више Шваба, ал
нема ни мога Михајла да се врне из
тога лагера. А како која године мине,
некако ми је свака работа тежа и
тежа. Сад, не помисли ти, путниче,
како сам ја неки лењиви чова. Боже,
сачувај! Ал, ево, забави се око дома.
А све ко да сам нешто и осећо, на-
иће неко. Ваљда ће ови моји скупити
сено пре него задажди. Неће, ваљда,
киша? Шта ти, побро, мислиш – оће
ли пасти кишица? Не облача се над
Дрином.
- Drina? Ih kome from Donau.
Solhes veter bringt nur regen.
Дунај, велиш, није то Дунав, већ
Дрина! Ено, ведрина је са Дрине.
Оно, богами, добро би дошла једна
летња киша, за усеве. Благословена
ти је небесна киша за све што расте,
али није добра за мој сенокос. Ако
падне, кукуруз ће боље отсећи, сад
се плод пуни млеком, биће бољи
род уколко га небеса обилно оку-
пају, сигурно ће бити. Али, опет,
ако задажди, оде мени једна трећина
сена. Сада лепо мислим шта је за мене
боље: дажд или сунчани дан? И у тој
двоумици, веруј, мину ми скоро сво
јутро. Нарани говеда, овце и свиње,
туц-тамо, туц-вамо. Еј, кад је икад сва-
нуло. Видиш колико је сунце одскочи-
ло, за два копља. Утом и ти наиђе. Ама,
нека си наишо.
А да сам јутрос, чим се роса дигла
отишо са укућанима у сено, досад би
покупили, иха-хај! Али, не можеш ти
дом оставити без икога. А онда не би
ни тебе видио. Ко би те дочеко на улазу
у насеље?
Нека мога сена, скупиће га, ваљда,
жена, унук и снаја. Важно је да ти стиг-
неш у Подзапис.
Чим пређеш ова два-три брешчића
видићеш поље. Кроз широку дољу теку
две воде. Протичу туда од постанка
света, додуше, понекад за великога по-
водња мало промене ток, али, свеједно,
остају оне између њиовог и нашег села.
Теку те воде и данас. И за те реке добар
би био дажд. Омалило је воде у кори-
тима. Угушиће се рибе, ракови и жабе.
Јадне су ти оне, на сувоти. Онај што
створио је пуноглавца и рибу, одреди
им воду за станиште. Можеш ли ти, на-
мерниче, замислити какав би био свет
без рибе, шкољке, видре, куне златице?
И о њима се мора бринути. Ето, на при-
лику, и за те водене живуљке добра је
киша. И ха-хај али би се жабе накрека-
тале кишном облаку. Рибе би се праћа-
кале од радости, скакале и изнад воде.
Неке би рибе и пропевале.
Угледаћеш, побратиме, ћуприју на
оној већој води. Иди на ћуприју. Са
моста погледај – изнад доље се уздижу
брези, седам их је на броју. Између бре-
гова, види се ако оштро око имаш, теку
потоци, сваки са својим именом. Сва-
ки ти поток има своје име. Свака лива-
да и шумица, гај и забран, језерце па и
већа бара, све ти је на земљи крштено, а
да неће бити поток! Тако их, по имену,
и разликујемо.
Ко ли, некад се упитам, измисли то-
лика имена?
И о потоку се, покаткад, мора
мислити. Ако ти тече крај њиве, згода,
заливаш купус, паприку, патлиџане и
другу летину. Елем, добар је поток крај
повртњака. Али, као и све на свету,
има и једна лоша страна тог водотока.
Надође, излије се и поплави поврће по
њивици. С једне стране, добро је што
ти је њива са засадом поврћа крај по-
тока, милина. С друге, понекад и није.
Кад стигнеш у поља, погледај у
брегове, па на средњем, највишљем,
видићеш крст. А иза крста – робусно,
нагорело дрво.
Нов је то крст. Скоро укопан.
Прошле године, уз Преображење.
Е њиово ти је село око тога погоре-
лца храста-Записа.
Чим ти, с миром дош’о, смотриш
крст, иди према њему, не машај ни
лево, ни десно. А већ када прегазиш
Корениту, стани и гледај, на брду, јасно
ћеш њиове куће видети. Мош ти прећи
Корениту и на ћуприји, али то ти је
доста заобилазно. Не обилази, упути
се право колским путем, суша је, мала
вода – мош је мирно прегазити, биће
ти мало више колена. Пази да не ома-
шиш ћуприју на Јадру, јер њега је теже
прећи, сем ако нећеш да запливаш. А
ти си, видим, озбиљан неки чова, ка-
путлија, нећеш се ти сада скидати, воду
газити па и запливати носећи аљине
виш главе. Чак и на броду мораш гаће
уквасити. Богме ћеш их до појаса смо-
чити. Ако газ промашиш, можеш се,
сачувај Свевишњи, утопити, па ко ће
онда кроз наше село пролазити да Под-
запис тражи? Ко ће овако стајати пред
капијом ми и лепо, брате, разговарати.
Држиш ли се колника што пољем вр-
луда нећеш ћуприју јадарску омашити.
Кад одиш по дрвеном мосту, пази где
стајеш, јер талпине су где-где размак-
нуте, има и поломљени. Јесте ризик,
посебно за коње и волове, али, наши
ти људи не само да прелази ту ћуприју,
већ и запреге преко ње терају. Шта ће,
то им је једини мост. За свашта ти је чо-
век способан, али, не може да прелети
воду. А ни марва није крилата, посеби-
це кад је у јарму и аму, под теретом, са
колима пуним сена, куд ће нег преко
ћуприје.
Стани на ћуприју, погледај мало, и
– ватај правац нагорелог дуба и крста.
Е тада ћеш већ угледати и воћњаке.
Нема ту шта, имају ти они
бољу шљиву од нас, јер су на
присоју. Гаје ти они и винову лозу, но
пусти винограде, што су им шљивици
добри. Нема такви воћњака на бли-
зину. Теби ће, видећеш, ко путнику
намернику и ракију да нуде. Од поход-
ника се и очекује да шљивку проба на
својим походима. Узми ти, путниче,
понуду, добра им је шљивовица.
- Šlivovic! Here ih gut? Šlivovic?
Јесте, шљивовица. Понудили би и
ми, тебе, братац си мио, ракијом у на-
шем селу. Ал, да се не задржаваш. И
да, добри мој, овом нашом недобром
не покваримо теби укус њиове добре
ракије. Ако ову нашу, никакву, брљу
попијеш, може те и глава заболети, па
ћеш нас, можда, ружити. И после неће
ти бити ни до каквог пића. Горачи и
киси наша мученица. Стрпи се до први
кућа у Подзапису. То ти је још сат, ал,
богме, како ти корачаш и сат и по ода.
Стићеш пред подне. Чим уђеш у село,
па овако застанеш, ко што си пред
мојим домом засто, па те понуде шљив-
ком – узимај! И ја те нуткам, ал ракија
није добра, па ти одбијаш. У праву си.
Но, тамо, немој се снебивати, ко овде,
већ чим ти понуде чутуру, прихвати.
Ништа се не уздржавај нити срами,
већ се напи једном, за здравље домаћи-
ну, који ти је ракију изнео. Потегни и
други пут у здравље тебе, путника. А
трећи ред, да будете здрави обојице,
четврти – за његову родбину, па редом
за добро твога рода, плодну, берићетну
годину, седми за напредак марве, осми
за благостање у селу, девети за мир у
држави и твојој и нашој, десети пут за
све људе на земљи... Е ту, већ, можеш и
мене поменути, присетиш ли се. Немој
ме прескочити!
Е, Бого мој, само да ја саден немам
посла око тога сена на ливади, али ни-
сам отишо, јер, мислим, киша ће, оће-
неће, шта ти, побро, мислиш – оће ли
бити пљусак? Елем, само да није те
работе би и ја, свега ми, крено с
тобом. Створио би се путником на-
мерником. Добро је некад и одати
по свету. Ето, остари, побратиме, а
где сам био, такорећи, нигде. Про-
шо Подриње и Шумадију, Косово
и Метохију у Јужној Србији, оно
мало Црне Горе и Албаније, па онда
Грчку, па после кроз Македонију
све пешке стиго на други крај са-
дашње државе, краљевине, у неки
град на мору, зову га просто Ријека.
Питаш се, како то град на мору а
име му – Ријека? И ја сам се пито!
И тамо далеко, видиш по тој Рије-
ци, говоре исто ко и ми што при-
чамо, истина има, веле они, понека
талијанска. Ето, опрости ово на је-
зику, брез потребе причам. Толико
сам ти ја одо. Други нису ни толи-
ко. Има у нашем селу људи који ни-
где нису ишли. Не би ни ја ишта ви-
дио да није било војске. То ја онда
нисам ни ишо својом вољом, већ
мобилисан, ратујући. Него да ја не
предем више о томе, пошо би ја са
тобом, али мене ће познати. Види
се по мени да ја нисам никакав
путник. Нисам ја за њи, ко ти, срећан
ли си, непознати долазник из далекога
света. Оно, дочекали би они и мене, код
нас ти је намерник, светиња. Али, мене
ће дочекати онако просто, а тебе, добри
непознати човече, итекако боље, јер ти
и долазиш из веће даљине.
Шта ћеш, судбина ми је таква.
Само ти, братац, пођи.
Нека мене овде, немој ме ти по чему
жалити.
Крени, у добри час!
Видићеш све што сам ти реко. И
тога се држи. Једино њиов Запис нећеш
гледати. Онакав, какав је некада расто.
Ој, Боже мој, какав то бејаше дуб.
Грм висок триес, четрес, шта четрес, и
више је метара био висок. Присети се
највишљег дрвета које си икада видио,
замисли га, па на њега, на прилику,
метни још једно па и два исте виси-
не, толики ти је у небеса био висок тај
њиов Запис. Висином је облаке зауста-
вљо. Када је свугде суша, њиов ти раст-
Запис заустави кишни облак, и ето ти
њима кише. Через тога су сваког Пре-
ображења ишли у литије. Крену крсто-
ноше од дрвета, цели атар обиђу, кишу
дозивају. Њима се небо увек смилује и
пусти дажд. Пада росуља на шеницу,
на клас када се млеком пуни, на куруз
када се ствара клип, на грозд и шљиву,
паприку и патлиџан, на главицу ку-
пуса, засад бораније, лана и конопље.
На кромпир, немој да кишица заобиђе
кромпириште и купусиште. Ето, такве
они кише благодатне имађаше. Јесу,
имали су, али од саден се не зна како ће
им бити, сигурно ко и свим другим се-
лима, како Онај са небеса буде ћео. Јер,
више старога Записа нема. Има га, али
вас је нагорео. Ту када су Швабе бежале
са Цера, један њиов трећепозивац им
препречи пут, побију двојицу Швабо-
ва.
- Cer, zagst du? Ulm, Švaben, šljivovic,
Cer!.. Majn libe Got!.
Цер, јесте, јер се Швабе тако страш-
но разљуте да су им, тамо њима, сво
село спалили. Оно горели смо и ми,
али само куће ближе друма. Спаљен је
мој дом, испред којег стојимо. Тек сам
га, видиш, мало подзидо по повратку
из рата. А код њи огањ прогуто куће,
чардаке и штале, ама све. А побијени
су сви у селу затечени. Не хтеше бегати.
А зна се реч – Беганова мајка не кука.
Они су могли да се спасу, ту им је пла-
нина, али нису тели. Бејаше то на Пре-
ображење. И они се, добри људи, добри
мој човече, не хтеше од тога Записа од-
маћи. Иако је рат, они оће у крстоноше.
Веровали, под Записом су од сваког зла
заштићени. Ама ђе ћеш ти туђинцу ве-
ровати? И још када је рато. Не мош по-
веровати ни своме рођеном, а некмоли
туђему...
А и ти ми, брат да си ми, нешто ћу-
тиш. Заносиш на господску. Ако си,
нека си, има и по варошима људи. Јеси
л варошлија? Ама, ко си, да си, човек
си...Него ја тебе, море бити, задржа, све
казивајући ти како да из села нашега
стигнеш у њиово. Сад, може бити, ми
се богзна како и не волимо, мислим,
наша два места. Они су се, вала, мно-
го уздигнули са неким историјама. Ко
да су, да простиш, сви од реда од неко-
га великаша постанули, и неки важни
људи, а нису, већ сељаци обични. Исти,
ко и ми, земљу ору и сију, гаје воћњаке,
стоку... Али, свеједно, такви су. Са једне
стране бољи, ал, опет, с неке друге када
помислиш, могу бити и гори од нас. Ал,
без обзирце на то били су некако узно-
сити, ниодакле им ниси могао прићи...
Но, ако си тамо крено, сретно крено.
Али, не! Немој ми поћи, свеца ти,
док не пробаш и нашу ракију. Јес, при-
знајем њиова је ракија боља, али је и
љућа, не мош је дуго пити. Ову нашу
мореш. Добра је ова наша мученица,
кака је, така је, пробаћеш. Седи ти овде,
код бунара, уми се, врелина је. Ево, да__
се не мучиш, сад ћу ти заватити кофу
воде. Умиј се а ја сиђо до подрума. Па
нећеш, ваљда, кроз насеље проћи и крај
дома ми минути а да шљивовицу не по-
пијеш. Пробај макар. И ја ћу са тобом.
Заједно ћемо, братац си мио. И мени је
нешто гуша сува. Седи, зави цигар ду-
вана, ако немаш дувана, имам ја, ево, ту
је дуванска кутија. Добар је то дуван,
мало љући, бајиновац. Није ерцеговац,
али ваља. Можеш и две, па и три цига-
ре увити. Уђи, човече, и у моју авлију,
не било ти заповеђено. Седи на клупи-
цу, за астал, под вињагом. Ту ти је ла-
довина. Насуо сам ти препеченицу. Ту
износим само за крсну славу. Ил гости-
ма ретким, ко ти што јеси, ма ко да си.
Полако, стићеш и тамо. Неће Подзапис
побећи, нити се измакнути. Он стоји те
стоји, а ти идеш. Кренућеш чим мало
отпочинеш, попијеш и нечим се окре-
пиш. Сада ћу ја уз шљивовицу и сира и
кисели краставаца да изнесем. И лука.
Путник си, намерник, добри човече...
Oh, majn Got! Menš, ih veršte dih niht.
Kajn ajnciges vort!, каже путник, се-
дајући у хладовину под вињагом.
Пунећи лулу Хајнрих Х. из околине
вароши Улм мисли како се олако, без
тумача упутио, у потрази за гробом на
Церу погинулог сина, Михала, кога су,
по подацима Црвеног крста, сахрани-
ли у заједничку гробницу у неком селу
именом Подзапис на планини Цер.
Прихвативши понуђену шљиво-
вицу, Хајнрих размишља да ли да се
врати у варош Л. те потражи некога са
знањем немачкога језика или, пак, да
иде у то село, сам.
Иако не говори језик домаћина
ипак ће нешто сазнати. Осетити!
А и овај изгледа сасвим наглув до-
маћин би могао са њим. Ништа не чује,
али све разуме. Чак и кад му се говори
немачки.
Свеједно је, уважено закључују
Хајнрих Х., наглуви млинар од Улма
што овај добродушни Поцерац који га
у дом позива, није полуглув од експло-
зије немачке већ од бугарске бомбе.
Рат је то био, велики.
А рат никоме није брат.
Понајмање двојици полуглувих са-
беседника, очева.
Лифт
Бојан КишМолим вас на петнаести спрат –
рече Небојша гледајући младу,
згодну службеницу у лифту.
Девојка је притиснула дугме и врата су
се затворила. Једва да су осетили покре-
тање лифта. Небојша је погледао ка ог-
ледалу.
- Сав сам чупав – помислио је и про-
трљао косу.
- Сав си чупав – рече девојка.
- Молим? – рече Небојша покуша-
вајући да мало среди косу.
- Кажем, сав си чупав, си изгубио че-
шаљ?
Небојша се насмеја. Покушао је да
види лице ове младе девојке.
- Зовем се Небојша.
- Драго ми је, Небојша – рече девојка
кријући лице у углу лифта.
- Шта ти је? – упита Небојша зачуђено.
- Плашим се мрака – рече девојка.
- Па, овде није...
У том тренутку светла у лифту су се
угасила.
- Аааа! – вриснула је девојка.
- Шта је ово? Нека шала?! – викну Не-
бојша.
- Не! – викну девојка са плачем у гласу.
– Светла се гасе на сваком трећем спра-
ту, тако да хотел уштеди струју!
У том тренутку светла су се поново
упалила.
- Гле, стварно – рече Небојша. – Заис-
та домишљато. Рекла си да се плашиш
мрака?
- Да, јако.
- Онда мора да ти је страшно.
- Јесте, скоро трећину времена овде
проводим у мраку. Срећа да кратко траје
сваки прекид.
Небојша се нагнуо не би ли успео да
види девојчино лице, али она се све
више збијала уза зид.
- А зашто не промениш посао?
- Лако је то рећи.
- Зашто?
- Ништа друго не знам да радим.
Небојша поново покуша да јој види
лице али не успева.
- Зашто се кријеш? – пита Небојша.
- Не кријем се.
- Како се не кријеш? Гураш се у угао к`о
да ћу да те поједем?
- Зар нећеш? – рече девојка уз тихи ки-
кот.
- Па, шта ја знам, можда...
Светла су се опет угасила. Девојка је
почела да вришти.
- Не плаши се, ту сам ја – рече Небојша
и загрли девојку у мраку.
Светла су се опет упалила. Девојка је
плакала у Небојшином наручју чврсто
држећи лице на његовим грудима.
- Молим те, немој, молим те – понавља-
ла је.
- Не брини, нећу да те повредим – те-
шио ју је Небојша.
- Знам да нећеш, само...
- Само шта?
- Не смеш да ме видиш! – рече девојка.
- Зашто?
- Не смеш, молим те.
- Стварно желим да те видим – рече
Небојша.
Девојка се смирила. И даље је лежа-
ла на његовим грудима и као да је раз-
мишљала. Дисање јој је било уравноте-
жено и више није обраћала пажњу на
гашење светла у лифту.
- Онда мораш да одлучиш – рече де-
војка после извесног времена.
- Шта да одлучим?
- Имаш два избора...
- Да?
- Први је да изађеш на твом спрату,
наставиш са својим животом и више ме
никада не видиш.
- А други? – упита Небојша.
- Други је да видиш ко сам ја и заувек
останеш овде са мном.
- Овде? У овом лифту?
- Да – рече девојка тихо.
- Бирам друга врата – рече Небојша.
Девојка је полако подигла главу са ње-
гових груди. Застала је на тренутак. Не-
бојша јој је видео лице. Стидљив осмех
се раширио њеним уснама.
- Ти имаш најлепше лице које сам ика-
да видео – рече Небојша једва успевши
да сакупи довољно снаге.
Девојка својим крупним плавим очи-
ма погледа ка њему. Небојша је подигао
руку и помазио је по чистом белом лицу.
Примакла је своје румене усне његовим
и пољубила га.
- Вау – рече Небојша. – Ти си савршена.
- И ти си – рече девојка.
- Докле идемо овако?
Девојка показа прстом нагоре.
- До вечности.
Небојша је снажно загрли.
Лифт је наставио својим путем, тихо,
ка вечности.
Киша
Гроздана Лучић ЛалићТмурно београдско предвечерје.
Људи, углавном у журби, разми-
лили се по улици као мрави из
дирнутог мравињака. На станици, че-
кајући градски превоз, стајала је Лара,
одсутна, као да је се ништа не тиче и
као да ова планета није њена. Куда кре-
нути? Коме притиснути раме тешким
мислима? Коме је уосталом стало до
тога како је њој? Ко би уопште и раз-
умео да су је сустигли безлични дани
празног живота, па нешто недефиниса-
но цепа утробу, а никако, ни вриском,
ни сузом не може тај осећај да избаци
из себе?
Живела је пристојно у ово време
пада стандарда. Солидан посао, соли-
дан брак, прелепа и паметна ћерка.
Да ли је жеља за самосталношћу и
одлазак мезимице пробудио вулкан?
Да, недостајала јој је! Недостајале су јој
обавезе око ње, то одвајање је збунило,
некако затекло, натерало да време које
је делила на мужа и дете цело посвети
само мужу. Он је
био благ човек,
смирен, раци-
оналан, мало је
говорио, готово
никада се није
расправљао, као
да је живео свој
свет у свету са
њих две. По-
сао, кућа, ручак,
одмор уз телеви-
зију, самотњачке
шетње, вечера,
понеки разго-
вор и кревет у
коме се одавно
свако држи своје
стране окренут
леђима. Лара
више није имала
са ким да подели
оне своје типич-
но женске разго-
воре, потребне,
иако без смисла.
Тишину међу
зидовима, која
се као зло увукла
у стан, покушала
је да отера, запо-
чињући разго-
воре са мужем.
Његови кратки,
незаинтересо-
вани одговори, и
наговештај побуне
што му ремети устаљени мир, поче-
ли су да јој сметају, стварају нервозу,и
одједном је човека са којим је провела
деценије почела посматрати као стран-
ца, могло би се рећи да је иритирао.
Све више ноћи са све мање сна, ствара-
ло је у њој неку потмулу тјескобу која
је стискала и притискала до депресије.
Све чешће је, размишљајући о свом
животу, налазила само једну мисао-бе-
смисао.
Тог тмурног, јесењег предвечерја,
као да је сабласна тишина ушла у сваку
њену пору, а зидови су се примицали
да је здробе. Истрчала је из стана са
осећајем да ће јој кожа попуцати од на-
купљеног терета у утроби. Ходала је без
циља, терајући мисли од себе. Несвесна
свог кретања, нашла се на Калемегдану,
крај споменика Победнику. Иронич-
но се насмејала посматрајући оста-
рели брачни пар који је размењивао
ону ретку блискост и припадање што
оставља некакву врсту смирености и
задовољства на већ избораном лицу.
Питала се зашто она то нема? Та слика
је просто отерала из парка, а и кишне
капи су постајале све гушће. Упутила
се ка станици. Слепљена коса, хаљина
залепљена за тело, лице мокро, да ли
од небеских капи или суза, и њен спор
ход, помало су изазивали зачуђене по-
гледе пролазника који су у трку тражи-
ли заклон од пљуска. Стигла је лагано
до станице, и стала без намере да уђе у
трамвај. Ко зна колико би стајала тако
без жеље да се помери да је није пренуо
мелодичан мушки глас: «Госпођо, да ли
сте добро?» Хтела је у први мах грубо
одговорити том неотесаном створу,
али када је подигла главу и сусрела се
са његовим погледом, предомислила
се, и тихо му одговорила «Не знам».
Ћутао је пар тренутака, а онда као да је
то потпуно природно и као да се знају
цео живот, ухватио је испод руке и кре-
нуо ка ресторану преко пута: «Идемо
на чај!»
Корачала је поред њега без отпора.
Сместили су се онако покисли у удоб-
не столице и ћутали. Посматрали су
једно друго, без питања, дозвољавајући
да међусобно урањају у трагове туге у
очима.
У једном тренутку, при крају пића,
он рече: «У близини је хотел...» Пресе-
кла га је не дозвољавајући да изговори
више ни једну реч: »Идемо». Он се на
кратко збунио и устао. Опет је ухватио
под руку. Осмехнула се, личили су јој
на онај стари пар из парка.
У хотелској соби се помешала и
страст и нежност. Предавала се као да
живи последњи дан, без речи.
Исцрпљена, малаксала, остала је
у његовом загрљају неких пола сата, а
онда је устала, навукла влажну хаљи-
ну и ослобођена притиска, кренула ка
вратима. Он је посматрао из кревета.
Мало се придигао и заустио: «Ја сам...».
Застала је на прагу хотелске собе, пог-
ледала га оним погледом који пресе-
ца реченицу, не, име јој не треба... На
њеним уснама је остала неизговорена,
препукла реч-хвала.
Изашла је из хотела и кренула ка
стану. Ушла је међу познате зидове
са којима се стопила и затекла мужа
на кревету, испруженог, опуштеног,
удубљеног у емисију на ТВ-у. Погле-
дао је зачуђено:»Покисла си? Чудно,
некако ми блисташ», рече уз смешак,
и она се осмехну и запути ка кухињи
да му спреми вечеру. Њој није било
до јела, поставила је сто, истуширала
се и отишла у кревет. Пребирала је у
мраку сваки секунд авантуре. Чудила
се себи. Није одобравала превару, али
некако јој се све ово са странцем пла-
вих очију чинило као да је најисправ-
није у животу што је учинила. Тишину
и мисли прекиде долазак мужа у собу.
Упалио је стону лампу, легао, и тихо
је зовнуо:»Лара, спаваш?». «Не», једва
промрмља окренувши се ка њему. Он
јој се загледа у очи са ликом младића
у кога се давно једном заљубила:»Лепа
си».Прешао је на њену страну кревета и
загрлио је топло шапћући: «Моја Лара,
знаш ли колико си лепа?». Припила се
безбрижно уз њега и помислила како
ова ноћ има смисла, насмешила се и
отерала питање:»А сутра, шта сутра?»
Осмехнута жена
Драгослав ПаунескуУлица Краљице Марије /27. марта/.
Аутобуска станица. Одавно
нисам видео тако потпуну – за-
окружену лепоту, такав стас код једне
жене. Све је сабрано на њој. Очи/
поглед/више, предиван, чист осмех,
шешир/прелеп, неки из тридесетих/,
хаљина – сиви костим, црне чарапе –
провирују саливене ноге кроз дискре-
тан шлиц, ташна старинска, очувана,
руке беле, неговане, као код «Пиете»
без Христа. Недодирљива, нико јој ни
на метар не сме, као ни ја, али довољно
да ми застане живот/ у грлу, стомак/ -
све што сам имао са женама потпуно
је безначајно и тривијално,
исувише стварно и објашњиво.
Баш ми лупа срце – то је моја жена,
неко ми је давно узео, не верујем да је
глупа, празна, напротив.
Креће аутобус, маше неком осмех-
нуто, не видим коме, можда маше бра-
ту, сестри, оцу, свеједно, благо сваком
што је знају, с њом не може да буде
свеједно, она дарује много тога, исечак
космоса.
Долази други аутобус, не улази у
њега, чека неки други.
Полази аутобус а она истим оним
покретом руке и осмехом маше неком.
Долазе следећи аутобуси, гром ми се
зарио у очи, па она дочекује аутобусе
и стално маше неком, неког кога је на
брзину спазила мушкарца, жену, дете,
неко јој и узврати осмехом.
Долази полупразан аутобус, улазим
хитро у њега/ велики прозор/седим и
гледам ка/својој/ жени. Чекам да крене
аутобус и почињем да јој машем. Није
се збунила, чак јој је било драго, неко
је можда први пут изненадио – први
са топлим осмехом почео да маше у
правцу његовог лица.
Пантелија Дудић
Породична слика
И прије него што покушам
да закорачим на мост
или се пребавим преко воде завеслајима погледа
морам претрести своје џепове
да преберем попутбину за црне дане:
вјетрове, сњегове и потоке сам смјестио на
сигурно мјесто
они ме неће издати
биће у тајном ушитку ћурка кога
за нужду
могу окренути наопако
а планине ће ме штитити
од туђих громова
(на своје сам навик’о)
кућу на бријегу, орах, укућане
мајку, браћу и сестре, дједа,
славску слику и игру пламена у предвечерје
смјестио сам у џепу до срца
А гдје ми се денуо отац-
висок, снажан, неукротив, сав од ватре и крви
кавгаџија, винопија (испичутура), горогласник
који је у 1001 ноћи љубио 1001 жену…
Мајка је увијек била 1002!
Када се кући довлачио
посут пепелом
на мајку је истресао бујицу непотрошних псовки
И по који ударац – тек толико да се зна
ко је мушко у кући
А она је на својим плећима
придржавала не четири него пет кућних дувара
Затварала је врата да вјетар не разнесе
њену тајну по селу
(а сви су знали за љековити учинак
туђе муке
те су њоме испирали уста
за ручком и пред спавање)
Мајка нас је као птиће
хранила својом крвљу
и хљебом замијешаним од суза
И зато су нам можда
раније него нашим вршњацима
брже расла крила
У крилима је додир даљине
а жеља чаробна ријеч
која размиче оковане двери тајне
Испраћала нас Мајка
погледима чежње
повратка жељног
и опет сузе
Вијерна љубо, невјеро!!!
нејачке их остави
гдје су наши птићи (ждрали)
без мајчине љубави
И дјед је некад био дијете
из неког давног рата, рекоше ми
избауљао је бос и гладан, сув као гранчица
али једино мушко
у црној сузи забрађених жена
а њега је чекала и њива и штала и шума
и крамп и лопата и сјекира
И безљебица и оскудица, и босотиња и голотиња
док се није стало на ноге
подигао нов кров заимало благо
осољено тежачким знојем
а дјед се обогатио и смијао
крцао орахе клијештима вучијих зуба
и тако
и тако су пролазиле године
и све је неосјетно почело да се гаси
од свег блага, здања и имања
дједу су преостала још само два зуба
и много доброте
али док зубе као шкртац чува само за себе
доброту дијели свима,
и сви долазе, и род и помози Бог
и знани и незнани
да заграбе колико могу (и хоће)
без обзира и захвалности
и оду без освртања
а он остаје са својим даровима
милоштом која давањем све више расте
јер се једино доброта
и љубав
обогаћују давањем
и што је више дајеш
срце ти је пуније
и што више поклањаш
у теби нова доброта расте
Ја сам његов унук…Живко Ђуза
- Прљава кампања почиње углавном из чиста
мира.
- Наше мјере штедње су строге. Смањили смо
апетите.
- Највеће уштеде ћемо постићи ако престанемо
свакоме солити памет.
- Специјалност нам је да се прописно обрукамо
примјењујући прописе.
- Колико год идете испред времена стигну вас го-
дине.
- Да им је одузети ријеч били би на добитку.
- Некада смо развијали тешку индустрију, а сада
нам је и лака претешка.
- Од када смо изгубили право на грешку угроже-
на су нам права.
- Неспособни морају да оду. Треба само причека-
ти док буду способни отићи.
- Купујемо вријеме, а средства обезбјеђујемо про-
дајом магле.
- Наша снага је у томе што можемо комбиновати
субјективне са објективним слабостима.
- Пливање на сувом је чиста појава у брачним во-
дама.
- Поред несташице лијекова нема ни правог лије-
ка за рјешавање таквог стања.
- Након немилих сцена на фудбалској утакмици
тек уз помоћ полиције искључен је „дванаести
играч“.
- Да су Српкиње најљепше дјевојке признају чак и
они, који тврде да су Срби „зли момци“__
Мирча Динеску - Румунија
Говор поводом уласка једне источне
земље у ЕвропуУ цркви, лопов који се стиди
сакрива своје руке у џепу епископа
да му их добри Бог не види
Сељак довикује сину са огромним стопалима
да сакрије своје цокуле заборављене
покрај штале, јер стижу гости
и, штоно кажу, имамо и ми свој национални понос,
стижу нам јапански туристи
с малим врапчијим ногицама -
цуп, цуп -
да позобају жито, сунцокрет, очи Ван Гога.
И тад наједном настаје
час љупкости понад Градске болнице
и алкохоличар интерниран због алкохолизма
помилује медицински шпиритус који је
ветеринарка заборавила на ноћном ормарићу
називајући га „ликер од љубичице”,
„збогом мајко”, „угледах те између гробова”,
затим отвори прозор и викне:
Добродошло нам ти, Потрошачко друштво,
сјеби нас и среди док смо још свежи,
зделај нам кокице од каменова из бубрега.
Од данас, гузицама више нећемо говорити
„друже”
већ „Ви”, а већ од сутра ћете ме
из крчми избацивати теже но Шекспира
из Енциклопедије британике.
превео са румунског Адам ПуслојићЗахарија Гало - Италија
ОблаколовацПродавац облака
јуче на трговима села
Хватао их је у лету
и секао их после улова
Потом је делио њихове комадиће
деци која су дотрчала задовољна
Ми смо се држали за руке
уживајући у њиховим осмесима
Много је среће било у очима
лаким као облаци
На степеницама сећања
расле су руже без трња
А душе су биле облаци
које смо хватали за нас.
превео са италијанског
Драган МраовићЗоран Костић
Српска тужбалицаУ оном граду, у оном селу,
под оном кулом, пред оном црквом,
на оном гробљу, крај оне воде,
сред оног луга, под оним висом,
срце је моје закопано.
Гдје год да има пусте земље,
гдје год да расте кукуријек,
гдје год да зјапи дом уклети
из кога џигља једра зова
и крије стопе у пепелу,
моја је кућа и згариште,
моја је башта, с мојом сјенком,
ја сам ту била кад и живот,
све што имадох више немам.
Моје је небо потамњело,
моје је сунце поцрњело,
само се језик пред смрт трза
и грца ово што сви чују
-а не вјерују ни у ропцу
језику од ког настадоше
кад га из мене ишчупаше
ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ „ПОВЕЉА МОРАВЕ“Љубинко Јелић
Једно и другоРека,
кад набуја,
рекла би стрпљивим
обалама: Ја сам
постала нешто
друго.
Река,
кад пресуши,
рекла би ожеднелом
и уморном путнику: Ја сам
оно исто, само ме
сада нема.Александар Петров
Песма о хлебу
или
Песник-пекарПишеш песме.
Говориш свашта.
И што се сме,
и што се не сме
рећи.
Зашто?
На снове
трошиш шуму.
За морем
луташ умом.
Гониш маглу
друмом.
По небу
тражиш пут
пречи.
А о хлебу
написао ниси
ни речи.
Нека ти узор
буде јеванђелски
пекар.
Умеси,
од слова макар,
бар четири векне.
У молитви
Чудотворца помени
и пеци их
од поноћи
до јутра.
Колико се гладних
стекне,
нека се стекне.
Свој дар дели
васцели дан.
Нека не остане
празан
ни један длан.
Нека ти не малакше
рука.
А ако је и твој хлеб
насушан,
претећи ће
и за сутра.Васиљ Махно - Украјина, САД
Продавница рибе
они гагачу к’о пекиншке гуске
ето вам пекиншке опере за џабе
у продавници рибе кад бирају
замрзнуту или свежу рибу
рибу кинези купују сваки дан
продавци у гуменим чизмама
- попут сивих чапљи
бришу у замашћене беле кецеље
руке од рибље масти
гагачу и смеју се
риба је засута ледом
и секиром исечена на разне комаде
мртвим очима осветљава кинеским
продавцима
и кинеским купцима
уместо традиционалних фењера
морске звезде - лигње - крабе
елементи инкрустације
усред плавих ајсберга вештачког леда
мирис у продавници је такав
да је труднице журно напуштају
ништа не купивши
а кинескиње су трудне практично
увек
превео с украјинског
Јарослав КомбиљПетко Дабески Македонија
Свршене ствари
Док сви здушно очекују,
а околности упућују
да се с правом мисли
да је посао готов,
напор крунисан делом,
зној претворен
у бело вино и ружино уље,
наћи ће се нешто,
нешто изван свих очекивања,
изван сваког
последичног разлога,
изван сваке правде и логике,
изван
сваке
Божје истине,
изван...
да поквари свод куполе
без које је излишан сам темељ,
да покида нит смисла
што дело напора и жртву
краси
Неко ће ти, или нешто,
чашу млека живота
скренути с путање
очекиване племените понуде,
отети ти је и сасути
на ревере за које те
већ и судбина обема рукама
држи
И тресе
као стабло опрљеног цвета
препев Ристо ВасилевскиВалерио Орлић - Хрватска
Црвени љиљани
Изабрао сам те
и посуо љиљанима.
Уткао у тебе живот,
јер слава ће моја
надживјети твој ход.
Сладуњаво те љубим
и снажно притишћем у кут.
Еротика врије,
на граници смо бесмртности.
Тијела су наша чиста,
невини смо у пољу
етеричних љиљана.
Бјелина је каос бесмртности,
бића се предају без граница,
Ерос се ближи ужитку,
буди се послушност зала.
Ева послуша змију
и тако изгуби срећу,
знатижеља зароби љубав,
у замку.
А посуо сам те љиљанима
да процвјета
та невина љубав забрањена.
И онда се раствори земља,
и Хад те повуче у своје краљев-
ство.
А посуо сам те љиљанима
и то
црвеним,
црвеним,
црвеним...Александар Навроцки Пољска
УсамљеностСунце запада међу долине
где пасе стадо крава
које чува електрични пастир.
Угледале су ме издалека,
притрчале, прибиле се уз
жицу под напоном
и пажљиво посматрале:
Сто пари очију,
сто појединачних туга.
... Пратиле су ме у дугом низу,
окрећем главу, оне исто тако.
Њихов власник је у Холандији
и не зна ни како изгледају,
нити шта осећају;
о њиховом постојању зна
само преко банковног рачуна.
... Краве тресу својим
ЕУ-етикетама
и очекују да их
помазим између рогова,
да се свакој обратим,
наденем име,
надимак: Рогуља,
Шаруља, Красуља.
Дотле, оне су само стадо
и осећају се лоше,
свака би да буде лично
испоштована,
али никога није брига.
Крава је само
произвођач млека.
Јантар, 20. 9. 2009.
превод са пољског Вера ХорватЉубица Рајкић – Румунија
Ја сам изгубила КосовоКада је Тоша, једини преживели дечкић у фамилији згрчен
обгрлио раскрвављене, а још топле ноге и заштитнички поглед
родитеља својих, набијених на колац... преклињући Бога да их
што пре узме... и тако пробијен болом ко Господ његов копљем...
и ко тиква без корена, кренуо у бежанију.
Ја сам изгубила Србију.
Када се поделио Банат. Ја сам изгубила деда-Срејине расне
коње и непрегледне винограде отеле и липовака, деда-Радине.
Збрисани, као да никад нису постојали. Све их је комунистички
век истресо у Дунав.
Ја сам данас убога сиротиња.
Ја машем свету дрвеном кашиком. Златном, одавно стеченом,
модерни се поглавари играју у песку.
Из поеме Љубавнадлану.комЕлена Буевич - Украјина
Влашка срећаНе могу да се сетим како се
на влашком каже „срећа”!
Изгледа да и не постоји ова реч,
јер никада нисмо били срећни.Из разговора са младим Влахом
Заборављена је реч златна,
Реч срећа младога Влаха...
Где неста ова реч, где неста „ворба”?
Нема је на „Гуглу” у речима „Worda”.
Не беше влашког Вука и Ожегова*
Да запише све те речи и красна слова.
А што записати нешто земаљско,
Словима, чија је позната творба,
ионако, реч је мала, реч убога.
Јер Бог беше Реч и Реч би у Бога!
Шумом корача Влах, озареног лица,
Сретоше га „лупу” - вук и „пасареа” - птица.
Ослушну цвркут и режање,
Њихових језика умилно значење.
Ухвати га лагани сан, у хладу бора.
И сања Влах, не речи, ни слова,
Већ, како се отвори над њим небо, „ћеру”,
И просу се светлост Божанска.
Издигну се храм у шуми, над гором,
Анђео Божји запева с хором,
К’о планински потоци к њему,
Потекоше плаштови црни, у трену.
Осташе празне уске гробнице,
Несташе крваве границе,
Сијајућ јаче од леда и челика.
Васкрснуше из мртвих хиљаде ратника.
Пастири, деца, жене...
Сви се окупише, слушајућ речи благословене.
И зачуше се речи у хору:
„Драгосте, мареција ши дору.”
И ако беше пусто, тамно и болно,
Среће ће сигурно бити. И „нарок” неоспорно!
И народ! Он ће за свагда бити,
Ако Влах ће се пробудити.
превео са руског Андре Гашо
ОДЛАЗАК ЈАКОВА ГРОБАРОВА (1938-2013)
Сећање на писца и боемаУ Београду је, у 75-ој години, пре-
минуо Јаков Гробаров (рођен у
Мостару, као Миладин Коваче-
вић), истакнути српски писац (песник,
романсијер, мајстор кратке приче...),
„последњи мохиканац београдске бо-
емије“, велика и аутентична урбана
легенда Београда У књижевности се ја-
вио књигом „Одгонетка сна“ још дале-
ке 1961. Романима и причама нарочито
освојио је широку читалачку публику
и привукао велику пажњу књижевне
јавности али су га многа књижевна
признања и награде мимоишле. Био
је неколико година и неправедно зао-
биђен тзв. националним пензијама а
био је заједнички кандидат Удружења
књижевника Србије и Српског књи-
жевног друштва и још неких култур-
них институција. Читаоци ће памтити
његове књиге: „Прошлост је прошла
(аутобоемографија)“, „Кафански би-
сери“, „Ко је рекао живели“ и бројним
причама у „Политици“ и књижевној
периодици.
Кад је реч о Јакову Гробарову,
ни овога пута - кад се по први
пут разговарало у Францу-
ској 7 у одсуству аутора (6. септем-
бра)- није било дилеме: реч је о јед-
ном несвакидашњем писцу (песник,
романсијер, краткопричац,
драмски
писац, а изнад свега независтан из-
ван институционални књижевни
и људски дух). То су приметили уг-
ледни писци и критичари Радомир
Андрић, Михајло Пантић, Петар
Арбутина, Владимир Кецмановић и
уредник Трибине М. Вукадиновић,
истичући, свако на свој начин, неку
од особености дела овог у српској
књижевности издвојеног писца.
Лична сведочења, сећања и суп-
тилна указивања допринела су да се
изнова баци светло на приповедачко
мајсторство, на посебну реченицу,
на изузетност појаве овог аутора не
само као урбане легенде Београда,
већ као – уз Капора – једног од најиз-
разитијих велеградских писаца (не
само Београд већ и Париз, Лондон
итд.)!, приметивши да је јасно зашто
су овог угледника и књижевног моћ-
ника и дародавца мимоишла заслу-
жена признања...
Књижевни свет Јакова Гробарова
дочаравао је драмски уметник Петар
Михаиловић, а чула се и песма Дане-
та Стоиљковића посвећена Јаши.__
УЗ ОДЛАЗАК БРАНКА ЈОВАНОВИЋА (1929-2013)
Бранков храстБранко Јовановић, истакнути срп-
ски песник и новинар, и надасве
велики човек, цео свој драгоцени
живот стварао је властиту визију лепо-
те, љубави, родољубља и сна о бољем
животу у својим магичним стиховима.
Радећи као новинар, уредник кул-
турне рубрике у БОРБИ, он је читаво
време био песник, јер се је и природом
посла свог, цело радно време, дружио
са књижевношћу.
Књиге поезије, које је даровао роду
и свету, прави су драгуљи, изузетне
структуре, творбе и мисаоног пору-
чивања, које је аутор, баш као и многи
други стасали песници, помно и преда-
но дорађивао до крајњег савршенства.
Ево шта каже за Бранкову поезију
Чедомир Мирковић, у рецензији за
књигу ХРАСТ:
„И кад је загледан у мистерију вре-
мена, и кад евоцира новије историјске
несреће, и кад је заокупљен метафизи-
ком непосредног искуства, Бранко Јо-
вановић уме да своме поетском тексту
удахне снажне семантичке пулсације.“
А ево шта каже песник Бранко о
своме храсту који му је од детињства
био у срцу:Тече поток. Над потоком храст.
Памтим га од клице до изниклице.
Расла около стасита војска. А он над
свима најстаситији. Отимао ваздух
и небо. Хранио се богатим соком. О,
како је бујао мој храст. Његове су ми-
шице сламале најљуће ударе.
Кад је ушао у други век, сео сам
под њега и заспао. Уснио сам себе у
правремену. Никога нисам познавао,
а сви су мене знали. Говорили су: то је
тај који ће доћи. Говорили су: његове
ће руке нама правити постељу. И још
су говорили: нека му храшће подари
руке.
Са храста мене увек гледа
неко, ко је одавно био.
Хладан, ко кристал давног леда,
што се на храсту скаменио.Читајући мисли посвећене Бранко-
вом храсту, који веома очовечен траје,
надрастајући и време и прошлост и бу-
дућност, многопутно помислимо да је
тај неуништиви храст песничког лика
и душе, да је то сам аутор, да је то народ
српски, који је изњихао све нас.
У песми ЈАНУАР 93. песник Бранко
Јовановић се питаИма ли крај име?
Како се зове
крај?
А дан
после
краја?
Свет без света.
Огледало без лица.
Зар?Веома пророчки песник изговара и
ове стихове:У глави, у кући, у ћутњи чујем:
то што се спрема велико је.
И дуговеко.
И страшно страшно.
Узмака, Боже, више нема.Не можемо да из благог упознавања
са понеким стихом из Бранкове збирке
песама ХРАСТ не поменемо само још
неке. Овде ћемо да дознамо шта је за
песника срећа.
Срећна ли народа чији песници
нису
ни стиха о мраку написали.
Срећне ли земље чији сликари
нису
ни гернику, ни бородино,
ни борбу петлова насликали.
У песми ОДЛАЗАК У ЗАГОРУ
песник се опрашта од много чега:
Одлазим коначно,
кораком неповратка
Одлазим гранат,
какав нигда нисам био.
-----------------------------
Оставио сам лице
у гнезду црне птице,
трава ће да га прорасте.
---------------------------------
Време за Твоје песме тек долази...
Петар В. КнежевићПесник Златибора
Сећање на Михајла Ћуповића (1934 – 12. септембар 2004)Михајла Ћуповића сам упознала 2001. го-
дине. Сећам се да је у моју канцеларију,
пошто сам обављала посао вршиоца дуж-
ности директора Библиотеке у Чајетини, ушао кру-
пан човек у златиборском џемперу. Не могу да се
тачно сетим шта је био повод тог првог сусрета, ми-
слим да се распитивао за неки стару и ретку књигу,
али памтим осећај пријатног изненађења, и скоро
неверице коју је оставио за собом. Ниједном се
није похвалио да је он Михајло Ћуповић. Песник,
жива легенда Златибора. Пријатан, обичан човек.
Разговарали смо. Причао ми је о Мокрој гори, Зла-
тибору, својим унуцима. Припадао је оном ретком
соју људи који умеју да изузетно говоре, али и да
саслушају своје саговорнике, да покажу истинско
разумевање, упуте топлу људску реч. Деловао је
као обичан, просечан човек. Од песника, ваљда по
некој предрасуди, која корене вуче још од античког
веровања у надахнуће и директну комуникацију са
музама, очекујемо неку наглост, екстравагантност.
Код Михајла Ћуповића памтим само смиреност,
благост и осмех. Можда ме је зато увек задивљавао
преображај који је он доживљавао на сцени. Мало
је песника који умеју да истински добро казују своју
поезују, као што је Ћуповић то могао. Да загрми по-
пут Бога са Олимпа онда када је потребна снага, да
унесе топло треперење вибраната када дочарава
лепоту пејзажа и предела свог Златибора, да глас
претвори у топли шапат који нас дубоко дирне кад
говори о љубави и младости, да се идентификујемо
са њиме, осетимо носталгију и бол или да нас раздрагано
понесе, па да се и сами осетимо попут нес-
ташног детета када је певао игри и несташлуцима.
Ћупо на сцени, Ћупо песник и Ћупо као саго-
ворник, различите су појаве, а свака је подједнако
снажна, упечатљива и велика. У почетку ми је било
тешко да их повежем. Стрпљиво је одговарао на
моја питања:
-- Јел Бога Вам Чупо, имате ли Ви трему, кад изађете
пред толике људе?
--Имам, док не почнем да говорим, а кад почнем, ја
је заборавим.
--Ћупо, одакле Вам падну на памет онако лепе теме
и идеје?
--Не знам, дође однекуд и ја само запишем.
Ово Ћупово „дође однекуд“ садржи одговор на
питање, мудрост у коју већ вековима покушавају да
проникну филозофи и мислиоци који се баве тај-
ном песничке уметности и порекла инспирације.
Поезија се не крије у великим наукама и епигонству,
опоношању узора, прави се песник рађа као такав.
Михајло Ћуповић је био такав, прави песник, и као
и сви велики људи, изузетно скроман, могу слобод-
но да кажем, готово несвестан вредности талента
који носи у себи. Не могу а да се не запитам, коли-
ко смо ми као средина били свесни каква песничка
величина живи поред нас. Готово да нема човека у
Србији који не зна да запева бар рефрен из песме
о Златибору и Тари, а колики проценат њих зна да
је у питању Ћупова песма. Михајлу Ћуповићу то
није било важно, није му сметало. Увек је био ту:
да улепша својим стиховима, забави причом: ревије
завичајних песника, ретроспективе културних де-
шавања, дружење са малишанима уз стихове. Кад
год је требало да се њему самом организује промо-
ција, урођена скромност је проговарала из њега: -
Не могу ја то. Није то за мене – говорио је човек иза
кога је остало преко 100 песама о Златибору.
И онда када је требало да на вечери у част рођен-
дана и јубилеја књижевног стваралаштва, 13. сеп-
тембра 2004. године, Михајло Ћуповић промовише
своју књигу поезије, радници Библиотеке су у
просторији сале за промоције уместо књижевне
вечери организовали комеморацију. Једноставно,
за земаљског живота није му се дало. Да може бр-
кати златиборски делија да са неког небеског об-
ронка који подсећа на његов Златибор, види своју
спомен бисту у парку коју је Општина Чајетина
подигла њему у част, да може да види књижевне
вечери посвећене њему у сећање, верујем да би ре-
као и бранио се: - Немојте, није то за мене.
Михајло Ћуповић ће живети кроз своју пое-
зију и онда кад нас не буде било. То је његов траг
и духовна задужбина коју нам је оставио у ама-
нет. Не да га не заборавимо, јер ће сећање на њега
умногоме надживети оне који су га познавали, и
живеће кроз песме које ће унуци наших унука го-
ворити својој деци или изабранику срца уз смирај
неке златиборске или друге зоре.
Сећање на Михајла Ћуповића је сећање на ве-
ликог и изузетног човека, који је успео да замаски-
ра своју изузетност, да се прикрије плаштом обичности
и завара нас да је један од нас, и тиме нас,
чини ми се, тек после смрти, опомене да држимо
очи широм отворене, да нам не промакну трагови
бесмртника и изузетних људи који са нама деле
земаљско битисање.
Мирјана Стакић__Текстови о осталим догађајима и наградама, из “Књижевних новина”, објављени су у рубрици “Догађаји” на овом сајту.
ПРЕТПЛАТА НА “КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ” за 2013. годину по цени (заокружити износ) од: 1200 динара, за организације 2400, за иностранство 50 еура, авионом 70 еура долара или одговарајући износ у другој валути.
За нашу земљу уплату слати на жиро-рачун: Привредне банке, Београд, 255-1860-18- за КН.
За иностранство уплате се врше код посредничких банака: DRESDNER BANK AG, FRANKFURT AM MAIN, GERMANY i AMERICAN EXPRESS BANK, LTD.,NEW YORK, NY, UNITED STATES
na račun KOMERCIJALNA BANKA A.D.BEOGRAD, SWIFT-BIC: KOBBRSBGXXX, Svetog Save 14, Beograd, Srbija, sa naznakom
u korist UKS, FRANCUSKA 7, BEOGRAD, SRBIJA, BROJ RAČUNA : RS35205000702541600067.ПОПУЊЕНУ НАРУЏБЕНИЦУ или фотокопију признанице (доказ о уплати) послати на адресу: Удружење књижевника Србије- за “Књижевне новине“, Београд, Француска 7. Моле се претплатници да измире своје обавезе јер је то сигуран начин да новине стигну до одредишта