Документи Саопштења Догађаји Линкови Београдски међународни сусрети Управа Издања
KЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ, септембар 2012.
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ
Лист за књижевност и друштвена питања
Број 1205 Београд, септембар 2012. Година LXIVУ ОВОМ БРОЈУ:
• Дикенсова два века
• Поетски светови Весне Парун
• Први српски ренесансни
пентаграм: Опсада Шапца
• Књижевна баштина: Јелена
Јов. Димитријевић
• Поезија Рајнера Марија Рилкеа
• Гости Београдског сусрета
писаца: Четири кинеска
песника
• Пастели Љубице Сокић и
скулптуре Зорана МалешаТри деценије од одласка Меше Селимовића
КЊИЖЕВНА ПРИПАДНОСТНавршило се 30 година од смрти просла-
вљеног књижевника Меше Селимовића
(1910-1982). Селимовићев роман “Дер-
виш и смрт” добио је све значајније домаће књи-
жевне награде а тај, као и његов роман “Тврђава”,
преведени су на више језика широм света.
Мехмедалија Меша Селимовић је рођен у Туз-
ли 1910. године. После завршеног Филозофског
факултета у Београду, до почетка Другог свет-
ског рата, радио је у Тузли као професор трговач-
ке школе и потом гимназије. Затворен је 1942, а
идуће године је прешао на слободну територију.
До краја Другог светског рата био је припа-
дник Народноослободилачког покрета, између
осталог и политички комесар Тузланског одреда.
После рата је радио као наставник Више педагош-
ке академије у Сарајеву и тек основаном Сарајев-
ском универзитету, био је директор Боснафилма,
Народног позоришта у Сарајеву и главни и одго-
ворни уредник издавачког предузећа “Свјетлост”.
Због пригушеног сукоба с тадашњим поли-
тичким руководством БиХ, напустио је Сарајево
и са породицом се преселио у Београд.
Селимовић је умро 11. јула 1982. а сахрањен
је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у
Београду. О својој књижевној припадности Меша
Селимовић пише у писму упућеном САНУ 1976.
године:
-Потичем из муслиманске породице, по наци-
оналности сам Србин. Припадам српској лите-
ратури, док књижевно стваралаштво у Босни
и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам
само завичајним књижевним центром, а не посеб-
ном књижевношћу српскохрватског књижевног
језика. Једнако поштујем своје порекло и своје
опредељење, јер сам везан за све што је одредило
моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то
раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупо-
требом свог основног права загарантованог Ус-
тавом. Припадам, дакле, нацији и књижевности
Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава
Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје
најдубље сродство са њима немам потребу да до-
казујем.
-Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког
одбора едиције ‘Српска књижевност у сто књига’,
који су такође чланови Српске академије наука и
уметности, и са мном су заједно у одељењу језика
и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић,
Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато слу-
чајно што ово писмо упућујем Српској академији
наука и уметности са изричитим захтјевом да се
оно сматра пуноважним биографским податком.__К Р С Н А С Л А В А С Р П С К И Х
П И С А Ц АИ ове године, 25. јула, Удружење књи-
жевника Србије обележило је своју
крсну славу Икону Пресвете Бого-
родице Тројеручице, заштитнице српских
писаца, нашег језика и духовности.
У свечаној сали, окупили су се много-
бројни књижевници и њихови пријатељи,
како би својим присуством заједнички по-
делили радост и саборност славског духо-
вног чина.
Председник Радомир Андрић поздравио
је присутне испред Удружења књижевника
Србије, том приликом изразивши
и своју велику радост због оваквог окупљања,
пожелевши свим писцима здравље,
радост, срећу и успех у стваралаштву.
Освештање славског колача и жита
обавио
је свештеник Бранко Топаловић.
Славски колач је са парохом ломио ового-
дишњи домаћин славе, књижевник Миод-
раг Јакшић, који се потом присутним обра-
тио пригодним говором.
На овој духовној свечаности, као што
је обичај, почаст да буде идуће године до-
маћин славе, преузео је књижевник Зоран
Бингулац.ЂОГУ „ЖИЧКА ХРИСОВУЉА“
Истакнути песник Гојко
Ђого овогодишњи
је лауреат престижне
песничке награде
„Жичка хрисовуља“,
која се традиционално
додељује на
Преображење у трпеза-
рији жичког манастира.
На повељи је записано
да му ово високо
признање припада
„за делатно песничко
сведочење о удесу појединца и народа“.
Ђого је у својој беседи, песничком уз-
дарју, нагласио да „овај дар прима као пос-
лушање“. Затим додао: „Човек пева и моли
да мука мине и добро потраје. Господ нас
је обдарио стваралачком моћи да руком и
умом уљуђујемо своје земаљско станиште.
Песницима је дао да стварају речи и пре-
ображавају језик“.СЛАДОЈУ „ВЕЛИКА БАЗЈАШКА
ПОВЕЉА“
Већ годинама, такође
о Преображењу, окупљају
се Срби
из Румуније
на великој
духовној
свечаности,
на оној другој
страни дунавске
клисуре.
Централно
место
духо-
вног саборавања
је порта
манастира
Базјаш, задужбине
Светог Саве,
где се традиционално додељује „Велика базјашка
повеља“. Ове године припала је углед-
ном песнику Ђорђу Сладоју, које признање
му је уручио Огњен Крстић, председник Са-
веза Срба у Румунији.
Дани преображења Срба у Румунији,
са овом цењеном песничком наградом,
представљају сигурно једну од највећих и
најзначајнијих књижевних манифестација
српског расејања.ПРИЗНАЊЕ АНДРИЋУ
На Међународном песничком фестивалу
Хераклејске поетске свечаности, који
је недавно одржан у Битољу по седми пут,
нашем песнику Радомиру Андрићу припала
је престижна награда Poeta laureatus. Ово
признање уручено му је у ревиру античког
града Хераклеја, где се налазе остаци рим-
ског позоришта из другог века н.е.
Андрићу је посвећен и највећи простор у
специјалном часопису „Поезија“, са портре-
том на насловној страни.ТРОЈЕРУЧИЦА ГАНЧУ САВОВУ
Светскa православнa
књижевнa наградa
Богородица Тројеручи-
ца за 2012. годину, Фон-
дацијe Иванка Милоше-
вић из Чикага, додељена
је бугарском књижев-
нику и преводиоцу
Ганчу Савовом (1930).
Награда се додељује за
целокупно књижевно дело. Овогодишњи
лауреат је проглашен о Видовдану у Српској
народној библиотеци, задужбини Милуна и
Наде Николић, у Чикагу.
Богородица Тројеручица је једина књи-
жевна награда православног света и до-
дељује се православним књижевним ства-
раоцима који, надахнути хришћанством,
изражавају биће својих православних наро-
да, њихових темеља и светиња.
Награда је установљена у славу ико-
не Пресвете Богородице Тројеручице, за
добробит православних народа и право-
славног песништва, а у спомен на Иванку
Милошевић, ученицу V разреда чикашке
Латинске школе, коју су у десетој години
живота уморили агенти југословенске УДБ-
е са својим чикашким јатацима 19. јуна 1977.
године у Чикагу.
„Ганчо Савов је био неућуткани глас про-
тив бугарске комунистичке тираније. Због
свог бескомпромисног антикомунистичког
става осуђен је на осамнаест, а издржао је
једанаест година на робији, све до средине
осамдесетих. До пада комунизма живео је у
изолацији,“ истакла је Драгица Милошевић,
оснивач и председник Фондације.
„Као историчар јужнословенских књи-
жевности, професор Савов је пером наго-
вештавао прашка пролећа у Источној Ев-
ропи, а кроз преводилаштво и својим књи-
гама књижевних студија неуморно ради на
зближавању словенских народа, које везује
иста вера православна и, често, иста исто-
ријска судбина,” рекао је поводом одлуке
Фондације песник Ђорђе Николић, њен
потпредседник и уметнички директор.
Награда ће Ганчу Савову бити уручена
на јесен у Београду.КОЧИЋЕВА НАГРАДА ЈОВАНУ
БАБИЋУ
Ов ог од ишњи
д о б и т н и к
Кочићеве
награде
је књижевник
Јо-
ван Бабић
из Бање
Луке, аутор обим-
ног и разнородног
књижевног
дела.
Ово признање које
се додељује за целокупно дело, а носи име
знаменитог писца и народног трибуна,
уручено му је на свечаности у Стричићи-
ма (26. августа), у пишчевом родном селу
и пред Кочићевом родном кућом.СИМОЊАНУ “БРАНКО
РАДИЧЕВИЋ”’
Пр е с т и ж н а
међународна
награда Бранковог
кола ‘’Бранко Ради-
чевић’’, за укупан
песнички и ствара-
лачки опус, припала
је угледном јерменском песнику Бабкену
Симоњану.
Ову одлуку једногласно je донео
жири
у саставу: Ненад Грујичић, Владимир
Јагличић и Ирена Бера. Награда је свечано
уручена на 41. Бранковом колу у Сремским
Карловцима.
Бабкен Симоњан, јерменски песник,
есејиста, србиста, преводилац и публи-
циста, рођен је 1952. године у Јеревану.
Аутор шест књига поезије и више од 800
есеја, путописа, превода и препева. Од
1975. године, Бабкен Симоњан бави се јер-
менско-српским књижевним и културним
везама, истражује јерменску дијаспору у
Србији. Објавио је низ огледа и текстова
на јерменском и српском језику. Од 1980.
године редовно преводи на јерменски језик
српску народну, средњовековну, класичну
и савремену књижевност. Превео је многе
српске легенде, бајке и народне припове-
тке, те дела Јефимије Мрњавчевић, Петра
Петровића Његоша, Бранислава Нушића,
Бранка Ћопића, Десанке Максимовић и
других савремених српских аутора.
Приредио је прву Антологију српске
поезије на јерменском језику, коју је обја-
вила позната издавачка кућа „Аполон’’ у
Јеревану. У припреми је и Српско-јерменски
речник__СОКОЛИЦА 2012
У оквиру програма међународне кул-
турне манифестације „Соколица“,
у порти цркве Светог Ђорђа у Звечану
уручена су књижевна признања: „По-
веља Соколица 2012“ Даници Андрејевић,
књижевном критичару и историчару, а
„Песничко успеније“ Славомиру Гвозде-
новићу, српском песнику из Темишвара.НАГРАДЕ “СТРАЖИЛОВО”
Жири Бранковог кола за престижну
награду за млађе песнике, „Стражилово’’
донео је једногласну одлуку да
награда „Стражилово’’ за 2012. годину
равноправно
припадне Дубравки Милен-
ковић за књигу „Мелем-песме’’ и Велибо-
ру Сикимићу за збирку „Звјездарник’’.
Специјална награда „Стражилово’’ за
најбољу прву самосталну књигу песама
младих аутора до тридесет година, такође
једногласном одлуком жирија, припала је
Александри Мариловић за збирку поезије
„Мираз у звијездама’’.ФЕСТИВАЛ МЛАДИХ
У Књажевцу је недавно одржан Фести-
вал културе младих Србије, чији је се-
лектор био Братислав Милановић.
Жири је радио у саставу: Радомир Ан-
дрић (председник), Тамара Крстић из Ра-
дио Београда и Обрен Ристић.
Прву награду, Тимочку лиру
коју додељује Други програм Радио Бео-
града, добила је Милица Миленковић из
Сврљига, другу - Немања Драгаш из Бео-
града, а две треће - Ана Митрашиновић из
Младеновца и Ана Глигорић из Београда.ПРАВОСЛАВНА ШКОЛА
Поштовани пријатељи Речи,
основана је Православна философ-
ско-књижевна школа у Крушевцу. Савет
школе утврдио је тему за ову 2012. годи-
ну: Временско-просторна димензија Ла-
зареве Србије у савременом контексту
- онтологија сапостојања. Први предавач
првог августа је био Његово Преосвеш-
тенство Епископ крушевачки господин
др Давид (Перовић). Очекујемо да се и Ви
укључите у рад наше школе (предавања,
трибине, округли столови). Пријаве за
учешће, предлоге и сугестије шаљите на
djfamily91@hotmail.com, а о свему више
сазнајте на нашем сајту - www.kdcim.org.
rs (Књижевно друштво Свети Ћирило и
Методије).
С поштовањем, Зоран Ђурић,
председник Књижевног друштва.
ВЛАДИМИР ЈАГЛИЧИЋ НА РУСКОМ
Руски часопис "Литаратурније знаком-
ства" који излази у Москви, у свом најно-
вијем, јунском броју, објавио је циклус од
девет песама песника Владимира Јагли-
чића у преводу руског песника и прево-
диоца Германа Гецевича.
Гецевич, представљајући Јагличићеву
поезију руским читаоцима, између оста-
лог каже: "Његови стихови су - дубоко
философско-метафизичко промишљање
песника о суштини постојања (...). То
није песник једног плана, већ неколиких
одједном. Песничка метафора се овде
јавља паралелом самога живота која се
пројицира на реалне људске односе и
увек подразумева одређени сижејни и ду-
ховни развој".
Књижевник из Београда Александар
Чотрић победник је “Конкурса за нај-
бољег афористичара”, на тему „Хлеба и
игара“, у организацији Савета манифес-
тације „Ерски летњи улични кабаре“, која
се одржава у Чајетини и на Златибору.
Награда се традиоционално додељује за
допринос популаризацији хумора и него-
вање ерског духа. Победнику су припали
плакета и петодневни боравак на Злати-
бору, за две особе. Награду је Александру
Чотрићу, првог дана ове манифестације,
10. августа у Чајетини уручила директор-
ка Градске библиотеке „Љубиша Р. Ђе-
нић“ Снежана Ђенић.
Другу награду и викенд за две особе
на Златибору добио је Милан Тодоров из
Новог Сада.
Трећепласирани на конкурсу био је
Миладин Берић из Бањалуке, који је ос-
војио и викенд боравак у етно-селу Си-
рогојно.
На овогодишњем, петом по реду кон-
курсу, учествовало је 66 афористичара из
Србије, БиХ, Црне Горе, Хрватске, Маке-
доније, Румуније и Шведске, са више од
две хиљаде и три стотине афоризама.НАЈБОЉИ АФОРИСТИЧАРИ
ВРУЋЕ ТЕМЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
На језичкој трибини Удружења
књижевника Србије, која се одр-
жава средом у 19 часова, одржане су
у јулу три сесије. Старе и нове погледе
о врућим темама српског језика изнео
је на све три сесије уредник трибине
Миле Медић. Називи речника српског
језика (4. јул), Стандарди и стандарди-
зација српског језика (11. јула) и Пра-
вопис и правописи српског језика ( 18.
јул)ВЕЛИКИ ДОНАТОРИ
ПЕСНИК ЉУБИНКО ЈЕЛИЋ, члан Удружења
књижевника Србије, директор грађевинске
фирме „Радинг ДОО“, без чије помоћи Уд-
ружење књижевника ових тешких година не би мог-
ло да одржи пола века дугу традицију Београдских
међународних сусрета писаца, и ове године је својим
прилогом омогућио одржавање Сусрета. Иначе, „Ра-
динг“ (Космајска 28, Београд) већ девет година изво-
ди реконструкцију насеља на Лабудовом брду. Реч је
о укупно двадесет солитера, који су изграђени пре
тридесет година, а сада потпуно обновљени и мо-
дернизовани.Запис о највећој хрватској пјесникињи 20. вијека
ВЕСНA ПАРУН (1922-2010) - ПОСЛЕДЊИ СУСРЕТНишта није тајанственије од
кривуље ствараочевог живота.
Нарочито ако је његов живот
прожет драмама посебне врсте.
Такве драме не чине само ратови, него
и оно што спада у њихов будући
пртљаг – тешко отклоњиве трауме.
Осјетљива
душа није имуна на такве
рефлексе.
Ако је прави стваралац у питању,
трагови тих рефлекса сами се удјену у
оно што се зове вокација. Знано је да
се у том случају пјесник препушта до-
живљају ријечи, а сликар доживљају
боја. Већ својим првим књигама пое-
зије, у које спадају „Зоре и вихори“ и
„Видрама вјерна“, Весна Парун наго-
вијестила је да се ради о пјесникињи
великог формата, која ће у деценијама
које долазе донијети прави преобра-
жај у сфери лирског израза. Мишљу
и језиком смјело је додиривала кате-
те најдубљих визија, скидајући вео
са својих унутрашњих тајни и удеса.
Пјевала је оно што је диктирало њено
сопствено биће, обузето страшћу јако
експонираног сензибилитета.
Упознао сам је у љето 1956. годи-
не на Првом фестивалу Југословен-
ске поезије на Плитвицама. Од тада
па надаље са њом сам се више пута
сусретао, у Загребу, Београду, Новом
Саду, обогаћен њеном живом непосредношћу
и срдачношћу. У памћењу
ми је остао посљедњи сусрет на Крку,
у тамошњем стационару за стара лица
2003. године. Због моје изненад-
не посјете отказала је здравствени
третман, дајући до знања медицинској
сестри да ће то накнадно урадити.
Прво смо вријеме провели у холу,
али како нам је засметао жагор старих
лица који ту бораве ради његе и лије-
чења, пошли смо стазом до оближњег
боровог хлада, оставши у њему два
пуна сата. Била је у инвалидским ко-
лицима, радознало се распитујући за
њој драге особе – Раичковића, Ди-
мића, Радомира Андрића и друге.
Како нас је уходила једна мачка,
покушао сам да је отјерам. Весна ми је
рекла да је она њен вјерни заштитник
и пратилац.
У глави ми се множе многе асо-
цијације. Њену негдашњу изузетну
љепоту скршила је старост и болест.
Везана за колица, могла је из даљине
да посматра и ослушкује тихо тала-
сање мора, које је, присјећа се, својим
рукама кротила, уживајући у томе
гесту. Уживање је замијенила дубока
сјета.
Врио јунски дан нарушавао је ор-
кестар зрикаваца из оближњег гр-
мља. Стекао сам утисак да се та слика
отиснула снажно у Весниним очима
сликовите радости.
Један снажан дух, који се осјећао
притијешњен широким свијетом,
проводи
дане физичке немоћи у ин-
валидским колицима. Радосног осмијеха
нијесам на њеном лицу уочио ни
кад сам рекао да ће о њој и њеној пое-
зији бити сачињен портрет у јулу. Рас-
питивала се ко ће о томе слово држа-
ти. Рекао сам да ћу то бити ја. Био јој
је мило што ће то бити неко из њене
генерације.
Подсјетио сам је на њен запажени
говор на новосадском конгресу писаца.
Отрежњавао је многе који су
живјели
у илузијама. Памтим га по
досјетилачкој
бистрини, са мишљу о
нарушеној
блискости која већ тада инклинира
долазећем неспокојству.
- Вихор однесе и моју ријеч! Негдје
потону.
Весна каже да је недовољна њена
пензија за покривање трошкова ста-
ционара, па јој у томе помажу општи-
нари са Раба. Обећавају јој национал-
ну пензију, али никако да пристигне.
Каже да би одатле са Крка ишла у
Топуско или Топлице. Овдје не могу
да гледам своју и туђу немоћ! – рећи
ће Весна.
Недуго иза тога нови бивак нашла
је у Топлицама. Кад смо се растали,
мачка јој скочи у крило. Колицима
се запути Стационару из којег се чуо
жагор болесних и онемоћалих особа.
Весна га је назвала циркусом, без пра-
ва на аплауз.
Жарко Ђуровић__КАТАРИНА КОСТИЋ
ЛУЛА МИРА СА ЛУБИКОН ЈЕЗЕРА
У зенице је упловио дим.
Обредни ритам бубњева,
двочасовни опијум за чула.
Исповест поглавице Кри племена –
смртоносна жаока тријумфа.
Свемоћно кључа нафта
до олимпијског трона.
А исте зиме
филмска индустрија Калгарија
приказује сагу о Лубикону.
Млада Индијанка оптужује
За самоубиство њеног мужа
коме је нафта отровала мусове
и затрла ловачке стазе.
Законом су заштићене ископине
и ретке животиње,
а нема параграфа
за збрињавање 450 потомака
индијанског Кри племена
са Лубикон језера.
Лула мира у концертној дворани –
сурогат носталгије.
Калгари, 1988 – Торонто, 2008МЕСЕЧЕВ ХОД
(Мајклу Џексону)
Заведен
мистичним бледилом,
нечујним ходом,
хладним сјајем
и топлом тамом
месеца,
огрнуо се плаштом сребрним
и вратоломно освајао земљу
грешном недодирљивошћу
и безгрешним жељама
да помогне
чак и онима са ознаком: «кривци»
у велесветским памфлетима..
То му земља
из свога подземља
није опростила.
Грубо га је дотицала.
Хтела га је
изобличеног,
скарадног,
обезвређеног,
немоћног,
од несанице испијеног,
застрашеног,
згаженог,
безопасног.
У последњем кругу
маскираног пакла
- отрованог.
Зар и смрт да буде
прегрејани заплет
доларске гротеске
сумњивог почетка
и недогледаног крајаКАКО СЕ КАЛИО ЧЕЛИК
Музејско предање:
Из књиге се растрчала слова
преко мора, брда и долина,
а видљива свима –
и кратковидима.
Бестелесном снагом
Павле Корчагин
сече простор
сече материју
сече дух
сече живот
сече смрт.
У сечиву његове воље
епохе се размимоилазе.
Рођен престар,
умро премлад.
Ни у животу
ни у смрти
боравио није.АКО СТАНЕМ
Корачам
у суноврат,
у крв,
у пожар,
у мржњу,
у Ад.
Ако станем –
Окаменићу се
у свом гневу
у отрову
у беспућу
у слепилу.
Бићу нема јама.
Да кренем уназад –
У памћење
у снове украдене
у заблуде разорене
на мостове порушене
на гробове преоране
на згариште историје.
Одважићу се –
На трагање
за отетим сновима.
Борићу се
за одузети мир.
Борићу се
за озакоњење живота.ТИШИНА ЈЕ САМО ПОБУНА
(Стевану Раичковићу)
Рано си пронашао пут
Којим се из живота силази у смрт
И из смрти пење...
И тамо где си крочио први пут
У свом сазнању си био
У времену будућем и прошлом
Нерођене са мртвима везивао.
Путујемо, а никуда не идемо
Окамењени се крећемо
Заробљеници речи
Које имају тела.
Отворио си тишину
Да нас тајнама заводи лепота
Час боје смрти, час боје живота.
И кад нам се учини
Да је Камена успаванка
Крај иза свих крајева
Повео си нас даље...
Тишина је само побуна...__
Крај странице